Velika očekivanja od Lajpciga
Književnost i kultura Srbije - zemlje u fokusu Sajma knjiga u Lajpcigu, biće predstavljeni raznovrsnim programom, a glavni cilj je jačanje književnih i kulturnih veza, istakli su 8. marta u Ministarstvu kulture predstavnici Organizacionog odbora za nastup Srbije u Lajpcigu. Članovi Organizacionog odbora Zoran Hamović, Radoslav Petković, Vladislav Bajac i Sreten Ugričić, istakli su važnost statusa počasnog gosta na lajpciškoj manifestaciji i predstavili obiman program u kojem će učestvovati 40 autora.
Književnost i kultura Srbije - zemlje u fokusu Sajma knjiga u Lajpcigu, biće predstavljeni raznovrsnim programom, a glavni cilj je jačanje književnih i kulturnih veza, istakli su 8. marta u Ministarstvu kulture predstavnici Organizacionog odbora za nastup Srbije u Lajpcigu.
Članovi Organizacionog odbora Zoran Hamović, Radoslav Petković, Vladislav Bajac i Sreten Ugričić, istakli su važnost statusa počasnog gosta na lajpciškoj manifestaciji i predstavili obiman program u kojem će učestvovati 40 autora.
Konferencija za novinare povodom Sajma knjiga u Lajpcigu poklopila se sa sednicom Skupštine Srbije povodom rekonstrukcije vlade, pa nisu učestvovali i ministar kulture Nebojša Bradić i direktor Sajma knjiga u Lajpcigu Oliver Cile (Zille), koji su bili najavljeni, a ranije je bilo predviđeno i da zajedno otvore srpski štand u Lajpcigu.
Rekonstrukcijom vlade, inače, Ministarstvo kulture biće spojeno sa Ministarstvom telekomunikacija, a na čelu novog Ministarstva za kulturu, informisanje i informatičko društvo biće Predrag Marković koji je, kao i Bradić, iz stranke G17 Plus, a poznat je i kao izdavač (Stubovi kulture).
Hamović je rekao da je učešće na Sajmu u Lajpcigu, koji će biti održan od 17. do 20. marta, “prvo masovno i kvalitetno predstavljanje” Srbije na nemačkom govornom području, a njegova suština je “kreiranje dobre politike kontinuiteta i stvaranje ozibiljne prisutnosti” i ubuduće.
Ove godine biće predstavljeni pre svega pisci koji imaju prevode svojih dela na nemački jezik, ali i mlađa generacija autora.
Iako su pisci svetskog ranga, poput nobelovca Ive Andrića, Aleksandra Tišme i Danila Kiša, poznati nemačkim čitaocima, Srbija je još gotovo “nepoznata zemlja”.
Novoprevedenih knjiga sa srpskog na nemački je oko 30, uključujući antologije koje pružaju uvid u aktuelnu književnost iz Srbije.
Većina prevoda rezultat je saradnje Ministarstva kulture Srbije sa evropskom mrežom za književnost i knjige Traduki.
Između ostalog, kako je istakao Hamović, biće predstavljena i knjiga “Srbi u Lajpcigu” Duška Ivanića koja pokazuje da već od 16. veka Srbija ima važne kulturne veze sa tim nemačkim gradom.
Pisci iz Srije učestvovaće i u pratećem programu lajpciškog sajma, kao što su Forum i “Lajpcig čita”, a biće potpisan dugoročni sporazum Filološkog fakulteta sa Univerzitetom u Majncu.
I Petković je istakao važnost Sajma u Lajpcigu - kao prilike da se predstave autori i omoguće susreti.
Prema rečima Ugričića, direktora Narodne biblioteke Srbije, koji će i sam učestvovati u programu kao jedan od pisaca, srpska savremena literatura govori pre svega o Srbiji, ali ima i nandnacionalnu, univerzalnu dimenziju.
Do sada je bila prisutna u Nemačkoj pre svega kroz dela Ive Andrića, Meše Selimovića, Danila Kiša, Bore Ćosića, Dragana Velikića, Aleksandra Tišme, Davida Albaharija i Biljane Srbljanović, a sada stiže novi talas savremene srpske literature.
Na srpskom štandu i u centru grada Lajpciga čitaće Bora Ćosić (nagrada Lajpciškog sajma za evropsko razumevanje 2002), Albahari, Velikić i Laslo Vegel, kao i mladi naraštaj pisaca.
Srpsko pozorište, između ostalih, predstavljaju i dramaturginje Biljana Srbljanović, Milena Marković i Maja Pelević, a pesnici i pesnikinje, kao što su Radmila Lazić, Dragana Mladenović i Stevan Tontić, gostuju kao predstavnici lirske književnosti.
Kao izuzetno važno i interesantno iznenađenje, Ugričić je najavio prezentaciju alternativnog srpskog stripa u poslednje tri decenije. NBS je prikupila potpuno nepoznatu građu koja će biti prezentovana na savremen način na nemačkom, engleskom i srpskom jeziku, a biće priređena i virtuelna izložba stripa.
Pisac i izdavač Bajac istakao je da je strateški važno što je Lajpcig odabran kao početna stanica za prezentaciju srpske kulture, jer je to put ka Frankfurtu, a Nermačka je, inače, jedna od zemalja koja najviše prevodi stranu književnost.
“Važno je da se predstavimo kao raznovrsna književnost, ne moramo kao velika književnost”, rekao je Bajac, dodajući da mnogi od pisaca koji će učestvovati već pregovaraju i za sledeće godine.
Vrhunac fokusa na Srbiju je maratonsko čitanje i muzička priredba mladog, urbanog beograđanskog književnog festivala “Krokodil” 17. marta u pozorištu Skala. Prisustvovaće Bora Ćosić, Vladimir Pištalo, Sreten Ugričić i Biljana Srbljanović, a za muzičko-poetsku zabavu pobrinuće se Đorđe Branković i Aleksandra Virijević.
Za 17. mart najavljen je i okrugli sto i otvaranje izložbe povodom 50. godišnjice dodeljivanja Nobelove nagrade Ivi Andriću, kada će biti predstavljena i nova izdanja, odnosno novi prevodi njegovih dela, kao što je “Brücke über die Drina” (Na Drini ćuprija).
Ove godine u Lajpcigu organizovan je, inače, dosad najveći književni program Jugoistočne Evrope, a region će predstaviti više od 70 pisaca iz 11 zemalja na više od 100 književnih događaja, uključujući novi forum Jugoistočne Evrope.
Albanija je prvi put zastupljena prezentacijom i mladim književnicima, kao što su Argon Tufa, Ledia Duši ili pesnikinja Luljeta Lešanaku.
Teme su isto toliko raznovrsne i različite koliko i zemlje-učesnice: biće obrađeni kulturno-politički problemi, ratna iskustva, duša Balkana ili beogradski noćni život. Za 17. mart najavljen je književni događaj “Novajlije sa juga” u ime otvaranja novog foruma Jugoistočne Evrope.
Gostujući čitaoci su makedonski lirski pesnik Nikola Madžirov i srpska lirska pesnikinja i književnica proze Marija Knežević.
Vrhunac programa Jugoistočne Evrope biće u seriji književnih događaja “Balkan se drma” u bioskopu UT Konevic 18. i 19. marta.
Uz prozu, liriku, film, muziku i ljutu balkansku kuhinju, slaviće i diskutovaće Albana Šala (Albanija), Robert Alagjozovski (Makedonija), Vladimir Tasić (Srbija), Škelzen Maliki (Kosovo), Vladislav Todorov (Bugarska), Olga Savičević Ivančević (Hrvatska), Stanka Hrastelj (Slovenija), Razvan Radulesku (Rumunija) i Mile Stojić (Bosna i Hercegovina). Sviraju klasična etno grupa Akustika iz Albanije i čuveni srpski frulaš Bora Dugić.
Prodekan Filološkog fakulteta Zoran Paunović, zadužen za međunarodnu saradnju, istakao je i značaj ugovora koji će biti potpisan sa Univerzitetom u Majncu, jer podrazumeva razmenu studenata na različitim nivoima, razmenu nastavnog kadra, izgradnju zajedničkih studijskih programa, partnersko učešće u međunarodnim projektima i druge vrste saradnje u cilju afirmacije srpske kulture, ali i mogućnost da se uči na iskustvima drugih.
Paunović je kao posebno važno istakao i sticanje boljih uslova za školovanje budućih izdavača.
Predstavnici Organizacionog odbora zahvalili su Gete institutu u Beogradu na podršci nastupu Srbije u Lajpcigu, a direktorka Gete instituta Juta Gerig najavila je za 14. mart u 18 sati prijem u tom kulturnom centru povodom lajpciškog sajma.
Povodom nastupa Srbije na Sajmu knjiga u Lajpcigu, Ministarstvo kulture pokrenulo je sajt Literatur.rs, a detalji učešća nalaze se i u tekstu PROGRAM SRBIJE U LAJPCIGU
Sajam knjiga u Lajpcigu, najstariji i jedan od najvećih u Evropi, specifičan je po tome što pridaje pažnju književnostima takozvanih “malih jezika”.
Prošle godine privukao je čak 156.000 posetilaca, uključujući 45.000 trgovaca i 2.071 izlagača iz 39 zemalja, koji su se predstavili na 65.000 kvadratnih metara.
(SEEcult.org)
