Vahidi Ramujkić nagrada 52. Oktobarskog salona
Beogradska umetnica Vahida Ramujkić dobila je nagradu 52. Oktobarskog salona u Beogradu za instalaciju “Istorije u raspravi”, koja se bavi aktuelnom temom revizije istorije jugoslovenskih naroda u udžbenicima postjugoslovenskih država, dok je nagradu Kulturnog centra Beograda (KCB) dobio Artur Žmijevski iz Poljske za video radove “Oni” (2007) i “Ponavljanje” (2005).
Međunarodni žiri 52. Oktobarskog salona, koji su činili direktorka Muzeja savremene umetnosti u Ljubljani Zdenka Badovinac, glavni kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Dejan Sretenović i istoričar umetnosti iz Beograda Jerko Denegri, naveo je u obraloženju nagrade Vahidi Ramujkić da je, odgovarajući na istraživanje pojma odgovornosti umetnika, koje pokreće 52. OS, koncipirala umetničko delo kao neku vrstu otvorene učionice i radionice istorije koja dolaženje do istine prepušta pojedincu kao aktivnom čitaocu i komentatoru izložene građe.
Kvalitet njenog rada u formi interaktivne arhivske instalacije počiva na participatornom karakteru i korišćenju prostora umetnosti kao platforme za razvijanje diskusije o statusu istorijskih činjenica u diskursima nauke, obrazovanja i nacionalnih politika, naveo je žiri u obrazloženju.
Istorije u raspravi / Naše najnovije histerije, knjižica kolaža, rezultat radionice u Banjaluci oktobar 2010.
Rad “Istorije u raspravi” neposredno se bavi problemom pisanja i nastavom istorije u osnovnim i srednjim školama na prostoru nekadašnje Jugoslavije. Tekstovi i interpretacije istorijskih činjenica u udžbenicima u svakoj od novonastalih država razlikuju se od onih koje su učile prethodne generacije pre manje od dve decenije, kada je bila na snazi jedna istorija koja nikada nije dovođena u pitanje.
Nagrađeni rad “Istorije u raspravi” je instalacija koja podseća na učionicu - posmatrač dobija na uvid veliki broj starih i aktuelnih udžbenika za osnovne i srednje škole koje umetnica godinama sistematično sakuplja. Na mnogima se već po naslovnoj strani prepoznaje iz koje su države, a posetilac je pozvan da ih otvori, čita i uporedi sadržaje, te tako stekne uvid u stare i nove nacionalne istorije.
Ramujkićeva je diplomirala na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, a od 1998. do 2008. godine, dok je boravila u Barseloni, osnovala je Rotor Collective, koji je započeo niz projekata i istraživanja u javnom prostoru i improvizovanim delovanjem razvijao sopstvene metode za pristup aktuelnosti na granici između umetnosti, aktivizma, urbanih i socijalnih studija.
Među njenim značajnijim projektima su, osim projekta “Istorije u raspravi” (2008), i “Schengen bez muke” (2006) i “Oluja, povratak kući i druge strašne priče za decu” (2009). Ramujkiceva je 2008. započela saradnju sa Avivom Kuglanskim na projektu “Dokumentarni vez”, koji je predstavljen u predgrađima Barselone, Kaira, Bristola i Beograda, a saradnja dvoje umetnika nastavljena je i na projektima “Neighbourhood Superheroes” (Barselona, Kairo, 2010) i “Micro Cultures, in collaboration with micro-organisms” (2011).
Nagrada KCB-a, organizatora Oktobarskog salona, dodeljena je poljskom umetniku Arturu Žmijevskom za radove kojima istražuje dugoročne traume koje izazivaju razni istorijski i sociopolitički događaji.
Ponavljanje, Artur Žmijevski, 2005.
Žmijevski, kako je istakao žiri KCB-a, istražuje društvene norme uočavanjem i kreiranjem neobičnih situacija, uključuje strategije političkih akcija, kreira scenarija koja izazivaju nemir među pasivnim učesnicima odabranih situacija i dokumentuje njihove reakcije.
Tematska aktuelnost i perfekcionizam u radu Žmijevskog odgovaraju i koncepciji rada likovnog programa KCB-a, naveo je žiri, koji su činile Mia David, Gordana Dobrić i Aleksandra Estela Bjelica Mladenović.
Žmijevski je u radu “Ponavljanje” iz 2005. godine inscenirao i dokumentovao zatvorski eksperiment Filipa Zimbarda iz 1970. godine, čiji je cilj bio da istraži kako se grupa učesnika odnosi prema realnosti života u zatvoru. Žmijevski je objavio oglas kojim je čitaocima ponudio priliku da učestvuju u eksperimentu i za to budu plaćeni na sat. Eksperiment je trajao sedam dana, a kao i u prvobitnoj verziji, učesnici su nasumice podeljeni u dve grupe, zatvorenike i čuvare. Prema konceptu tog rada, ponavlјanje ima simboličku pozorišnu dimenziju, jer autor uzima složen, često emocionalno obojen događaj, kodira ga kao lako svarlјiv proizvod i obezbeđuje lokalnu racionalizaciju, a taj proces stvara iluziju reda. Ponavlјanje Zimbardovog eksperimenta odvaja prošlost od svakog osećanja u pokušaju da podmladi stvarnost koja se u toj tački rasula - kao da se događa izvan vremena.
Za potrebe video rada “Oni” Žmijevski je pozvao četiri grupe Polјaka da učestvuju u socijalnom eksperimentu. Svaka grupa se identifikovala sa određenom ideologijom. Socijalni eksperiment je izveden u javnom prostoru. Grupe su dobile instrukcije da izraze ideološka ubeđenja koristeći slike i simbole. U okviru eksperimenta, organizovana su četiri susreta obeležena rastućim intenzitetom vizuelnog i verbalnog nasilјa. Na poslednjem susretu umetnik je zatražio od učesnika da završe radionicu i napuste prostor, nakon što su jedni drugima spalili radove. Film “Oni”, kako je navedeno u katalogu 52. OS, skreće pažnju na značajnu ulogu vizuelnog jezika i simbola u stvaranju slučajnih pripadnosti, pri čemu svaka grupa koristi simbole, logotipe i izreke u pokušaju da nametne svoje mišlјenje ili izražavanje. U tom procesu transparenti ponekad liče na ekspresionističke radove. S druge strane, razorna moć tih simbola ukazuje na reakcije i odgovore suprotstavlјenih grupa, te stoga film služi kao surovi podsetnik na snagu vizuelnog jezika u političkoj debati.
Nagrada KCB-a podrazumeva samostalnu izložbu u jednoj od galerija tog centra (Likovnoj ili Artget), čime se uspostavlja saradnja KCB-a kao organizatora OS i umetnika predstavljenih na Salonu.
Na 52. OS, koji su osmislile kustoskinje Galit Eilat iz Izraela i Alenka Gregorič iz Ljubljane, a održan je u Muzeju 25. maj pod sloganom “Vreme je da se upoznamo”, predstavljeni su radovi tridesetak umetnika iz Srbije, regiona i sveta, posvećeni različitim aspektima odgovornosti u savremenom društvu.
Na 52. OS učestvovali s Art klinika, Josi Atja i Itamar Roze (Yossi Atia & Itamar Rose), Jael Bartana (Yael), Nemanja Cvijanović, Vuk Ćosić & Irena Vele (Woelle), Rod Dikinson (Dickinson), Mikloš Erhart & Little Warsaw (Mikós Erhardt), Etcétera, Jan Fabr (Fabre), Ibro Hasanović, IRWIN, Haled Džarar (Khaled Jarrar), Mladen Miljanović, Avi Mograbi, Darinka Pop-Mitić, Vahida Ramujkić, Kateřina Šedá, Nebojša Šerić Shoba, Milica Tomić, Urtica, Amir Jaciv (Yatziv), Akram Zatari (Zaatari), Katarina Zdjelar, Artur Žmijevski (Zmijewski) i Rabih Mrue (Rabih Mroue).
Među učesnicima je i nekoliko organizacija u svojstvu izlagača - Centar za kulturnu dekontaminiaciju, Kiosk i Kontekst kolektiv.
Osim glavne izložbe, 52. OS je ponudio i program posvećen edukaciji i radu sa mladima, u kojem su se predstavili Muzej savremene umetnosti Beograd, Remont, NVO Blokovi, Balkanski centar za Bliski Istok...
Gotovo uporedo sa beogradskom izložbom, otvorena je i izložba 52. OS u Ljubljani, na kojoj učestvuju Amir Jaciv, Rabije Mrue, Majkl Blum, grupa Etcetera, Mladen Miljanović, Katarina Zdjelar i Ibro Hasanović.
Oktobarski salon je i prošle godine dodelio samo jednu nagradu - umesto tri, kako je bilo od 2004. godine, kada je postao međunarodni izložba savremene umetnosti. Zbog finansijske krize prošle godine je dodeljena novčana nagrada samo umetnici Ani Adamović, dok su priznanja dobili južnoafrički umetnik Vilijam Kentridž i Eva Kok iz Danske, a nagrada KCB-a dodeljena je Rozi Barba.
Oktobarski salon osnovan je 1960. kao izložba najboljih ostvarenja u oblasti likovnih umetnosti u Beogradu, a tokom poluvekovne istorije menjao je i koncepciju i oblike organizovanja. Od 2001. godine imenuje se umetnički direktor koji predlaže koncept, a od 2004. godine OS je internacionalizovan, pa su umetnički direktori bili do sada Anda Rotenberg, Darka Radosavljević Vasiljević, Rene Blok, Lorand Heđi, Bojana Pejić, Branislava Anđelković i Juan Puset.
(SEEcult.org)
