Umetnost i nauka u službi boljitka

Početak programa Evropske prestonice kulture u Novom Sadu, osim ceremonije u Srpskom narodnom pozorištu, koja je protekla u govorima političara i eklektičnom scenskom programu, obeležila je i predstava "Zeniteum:: 2022" reditelja Dragana Živadinova iz Slovenije, posvećena Milevi Marić Ajnštajn i Milutinu Milankoviću kao velikim imenima srpske nauke, kao i Ljubomiru Miciću, osnivaču časopisa Zenit i umetničkog avangardnog pokreta zenitizam, a izvedena je ispred Banovine.

Umetnost i nauka u službi boljitka moto je predstave “Zeniteum”, u kojoj su likove Mileve Marić Ajnštajn (1875-1948) i Milutina Milankovića (1879-1958) tumačili Anita Mančić i Boris Isaković, a među učesnicima su bile glumice Pozorišta mladih Neda Miljković i Slavica Vučetić, koje je SEEcult.org zatekao na jednoj od proba, u opremi u kojoj su komotno mogle i na sibirsku zimu. Dve glumice govorile su o tome kako je nastala ova predstava/performanas i šta je ona značila za njih u profesionalnom smislu.

Za Nedu Miljković uloga glumaca u “Zeniteumu” je neka vrsta koda, spone umetnosti i nauke, a samu predstavu okarakterisala je kao “metafizički poduhvat, audiovizualnu strukturu, performans u slavu Mileve Marić - kao ženskog principa i Milutina Milankovića - kao muškog.” A sve zajedno, dodaje glumica, nastalo je “u slavu kreativnosti u nauci i nauke u umetnosti”.

“To su dva principa koja pripadaju svim ljudima, bez obzira na njihovu religiju ili ideologiju. Mi smo kroz umetnost bacili svetlo na karakter dva vrhunska stručnjaka u čijoj je zaostavštini naš putokaz ka budućnosti. Pevamo o njihovim pojedinačnim dostignućima, o njihovim putevima iz Vojvodine ka svetu, i nazad”, navela je Neda Miljković, dodajući da su u “Zeniteumu” dramatizovali njihovu inspiraciju, žudnju i potrebu da proniknu u suštinu svojih zapitanosti - kad nauka nije dovoljna i zašto je umetnost utočište. "Mi smo danas kao ljudi zaboravili na suštinu, na jednostavnost, izgubili smo kompas u haosu koji nas okružuje: od trivijalnosti smo načinili prioritet, stvarajući od sebe božanstva, a zaboravljamo da budemo čovek, uništavamo sve što nas čini savršenim sastojkom kosmosa”, dodala je glumica za koju je rad sa Živadinovim bio uzbudljiv.

“Reditelj nam ni u jednom trenutku nije dozvoljavao da o projektu razmišljamo kao o izvođačkom postupku. Tražio je uvek više i nudio je uvek više. Umeo je da nas zaigra i pripremi za poduhvat, a on jeste poduhvat: to je najveća pozornica na kojoj smo do sada nastupali, a i auditorijum je najmnogoljudniji. Živadinov nas je povezao u grupu koja će se, pod uticajem visine, širine, medijske pozornosti, hladnoće, snega, leda, međusobno podržati u trenutku naleta ogromnog adrenalina. Veru koju je on uneo u uspeh zajedničkog podviga nije bilo teško slediti”, kazala je Neda Miljković.

Navodeći da je to za nju bilo značajno profesionalno iskustvo, rekla je da je bila izuzetna kreativna razmena koju su imali sa nekim novim glumcima, koreografom, plesačima, kompozitorkom, ekvilibristima, rediteljem, i njihovim energijama, "sa tolikim korpusom ljudi koji su deo ovog projekta, i čiji je rezultat osećaj da si zaista deo evropskih umetničkih vrednosti, da možemo biti i veliki, i suvereni u svojoj kreativnosti, a u svom gradu”.

I glumica Slavica Vučetić saradnju na “Zeniteumu” smatra posebnim umetničkim iskustvom.

Kaže da je projekat nastajao u fazama, posebnim etapama koje su se sklapale uz učešće mnogo ljudi i sa najrazličitijim umetničkim energijama:
 
“Zeniteum” slavi troje ljudi koji su svojim delom ostavili trag u kulturi i nauci, koji su preispitivanjem sopstvenih granica pomerili granice ljudskih iskustava i saznanja. Zato je i koncept ove predstave - performansa - ceremonije, kako god je zvali, promišljen tako da nas učesnike najrazličitijih umetničkih poziva suoči sa sopstvenim granicama i pozove nas na iskorak iz dosadašnjih iskustava”, rekla je Slavica Vučetić.

Jedinstven trenutak za nju je to što Novi Sad, u kojem je rođena, živi i stvara preuzima titulu Evropske prestonice kulture. Veruje da ta titula otvara veliki prostor u kojem svako može da pronađe za sebe novo saznanje, novo iskustvo ili pak da neki novi doživljaj ponudi svojim sugrađanima.

“Kao što Mileva Marić u “Zeniteumu” kaže: 'Ako sam ja najmanji deo materije...“, čast mi je da postanem deo tog čitavog kosmosa”, rekla je uoči izvođenja “Zeniteuma” Slavica Vučetić.

Predstava "Zeniteum :: 2022", čija je scenografija (estetika) zasnovana na postgravitacijskoj reinterpretaciji konstruktivizma i suprematizma, najavljena je bila kao najsloženiji produkcioni umetnički projekat koji se poslednjih godina realizuje u Srbiji, a zamišljena je kao sekularni obred sa odabranim sadržajima najviše duhovne vrednosti Srbije. Naslov potiče od transnacionalnog umetničkog pokreta zenitizam Ljubomira Micića (1895-1971).

Matematika je centralna tema scenarija "Zeniteum :: 2022", kao oruđe i jezik koji čoveku omogućava da opiše svoje duhovno ostvarenje. Treći, estetski protagonista je sam Ljubomir Micić sa njegovom idejom modernizacije Balkana, sa svoja 43 broja časopisa Zenit, te sa posebnim naglaskom na dvostruko rusko izdanje.

Deo programa svečanog otvaranja bila je i izložba "Kroz vreme i vaseljenu" u holu Studija M, koju je otvorila ministarka kulture i informisanja Maja Gojković.

*Naslovna fotografija: NSEPK/V. Veličković

(SEEcult.org)