Urbanov Tit Andronik u JDP-u
Predstava „Tit Andronik“, prema tragediji Vilijama Šekspira o pravdi, mržnji i osveti, u režiji Andraša Urbana, biće premijerno izvedena 26. decembra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.
„To je komad koji odavno ’vučem’ sa sobom. Unutar njega bavim se svojom stalnom temom, a to je otkrivanje i priča o žrtvama“, rekao je Urban 23. decembra na konferenciji za novinare u JDP-u, sa kojim prvi put sarađuje.
Napominjući da se na ovaj komad gleda maltene kao na vestern, sa mnogo mrtvih i mnogo krvi, Urban je dodao da prihvatamo ta dešavanja uglavnom lako, na površini.
„Uvek se bavimo samo smrtima bitnih likova. Kao i u životu. A meni je stalo do svake pojedinačne žrtve, do svake ljudske priče“, istakao je Urban. „Na ivici smo da završimo jednu potresnu, snažnu, čistu i jasnu predstavu o svemu tome“, dodao je.
Proces rada ocenio je kao generalno dobar, navodeći dobru saradnju s glumcima i svima u JDP-u.
„Došli smo do nekog zajedničkog jezika. Ne trudim se namerno, ali se dešava da svakom svojom predstavom pravim, odnosno da se rađa, neki specifičan, moj pozorišni jezik. Mislim da smo stigli do tog momenta. Imaćemo dobro oformljene uloge. Radio sam sa ansamblom koji je spreman da ide dalje, da se žrtvuje na neki način“, izjavio je Urban.
Foto: Z.D/SEEcult
Dramaturškinja i pomoćnica reditelja Vedrana Božinović primetila je da se „Tit Andronik“ retko igra, a nastao je kao reakcija na žanr španske tragedije osvete, koji je bio popularan u Šekspirovo vreme.
„Šekspir je ’nadirodio Iroda’, u njegovoj tragediji je sve tri puta jače. Napravio je dva ili tri kruga osvete, ubacio 14 ubistava, mnogo krvi, silovanja, odsečene ruke“, rekla je ona, dodajući da nisu manje strašna ubistva u „Ričardu III“ ili „Magbetu“, ali da se tu govori „o putu krvi koji vodi do trona i to nekako prihvatamo kao normalnu stvar, jer borba za vlast mora biti krvava“.
Kod „Tita Andronika“ je drugačije. Taj ratni heroj već na početku komada odbije vlast.
„On uradi nešto što je za ovo vreme nezamislivo. Ponudi mu se da bude vladar, a on kaže: Mislim da ne treba da vladam, jer to nije moj posao. I tu počinje njegova tragedija. Njegov put krvi je put ka pravdi, zbog nepravde koja mu je učinjena“, rekla je Vedrana Božinović.
Foto: Nebojša Babić
Ovaj Šekspirov komad joj je omiljen „zato što ispod te krvi, ubistava i odsečenih udova leži tragedija čoveka koji traži pravdu“.
„Granica između pravde i osvete istorijski počinje onda kada smo naplaćivanje nepravde dali u ruke države, institucija, kada smo poverovali da postoji nešto što će nas zaštititi. Nažalost, živimo u vremenu u kojem više ne verujemo u institucije. I kao u to neodređeno doba Rima, o kojem piše Šekspir, počinje da vlada zakon jačeg. Mislim da mi živimo u tom vremenu u kojem je na nama da naplatimo naša dugovanja. U prvom trenutku, kada to uradi jedan čovek da bi zadovoljio neku nepravdu koja mu je učinjena, prestaje vrednost institucija i počinje zakon jačeg. I ta mržnja i krugovi osvete postaju nešto što ne može da se završi“
„Ja živim čitav život u tome, u cikličnim krugovima osvete, mržnje, naplaćivanja starih dugova. Bojim se da to neće završiti s mojom generacijom“, izjavila je umetnica iz Sarajeva Vedrana Božinović.
Tit Andronik traži pravdu, ali ona je, kako Šekspir kaže, zauzeta, i on počinje da se sveti, što Vedrana Božinović vidi i kao „priču o rušenju principa jednog čoveka“.
„Dok traži pravdu svi kažu da je lud, a kada krene da se sveti onda počinjemo da mislimo da je možda to trebalo da uradi od početka. Ta moralna pitanja su me mučila dok sam radila na ovom komadu“.
Šekspirov tekst je, kako je dodala, jako štrihovan jer se trudila da ostane samo kičma, suština priče. „Mislim da imamo jak komad. Potresna je priča, ali i zabavna. U jednom trenutku se pretvara u neku bolesnu bajku koja na određeni način podseća na život koji mi živimo“, rekla je Vedrana Božinović.
Foto: Vesna Radovanović
Naslovnu ulogu tumači Goran Šušljik, koji je pomenuo da je igrao u priličnom broju Šekspirovih komada: „Bilo je tu divnih, velikih predstava, bilo je nekoliko dobrih, a ono što ovu predstavu izdvaja jeste to da je najbliža vremenu u kome sada živimo“.
„Mislim da ta savremenost, to osećanje vremena i prostora, čini ovu predstavu snažnom, istinitom, bolnom, tragičnom, kako i jeste kod Šekspira, ali dodaje jednu još bolniju crtu da je to to, ovaj trenutak u kojem smo mi svi. S tim da, iako Vedrana misli da je to pitanje naše generacije, čini mi se da je to kontinuirana sudbina čovečanstva. Ali to ne znači da ne možemo da kriknemo uprkos svemu tome. Ova predstava jeste i još jedan od krikova koji su se dešavali vekovima ljudskom rodu i čoveku“, rekao je Šušljik.
U ansamblu su i Anđelika Simić, Jovana Belović, Joakim Tasić i mladi glumci Veljko Stevanović, Lazar Đukić, Luka Sević, Dragan Sekulić, Petar Petrović, Luka Antonijević, Mladen Lero i Milan Bobić.
Foto: Vesna Radovanović
Reditelj potpisuje i scenografiju. Kostimografkinja je Lina Leković, a kompozitorka Irena Popović, koja kao muzičarka učestvuje i u izvođenju predstave.
Za predstavu je korišćen prevod Živojina Simića i Sime Pandurovića.
Direktorka JDP-a Tamara Vučković Manojlović izrazila je veliko zadovoljstvo zbog prve saradnje sa Andrašem Urbanom, jednim od najznačajnijih reditelja u regionu.
Predstava se igra na velikoj sceni „Ljuba Tadić“, a prva repriza biće 27. decembra.
*Naslovna fotografija: Nebojša Babić
(SEEcult.org)
