Uskoro krovni zakon o kulturi

Nacrt krovnog zakona o kulturi u Srbiji, na kojem je rad počeo još 2001. godine, a 2007. završena je javna rasprava, uskoro bi konačno trebalo da se nađe pred Vladom Srbije, a potom i u parlamentu, najavljeno je 13. aprila u Ministarstvu kulture.

Nacrt krovnog zakona o kulturi u Srbiji, na kojem je rad počeo još 2001. godine, a 2007. završena je javna rasprava, uskoro bi konačno trebalo da se nađe pred Vladom Srbije, a potom i u parlamentu, najavljeno je 13. aprila u Ministarstvu kulture.

Očekuje se da će taj nacrt zakona biti najkasnije za dve nedelje na vladi, a po njegovom usvajanju u skupštini, preći će se i na posebne zakone, uključujući za pozorište i kinematografiju, rekao je na konferenciji za novinare specijalni savetnik ministra kulture i filmski reditelj Goran Marković.

Ističući da je zakon o kulturi prioritet Ministarstva, Marković je rekao da ni sam ne zna zašto je trebalo toliko vremena za njegovo usvajanje, a istovremeno je konstatovao i da se “očigledno smatralo da to nije toliko bitno”.

“Do sada su postojali razni zakoni, a ovo je sada prvi put krovni. Iako dosta kasno, biće veoma značajan za umetnike”, rekao je Marković, navodeći da nacrt tog zakona predviđa formiranje nacionalnog saveta za kulturu koji će se baviti strateškim razvojem i davati smernice.

Detaljnije će biti uređeno i delovanje ustanova kulture, a pružiće i prostor umetnicima koji nisu vezani za institucije, istakao je, između ostalog Marković, napominjući i da institucije neće moći više da primaju novac tek tako, već će biti vrednovane na osnovu programa. To će, kako je dodao, omogućiti samostalnim umetnicima da se ravnopravno takmiče sa ustanovama kulture.

Kao posebno važno, on je istakao i regulisanje postupka sticanja statusa samostalnog umetnika, kao i uvođenje kategorije reprezentativnih udruženja i nagrada za sve vrste kulturnog stvaralaštva.

Prema rečima sekretara Ministarstva kulture Predraga Blagojevića, status reprezentativnog će imati ona udruženja koja imaju najviše čclanova, a biće po dva iz svake oblasti.

Reprezentativna udruženja imaće mogućnost da daju licence, koje je do sada imalo samo udruženje estradnih umetnika. Postojaće centralni registar samostalnih umetnika, koji je reizboran na četiri godine.

Biće uvedena preciznija pravila evidencije umetnika, a prema rečima Blagojevića, imaće i pravo da se žale ako ih udruženje odbije za licencu - najpre Ministarstvu kulture, a zatim i sudu.

Predsednica Koordinacionog odbora umetničkih udruženja Srbije Ljiljana Đurić istakla je izuzetnu važnost određenih delova Nacrta zakona o kulturi, koji se ne smenju preskočiti, posebno što se sada primenjuje zakon donet još 1984. godine.

U ime 14 udruženja koje okuplja KOO, koja su i sama nedavno zatražila hitno usvajanje krovnog zakona o kulturi, Ljiljana Đurić je iznela i nekoliko primedbi na tekst nacrta, posebno navodeći da je brine što ne vidi da su predviđena obavezna plaćanja doprinosa za samostalne umetnike.

“To je katastrofalno... Mora se jasno navesti da je obavezno plaćanje doprinosa za samostalne umetnike”, rekla je Ljiljana Đurić.

Prema njenim rečima, ukoliko zakon ne predvidi plaćanje tog doprinosa, samostalni umetnici nikada neće biti izjednačeni sa institucijama.

Sada, prema njenom saznanju, samo Beograd, Kragujevac, Kruševac i Stara Pazova plaćaju doprinose za samostalne umetnike.

Ljiljana Đurić rekla je i da su Nacrtom zakona o kulturi predviđene republičke nagrade, ali da nema posebnih priznanja, što je takođe ocenila bitnim i naglasila da se to mora regulisati onda pojedinačnim zakonima koji su najavljeni.

Takođe, istakla je da se nikako ne sme preskočiti pitanje privatizacije ustanova kulture i da se ne sme dozvoliti da posle prodaje određenog objekta dođe i do promene njegove namene.

Blagojević i Marković naveli su, međutim, da Ministarstvo ne može mnogo da učini u vezi sa privatizacijom, jer je ta oblast već obuhvaćena Zakonom o privatizaciji, pa samo može minimalno, odnosno na pet godina da se spreči promena namene privatizovane ustanove kulture.

Marković je i sam kao negativnu posledicu takvih zakonskih rešenja naveo zatvaranje bioskopa u Beogradu posle prodaje “Beograd filma”, navodeći da novi vlasnik verovatno čeka da prođe pet godina i onda od toga da napravi nešto što nema veye sa kulturom.

Napominjući da ima i gradova u kojima nema bioskopa, kao što je i Novi Sad, Marković je posebno skrenuo pažnju i na problem “Avala filma”, svojevremeno najvećeg filmskog studija na Balkanu, koji je sada “praktično pred raspadom”.

U vreme bivše vlasti Slobodana Miloševića 51 odsto “Avala filma” prodato je Jugoeksportu, koji je u međuvremenu bankrotirao i dužnici sada traže da se Filmski grad proda i vrati dug, podsetio je Marković.

Ocenjujući da je ta “stvar nerešiva ako država ne stane iza toga”, Marković je istakao da je filmski grad “Avala filma” u Košutnjaku građen po ugledu na slavne Ćinećita (Cinecitta) studije u Rimu.

U “Avali” je, inače, od 1945. godine nastalo više od 400 dokumentarnih i više od 200 domaćih i 120 internacionalnih filmskih produkcija.

Među važnim novinama Nacrta zakona o kulturi istaknuto je i precizno definisanje uloge lokalne samouprave i autonomne pokrajine, kao i obaveza izbora direktora ustanova kulture na osnovu javnog konkursa.

Time će se, prema rečima sekretara Ministarstva kulture, “uvesti red i imaćemo uspesnije direktore”.

Nacrtom zakona, između ostalog, predviđeno je i mecenarstvo i donatorstvo, kako bi bilo motivisano ulaganje u kulturu.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o kulturi održana je tokom 2007. godine u pet gradova u Srbiji, a održani su i posebni sastanci s predstavnicima umetničkih udruženja, asocijacija, reprezentativnih sindikata u kulturi, direktorima ustanova, predstavnicima saveta nacionalnih manjina, umetnicima, kulturnim i naučnim radnicima.

Završna javna rasprava održana je u maju 2007. godine, kada su predstavnici tadašnjeg Ministarstva kulture zaključili da je prihvatljiva većina primedbi i sugestija, ali su naveli i da se veliki deo njih odnosio na pitanja koja nisu u nadležnosti tog ministarstva, te da će neka biti baza za posebne zakone koji bi trebalo da uslede posle krovnog.

(SEEcult.org)