Vesna – Proleće Sjenice
Interaktivna izložba “Vesna – Proleće Sjenice”, koja se bavi značajem nekadašnjeg tekstilnog giganta Vesna i njegovim uticajem na razvoj Sjenice, biće otvorena 28. marta u Sjeničkoj kući, u organizaciji umetničkog kolektiva Jednostavno rečeno.
Nesvakidašnja izložba predstavlja fotografije koje su građani Sjenice postavljali na društvene mreže ili slali mejlom kolektivu Jednostavno rečeno, na osnovu poziva da donesu fotografije ili predmete, časopise, prospekte i druge uspomene u vezi sa Vesnom kako bi privremeno bili izloženi i poslužili kao povod za razgovor o dostignućima te fabrike.
Fabrika "Vesna" osnovana je 1962. godine kao društveno preduzeće za proizvodnju pletenina, pozamanterije, konfekcije, čarapa i staklenih tkanina.
Idejni tvorac “Vesne”, Ilijaz Salihagić, prvi sjenički ekonomista, shvatio je da u tom gradu mora da se proizvodi produkt koji lako podnosi transport. Otud konfekcija. Ćilimarska škola na neki način bila je preteča tog tekstilnog giganta, koji je predstavljao privrednog pokretača, žilu kucavicu Sjenice, koju su mnogi nazivali “drugom majkom”.
Prvi direktor "Vesne" bio je Milanko Mrdaković, čija se bista nalazi ispred zgrade nekadašnje fabrike. Karijeru je završio kao direktor TOZ-a (Tvornice olovaka Zagreb), od kojeg je napravio giganta.
U "Vesni" je radilo oko 2.500 radika, a veliki deo njih bile su žene.
"U gradu se osećalo kad u ‘Vesni’ bude plata - izlazilo se u restorane, poslastičare, kupovalo se. Kad je fabrika dobro poslovala, postojala je i trinaesta plata”, kažu bivši radnici.
"Vesna" je imala fudbalski, skijaški i rukometni klub, a radnici su bili redovni učesnici “tekstilijada” (sportskih radničkih igara koje su organizovane za tekstilne radnike širom zemlje. "Vesna" je omogućila i da se veliko sportsko takmičenje MOSI održi u Sjenici.
KUD Vesna izvodio je igre naroda iz čitave Jugoslavije, a najčuveniji koreograf bio je Ibiš Hujevič, čije se koreografije i danas igraju.
“Vesna” je imala i svoje fabričke novine. Sponzorisala je brojne javne događaje u Sjenici i okolini. Imala je i humanitarni i stambeni fond, te kompleks kuća za radnike koje su i danas funkcionalne.
Posebno je bila značajna za zapošljavanje žena, a radilo se i u nekoliko seoskih pogona - u Dugoj Poljani, Karajukića Bunarima, Kladnici, Lopižama. Na taj način seosko stanovništvo zadržano je u svojim mestima, a žene su dobile priliku da privređuju.
"Vesna" je proizvela prve najlon čarape u Jugoslaviji, koje su među ženama bile poznate kao nepoderive, visokog kvaliteta, a upola jeftinije od ostalih čarapa tog ranga. Zanimljivo je da su na prvoj reviji "Vesnine" proizvode nosile upravo radnice.
Krajem 90-ih godina “Vesna” je bila najveći proizvođač ženskog rublja u zemlji i među najuspešnijim izvoznicima u jugozapadnoj Srbiji. Veliki deo proizvodnog programa nemačke fabrike Triumph dolazio je upravo iz "Vesne". Izvozilo se fino rublje i u Francusku i u druge evropske zemlje.
Fabrika danas ne postoji, mada su u funkciji privatizovani delovi.
“Iako je ova tema bolna za sve koji su ostali bez posla, verujemo da je važno, zbog budućih generacija, negovati sećanja na bolja vremena i pokušati da ih ugradimo u budućnost”, poručuje kolektiv Jednostavno rečeno.
(SEEcult.org)
