Važnost preispitivanja

Slavni rumunski reditelj Kristijan Munđiju, dobitnik nagrade za režiju ove godine u Kanu, dobio je i Palićki toranj za najbolju režiju za film “Matura” o odnosu oca i ćerke kojim daje i širu, sumornu sliku društva u tranziciji.

“Matura” kroz osnovnu priču o ocu, u osnovi pristojnom čoveku, koji pokušava da preko veze popravi ćerkine ocene na maturi, daje širu sliku odnosa morala i korupcije, ideala i realnosti u savremenoj Rumuniji, ali bi ista sumorna priča mogla da se dešava u bilo kom društvu u tranziciji.

Munđiju je na konferenciji za novinare 23. Festivala evropskog filma Palić, održanoj pre dodele nagrada, rekao da “Matura” govori o potrebi da povremeno preispitamo sebe, naše vrednosti, o potrebi da budemo iskreni prema sebi.

Na pitanje o simbolici naslova, Munđiju je rekao da ne voli da upotrebljava simbole, čak ima averziju prema njima, s obzirom da dolazi iz zemlje koja je koristila mnogo simbola na filmu pre 1989. godine.

Naslov smo tokom snimanja promenili desetak puta, tražili smo nešto jednostavno, što će ljudi upamtiti. Ne smatram da naslov treba puno da govori o filmu, ne treba da bude izlog. Ipak, svestan sam da je reč i o “maturi“ za roditelje, naslov se može interpretirati kao ispit za njih.

Munđiju je izjavio i da pokušava da ne pravi metafore koje mogu biti interpretirane bukvalno, rečima.

“Ne verujem u to, smatram da film treba da sačuva protivrečnosti i višeslojnosti koje postoje u stvarnom životu. Naravno, ima u ‘Maturi’ stvari koje se mogu tumačiti na različitim nivoima – bukvalnim i apstraktnim, ali ja to ne smatram metaforama. Bilo mi je bitno da postignem tenziju koja korespondira sa stresom koji uočavam u našem društvu. Da biste to pokazali na filmu morate izmisliti situacije koje generišu tenziju. Nije lako doći do tog nivoa istinitosti scene da publika oseti da gleda karaktere koji mogu biti realni, a ne glumce koji prenose poruku reditelja”, rekao je Munđiju, dobitnik niza nagrada za ranije filmove “Četiri meseca, tri nedelje i dva dana” i “Iza brda”, koji su takođe učestvovali ranije na FEF Palić.

Povodom uspeha savremenog rumunskog filma na međunarodnoj sceni, primetio je da je njegova generacija krenula da radi filmove kao reakciju na one iz prethodnog perioda - iz doba Čaušeskua.

“Uključili smo mnogo više istinitosti, poštenja i direktnosti nego sineasti pre nas”, rekao je Munđiju.

“Desilo se da je nas nekoliko debitovalo u isto vreme, početkom 2000-ih i bilo je vrlo stimulativno naše međusobno ‘takmičenje’ - ko će biti obzirniji i analitičniji u pogledu smisla filma kao umetnosti i kao medija. Razmišljali smo o filmu sa više odgovornosti nego oni pre nas, i to ne u terminima mali ili veliki film, uspešan ili ne na festivalima, nego šta on znači”, rekao je Munđiju i dodao da mnogi prave filmove, ali ne misle o tome šta on znači.

Njegova generacija, kako je dodao, mnogo je analizirala pitanja uzajamnih odnosa morala, stila, originalnosti.

“Na primer, film može biti vrlo manipulativna umetnost. Naročito kroz montažu i muziku možete da nametnete gledaocu svoj stav, a ako hoćete da se od toga uzdržite, morate da sebi postavite pravila. Takve analize vode do izbora teme, stila, načina rada. Tako smo mi došli do stila koji je manje manipulativan od mejnstrima. Mi dopuštamo publici da gleda film bez da je veštačkim sredstvima, efektnim montažnim rezom ili muzikom na ‘pravom’ mestu, guramo ka našem stavu. Verujemo gledaocu i dajemo mu slobodu da sam donese zaključke”, naglasio je Munđiju.

Munđiju je dodao i da je sticaj okolnosti bio takav da njegova generacija nije imala bilo kakv ekonomski pritisak.

“Kada je moja generacija počinjala, biskopa više nije bilo, ali ni zahteva da se uspeh meri brojem gledalaca. Radili smo sa vrlo malim budžetom, ali sa svom mogućom slobodom da snimimo upravo ono što smatramo da je dobro. Svi smo uglavnom bili i pisci i reditelji i producenti svojih prvih filmova, dakle davali smo vrlo iskrene lične poglede na život i svet. Ipak, ovo je moje naknadno tumačenje, sam proces je bio spontan i ne znam zašto se slično nije dogodilo, na primer, u Moldaviji ili Bugarskoj”, rekao je Munđiju.

O načinu rada sa glumcima, Munđiju je rekao da sa njima čita dijaloge od samog početka kastinga.

“Nastojim da otkrijem ne koliko su dobri glumci nego koliko su blizu likova koje sam zamišljao dok sam pisao, da li imaju tu harizmu i personaliti. Zatim radimo puno proba, slušajući glumce menjam i prilagođavam dijaloge, a kada ih utvrdim - na snimanju ih se veoma precizno pridržavamo. Snimam puno dublova i onda u montaži uklapam delove u kojima je bila najbolja interpretacija”, rekao je Munđiju.

Njegov film "Matura" bio je među 12 naslova u konkurenciji za nagrade, a najboljim je proglašen nemački “Toni Erdman” rediteljke Maren Ade o neobičnom odnosu oca i ćerke.

Palićki festival prikazao je od 16. jula više od sto filmova raspoređenih u 13 programskih celina, a uprkos smanjenom budžetu, ugostio je i mnoge autore i članove filmskih ekipa iz cele Evrope.

Festival zatvara 22. jula francuska komedija “Sveta ljubav”, koja je deo Glavnog takmičarskog programa, ali je van konkurencije.

Festivalski sajt je palicfilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)