Vesna Knežević autorka Kalendara za 2025.
Autorka Kalendara za 2025. godinu Centra za grafiku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu je Vesna Knežević, a realizovan je u tiražu od 74 originalnih primeraka u kombinovanoj tehnici (litografija i sitoštampa) u izvedbi umetnica, majstora štampe Marije Anđelković i Tamare Pajković, u saradnji sa grafičkim dizajnerom Ivanom Krgovićem.
Promocija Kalendara “Za taj slatki dan” sa umetničkom grafikom Vesne Knežević biće održana 23. decembra u Galeriji Centra za grafiku, na otvaranju izložbe, koju će biti moguće obići do 24. januara 2025.
Prema navodima Centra za grafiku, odabir autorke Kalendara za 2025. nije slučajan, budući da je reč o umetnici važnoj na domaćoj javnoj umetničkoj sceni čiji rad nedvosmisleno govori o integritetu, posvećenosti i posebnom odnosu prema generacijama kojima je pedagoškim radom na FLU pomogla da se utemelje kao vredni i plodonosni umetnici.
Vesna Knežević, kako su navele u tekstu za katalog povodom Kalendara za 2025. godinu Tia Antić i Nataša Janković, neobično vešto uvezuje mitologiziranu opčinjenost starih društava Grčke i Rima simbolizovanu romantičnim i seksualnim željama bogova i božica sa renesansnim humanističkim i ličnim tumačenjima ljubavi.
“Teksturnost bojenih površina prikaza odražava duboki unutrašnji konflikt između želje, nedostižnosti i društvene pristojnosti, ali i društvenih ograničenja koja oblikuju sva univerzalna iskustva ljubavi. Ona i ovom prilikom, kao i u pređašnjim radovima, iako ne uvodi konkretne materijale u samu grafiku, islikava i podražava teksturu tkanine u radu. Sam proces izrade, u pogledu preplitanja bezbrojnih niti različitih boja, kvaliteta i vrste materijala ona ističe kao značajan za gradnju teksture njenih slika i akvarela, te grafike. Ovaj taktilni kvalitet prisutan je najčešće u pozadini, stvarajući na taj način atmosferu topline, pružajući istovremeno figurama u prvom planu efekat lakoće i prozračnosti, koji postiže tankim nanosima boje i transparentnošću bojene površine. Poljubac, kao čin intimnosti, je nešto više od neposrednog, singularnog čina afekcije, već je deo kompleksne mreže značenja oblikovane prethodnim iskustvima, kulturnim konstruktima i društvenim očekivanjima”, navele su autorke kataloškog teksta.
Iako priroda poljupca, kako su dodale, podrazumeva trenutak, u stvaralaštvu Vesne Knežević on je stalno prisutan, neprekinut, a “možda je najbolje reći da je on zauvek tu”.
“Ovaj simbol emotivne i fizičke bliskosti u autorkinom trajnom obliku može po Badjuu da se tumači kao rad na zajedničkom svetu (Alan Badju, sa Nikolom Trungom, Pohvala Ljubavi, Adresa, Novi Sad, 2012). Ljubav je praksa – ona se stvara, razvija i neguje kroz svakodnevne interakcije. Suprotno kapitalističkoj ideologiji poljubac dolazi izvan sistema, bez najave i mimo logike očekivanja. Tumači se kao događaj koji unosi neizvesnost i preobražava subjekte, on radikalno menja svakodnevicu pojedinca i njegovu percepciju sveta. Vesnini poljupci predstavljaju početak novog sveta, ali svojom trajnošću govore i o vernosti. U pitanju je po Badjuu vernost događaju koji podrazumeva sećanje na trenutak susreta - predanost i rad na toj početnoj ideji o zajedničkom svetu”, istakle su Tia Antić i Nataša Janković.
Naglašeno prisustvo različitih nijansi crvene na izložbi, grafici ali i u slici “Za taj slatki dan”, koja je dala podsticaj za prevođenje slikarskih u grafička načela, zapravo je samo segment autorkine fascinacije bogatstvom značenja i percepcije te boje iz registra toplih tonova. Upravo toplotom, intenzitetom i njenom mekoćom, autorka se bavi u svim fazama stvaralaštva otvarajući prostor za šira tumačenja. Upotreba crvene u stvaralaštvu savremenih umetnika, iako prisutna u različitim kontekstima, apsolutno je suprotstavljena bilo kakvoj vrsti neutralnosti, navele su autorke teksta u katalogu.
Vesna Knežević, rođena u Beogradu 1959, diplomirala je 1983. na FLU u Beogradu, gde je 1985. završila i magistarske, a 2017. i doktorske umetničke studije, dok od 1997. radi na tom fakultetu. Kao dobitnica nagrade “Moša Pijade”, studijski je boravila u Parizu 1989.
Ostvarila je veliki broj samostalnh i grupnih izložbi – više od 200 u zemlji i inostranstvu. Mentorka je na muralu studenatima FLU i FPU u Kliničkom centru Srbije, Beograd, 2024. Likovna dela joj se nalaze u muzejima i privatnim zbirkama, u Narodnom muzeju u Beogradu, Muzeju Zepter u Beogradu, Galeriji Nadežde Petrović u Čačku, Galeriji Beta u Minhenu i mnogim drugim.
Članica je ULUS-a od 1984. godine, a od 2022. godine članica je umetničkog udruženja LADA.
Bila je predsednica i članica žirija manifestacije “Radost Evrope” od 1998. do 2015. Učesnica je brojnih humanitarnih akcija i manifestacija za decu bez roditeljskog staranja i za decu sa posebnim potrebama. Realizovala je brojne murale kao mentorka studentima, alI i kao samostalna autorka. Pokrenula je humanitarnu radionicu za pomoć bolesnoj deci u okviru rada ULUS-a 2013.
(SEEcult.org)
