Vejvej pušten iz pritvora
Kineski umetnik i aktivista Ai Vejvej (Ai Weiwei) pušten je 22. juna iz pritvora, dva meseca posle iznenadnog hapšenja, koje je izazvalo talas međunarodnih zahteva za njegovo oslobođenje. Vejvej je pušten iz pritvora na osnovu kaucije i zbog dobrog vladanja, nakon što se, kako su preneli kineski mediji, izjasnio da je kriv za utaju poreza. U telefonskom razgovoru sa pojedinim zapadnim medijima, po povratku kući, Vejvej je potvrdio da je dobro i zahvalio svima na podršci, ali nije mogao da govori o optužbama na njegov račun.
Kineski umetnik i aktivista Ai Vejvej (Ai Weiwei) pušten je 22. juna iz pritvora, dva meseca posle iznenadnog hapšenja, koje je izazvalo talas međunarodnih zahteva za njegovo oslobođenje.
Vejvej je pušten iz pritvora na osnovu kaucije i zbog dobrog vladanja, nakon što se, kako su preneli kineski mediji, izjasnio da je kriv za utaju poreza.
U telefonskom razgovoru sa pojedinim zapadnim medijima, po povratku kući, Vejvej je potvrdio da je dobro i zahvalio svima na podršci, ali nije mogao da govori o optužbama na njegov račun.
Vejvej je uhapšen u aprilu na aerodromu u Pekingu, prilikom ukrcavanja u avion za Hong Kong.
Najpre se nije ništa znalo o njegovoj sudbini, a potom je njegovoj supruzi dozvoljeno da se vidi sa njim na tajnoj lokaciji, a i vlasti su potvrdile da je živ i zdrav, te da je optužen za navodnu utaju poreza i uništavanje dokaze.
Njegovi saradnici i prijatelji, od kojih su mnogi takođe ispitani, tvrde da je reč o politički motivisanom procesu.
Državni kineski mediji preneli su da je Vejvej, koji pati od “hronične bolesti”, ponudio da otplati porez unazad, a oslobođen je zbog “dobrog vladanja” i “priznavanja krivičnog dela”.
Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova ranije je saopštilo da je Vejvej pod istragom zbog “ekonomskog kriminala”, te da njegovo hapšenje, koje je izazvalo burne reakcije u zapadnim zemljama, “nema bilo kakve veze sa ljudskim pravama ili slobodom izražavanja”.
Puštanje Vejveja na slobodu poklapa se, inače, sa posetom kineskog premijera Nemačkoj i Velikoj Britaniji, zemljama u kojima Vejvej ima jake profesionalne veze i veliku javnu podršku.
Slučaj Vejveja izazvao je oštre kritike međunarodne javnosti i zbog toga što je pritvoren u tajnosti i što nije imao advokata.
Vejvejev advokat objavio je na svom profilu na Twitteru da je dobio samo kratku SMS poruku: “Izašao sam!”
Kineski aktivisti za ljudska prava pozdravili su puštanje Vejveja na slobodu, a Amnesti internešnl je saopštio da dugo zadržavanje tog umetnika u pritvoru bez optužnice predstavlja kršenje i kineskih zakona.
Britanski umetnik Aniš Kapur (Anish Kapoor), koji je bio jedan od predvodnika zahteva za njegovo oslobođenje, izjavio je da je zahvalan što se to i desilo, ali da smatra da drugi umetnici ne bi trebalo da izlažu u Kini sve dok se ceo slučaj ne razreši.
Kapur je posvetio jednu od svojih monumentalnih instalacija u Parizu Vejveju.
Vejvej se etablirao na međunarodnoj umetničkoj sceni još početkom 80-ih, pre svega zahvaljujući monolitnim skulpturama, a prošle godine izazvao je ogromnu pažnju izložbom u Tejt Modern galeriji u Londonu, na kojoj je predstavio svojevrsni tepih od sto miliona suncokretovih semenki, izrađenih od porcelana. Prema njegovim rečima, taj rad ispituje ulogu individue u društvu.
Povodom zatvaranja Vejveja, pokrenute su i akcije solidarnosti širom sveta, uključujući izložbe, kao i peticije na sajtovima Avaaz.org i Change.org.
Akcija za oslobođenje Vejveja organizovana je i na 54. Bijenalu u Veneciji, pa za vreme vernisaža gotovo da nije bilo posetilaca koji nisu nosili crvenu torbu sa zahtevom za njegovu slobodu.
Takođe, na jednom od zidova na ostvrcetu Đudeca preko puta Trga svetog Marka postavljena je svetlosna instalacija Đuzepea Tamponea (Guiseppe) “Bye Bye Ai Weiwei”, koja je izazvala i nedoumice zbog dvosmislenog značenja, ali je umetnik objasnio više puta da je želeo da ukaže na tešku situaciju u kojoj se Vejvej nalazi.
Vejvej je zvanično pomenut na 54. Bijenalu samo prilikom otvaranja, kada je predsednik Paolo Barata rekao novinarima da je Italija veliki prijatelj Kine, a potom je, posle kraće pauze, dodao i da je pisao kineskom ambasadoru u Italiji da bi bilo odlično kada bi bilo nekih radosnih vesti u vezi sa slučajem Vejveja.
Vejvej je slavu i poziciju na svetskoj sceni često koristio za oštru kritiku politike kineske vlade, posebno u vezi sa pitanjem kršenja ljudskih prava.
To je privuklo i pažnju bezbednosnih službi, a u više navrata mu je ograničavano kretanje.
U avgustu 2009. godine prebila ga je policija u Sinčuanu, kada je pokušao da svedoči u korist disidenta Tana Zuorena.
Iako je bio jedan od ko-dizajnera pekinškog olimpijskog stadiona “Ptičje gnezdo”, kasnije se ogradio od tog projekta i optuživao vlasti za “laž i hipokriziju”.
Njegov često cenzurisani blog čitalo je više od 10.000 ljudi dnevno dok ga vlasti nisu ugasile u maju 2009. godine.
(SEEcult.org)