Vanvremenska, a van epohe

Predlog Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Srbije da se iz srednjoškolskog programa isključi poezija Desanke Maksimović (1898-1993) izazvao je oštru osudu stručne i najšire javnosti. O tom predlogu treba da se izjasni Nacionalni prosvetni savet, kao i Ministarstvo prosvete.

Predlog da se iz trećeg razreda gimnazija isključi izbor poezije Desanke Maksimović, a iz četvrtog i njena čuvena zbirka "Tražim pomilovanje” obrazložen je ocenom komisije Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja da se "vanvremenost Desanke Maksimović ne uklapa u poetičke okvire epohe”, objavile su “Večernje novosti”, navodeći da su članovi komisije ocenili i da postoji bojazan da bi “učenici pogrešili u vrednovanju njene poezije, umanjujući njen značaj". Zadužbina Desanke Maksimović obratila se tim povodom Ministarstvu prosvete, Nacionalnom prosvetnom savetu i samom Zavodu, koji je potom predložio da se zbirka “Tražim pomilovanje” nađe u programu za prvi razred gimnazije, jer bi na taj način “našla svoje pravo mesto kao ođek književne epohe srednjeg veka”.

Desanka Maksimović u Brankovini, 1968. Foto: Wikimedia, B. Milakara, CC BY-SA 3.0

Upravnica Zadužbine Desanke Maksimović dr Svetlana Šeatović izjavila je “Novostima” da odgovor da je zbirka "Tražim pomilovanje" vanvremensko delo i da je "odjek epohe srednjeg veka" predstavlja poništavanje dugotrajnog rada naučnika koji su tumačili delo te pesnikinje u 24 zbornika radova i dokazali modernost i univerzalnu vrednost njene poezije. “Nažalost, na delu je pisanje neke nove književne istorije, oslonjene na nove vrednosti, gazeći pesnikinju duha, epohe i naroda. Tražimo pomilovanje za Desanku Maksimović!”, dodala je Svetlana Šeatović.

Zahtev Zadužbine Desanke Maksimović podržali su i Matija Bećković, Ljubomir Simović, Milovan Danojlić, Milosav Tešić, Alek Vukadinović, Rajko Petrov Nogo, Miroslav Maksimović... kao i brojne druge ličnosti kulturnog i javnog života na društvenim mrežama, pripadnici različitih generacija koji napamet znaju poeziju slavne pesnikinje.

Odluka o sudbini poezije Desanke Maksimović u školskom programu još nije doneta, a kako je izjavio ministar prosvete Mladen Šarčević, o tom predlogu treba da se izjasni Nacionalni prosvetni savet. Ako odluka bude prihvaćena, šalje se Ministarstvu.

Pesnikinja Tanja Kragujević, članica UO Zadužbine Desanke Maksimović, koja je i dobitnica nagrade nazvane imenom te slavne pesnikinje, naglasila je da se neće odustati od pokušaja da se ogroman propust ispravi: “U obrazloženju odluke da se zbirka locira u program nižih razreda i proučava vrlo jednostrano - tek kao segment istorije naše poezije, zatvaraju se mogućnosti modernog tumačenja tog dela, što je nedopustivo. O svevremenosti zbirke ‘Tražim pomilovanje’ svedoči i sasvim posebna tradicija proučavanja ovog dela u valjevskoj gimnaziji, čiji učenici iz godine u godinu u ovim stihovima otkrivaju nove sadržaje, vrednosti i motive”.

U okviru izmene programa nastave predmeta Srpski jezik i književnost u gimnazijama, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja zaključio je i da roman Vladana Desnice "Proljeća Ivana Galeba" treba da postane - umesto dosadašnje obavezne - izborna lektira za četvrti razred gimnazije.

Direktor Zavoda Zlatko Grušanović obraložio je da je radna grupa koja je pisala predlog programa nastave smatrala da je rano da se sva dela koja se obrađuju svrstaju u izborni deo, pa je odlučeno da obavezan ostane određeni minimum - najveća dela srpske književnosti druge polovine 20. veka i svega nekoliko dela svetske. Takva podela, kako je dodao, nipošto ne znači da dela koja su preopručena u tzv. izbornom delu imaju manju vrednost, manju važnost ili da se na bilo koji način marginalizuju.

Akademik Ljubomir Simović ocenio je da je novonastala situacija odraz vremena. “Kad vidimo da mi već možda i 40 godina nemamo književni život. Kada vidimo da jedan od preostalih književnih listova izlazi jednom u četiri meseca! Kada vidimo da se knjige štampaju u svega 300 primeraka, kad vidimo kako se kvari i rastura naš jezik, onda odluka o izbacivanju Desanke Maksimović iz školskog programa ne može da me iznenadi. Kad malo razmislimo, odluka nam se može učiniti čak i doslednom, jer je ovo vreme plagijata i kupovine diploma, vreme rijaliti programa, a ne vreme Desanke Maksimović i Ive Andrića”, naveo je Simović.

Matija Bećković prisetio se tim povodom da je svojevremeno putovao sa Desankom Maksimović na Vukov sabor i bio svedok toga koliko su joj ljudi aplaudirali i otpozdravljali. “U jednom trenutku, sagnula se prema meni i šapnula mi: ‘Hoćemo li propasti?’ Nisam ni slutio da ću se toga setiti kada sam čuo nečuvenu vest da su izbacili iz školskog programa, i to ništa manje nego ‘Tražim pomilovanje’”, dodao je Bećković za “Novosti”.

Desanka Maksimović, rođena 16. maja 1898. u selu Rabrović kod Valjeva, preminula je 11. februara 1993. u Beogradu, nakon čega je Vlada Srbije odlučila da se osnuje zadužbinu koja nosi njeno ime i zadužila za to Narodnu biblioteku Srbije. Pesnikinja je dobila 2007. spomenik u Beogradu, u parku Tašmajdan, u kojem je i provodila dosta vremena. U Valjevu je dobila spomenik za života.

Desanka Maksimović maturirala je u Valjevskoj gimnaziji, a studije uporedne književnosti, opšte istorije i istorije umetnosti upisala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Već 1921. godine ušla je u prvu antologiju pesama - pesnik Sima Pandurović uvrstio je njenih 11 pesama u izbor časopisa “Misli”. Posle jednogodišnjih studija u Parizu, vrativši se u zemlju, dobila je 1925. godine prvi orden u životu - Orden sv. Save, a štampala je i prvu pesmu u “Letopisu Matice srpske” i postala profesorka Prve ženske gimnazije u Beogradu. “Misao” je 1927. godine objavio njenu prvu knjigu pesama za decu “Vrt detinjstva”. Iste godine objavila je prvu pesmu u “Politici”, u uskršnjem broju, a ostala je dugogodišnji saradnik tog beogradskog dnevnog lista.

Srpska književna zadruga objavila je njenu prvu knjigu pripovedaka “Ludilo srca”, a tada je objavila i knjigu za decu “Srce lutke spavaljke”, u izdanju tada najpoznatijeg i najmoćnijeg beogradskog knjižara i izdavača Gece Kona. U to vreme upoznala je i glumca i pesnika Sergeja Slastikova i udala se za njega. Tokom Drugog svetskog rata, pogođena streljanjem đaka u Kragujevcu, napisala je prvu verziju svoje čuvene poeme "Krvava bajka".

Krajem 50-ih izabrana je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a 1965. postala je i redovni član. Matica srpska objavila je 1964. godine njenu čuvenu zbirku pesama “Tražim pomilovanje”, koja je nedugo zatim objavljena i u Ljubljani i Skoplju.

Svestrani pisac, pesnik, scenarista i intelektualac sprsko-hrvatskog porekla Vladan Desnica, rođen 1905. u Zadru, a preminuo 1967. u Zagrebu, studirao pje ravo u Zagrebu i Parizu, a od 1950. delovao je kao slobodan pisac. Prethodno je, po završetku studija, bio advokatski pripravnik u kancelariji svog oca, a potom radio u Državnom pravobranilaštvu u Splitu, a od 1945. do 1950. bio je u Zagrebu načelnik pravnog odelјenja Ministarstva finansija. Desnica je pokrenuo 1934. godine književno-istorijski godišnjak “Magazin sjeverne Dalmacije”, koji je uređivao dve godine. Objavio je romane “Zimsko lјetovanje” (1950) i “Prolјeća Ivana Galeba” (1957), a treći, “Pronalazak Athantika” ostao je nedovršen. Napisao je i 32 novele objavlјene u četiri zbirke: “Olupine na suncu” (1952), “Prolјeće u Badrovcu” (1955), “Tu, odmah pored nas” (1956) i “Fratar sa zelenom bradom” (1959), kao i zbirku pesama “Slijepac na žalu” (1956) i dramu “Ljestve Jakovlјeve” (1961).

Pisao je i eseje, felјtone, kozerije, književne i pozorišne kritike, a prema njegovom filmskom scenariju snimlјen je film “Koncert” (1954) reditelja Branka Belana. Takođe, prema Desničinim scenarijima ili pričama snimlјeni su i filmovi “Oko”, “Florijanović”, “Pred zoru” i “Pravda”. Desnica je i prevodio sa italijanskog, francuskog i ruskog: Kročea, Žida, Kavalkantija. Kardučija, Emea, Puškina, Tolstoja...

*Naslovna foto: Wikimedia, nepoznat autor, CC BY-SA 3.0

(SEEcult.org)