Vikend jubileja na Kolarcu
Zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca obeležava 80 godina svoje Velike dvorane, kao i programske delatnosti, specijalnim vikend programom, uz učešće mladog i međunarodno uspešnog violiniste Nemanje Radulovića, te violiste Robija Lakatoša i njegovog ansambla. Na “Koncertu pre koncerta”, 3. februara, Radulović će izvesti Vivaldijeva “Četiri godišnja doba”, a goste i učesnike pozdraviće i ministar kulture, informisanja i informatičkog društva Srbije Predrag Marković.
Zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca obeležava 80 godina svoje Velike dvorane, kao i programske delatnosti, specijalnim vikend programom, uz učešće mladog i međunarodno uspešnog violiniste Nemanje Radulovića, te violiste Robija Lakatoša i njegovog ansambla.
Na “Koncertu pre koncerta”, 3. februara, Radulović će izvesti Vivaldijeva “Četiri godišnja doba”, a goste i učesnike pozdraviće i ministar kulture, informisanja i informatičkog društva Srbije Predrag Marković.
Radulović će 4. februara, na gala koncertu koji je odavno rasprodat, nastupiti uz ansamble Đavolji triler (Les Trilles du Diable) i Double Sens, kao i Suzan Manhof na klaviru. Na programu su dela Bizea, Betovena, Sarasatea, Vivaldija i Sedlara.
Na promenadnom koncertu, 5. februara u 11 časova, pijanistkinje Nataša Veljković i Alisa Bešević, ali ovoga puta u ulogama klavirske pratnje svojim mladim i uspešnim ćerkama, flautistkinji Marijani Buslehner i violinistkinji Milici Zulus.
Vikend jubileja završava se 5. februara koncertom violiniste Lakatoša i njegovog ansambla, koji izvodi originalnu mađarsku, cigansku muziku i na poseban način je kombinuje sa klasikom, romansama, šlagerima, muzičkim temama Balkana, ali i džez standardima.
Vikend jubileja prati panel diskusija predstavnika muzičkih centara i koncertnih dvorana iz Budimpešte, Ljubljane, Podgorice, Zagreba, Beča i Brisela, kao i iz Beograda.
U okviru diskusije, pod nazivom “Da li su koncertne dvorane samo koncertni prostori?”, biće reči o mogućnostima i značaju saradnje sličnih koncertnih dvorana u uslovima aktuelne ekonomske krize. Osnovna namera je da se razmene informacije o međusobnim aktivnostima i saradnji. Takođe, učesnici će razgovarati o ulozi multifunkcionalnih dvorana, koje su pre svega prepoznatljive po koncertima, ali u širem kulturnom okruženju predstavljaju kulturna središta i produkcione muzičke centre.
Velika dvorana Kolarčeve zadužbine svečano je otvorena 4. februara 1932. godine.
Njen arhitekta, profesor univerziteta Petar Bajalović, primenio je u to vreme najsavremenija naučna znanja o akustici, pa se Velika dvorana kolarca i danas smatra najakustičnijom i prvom namenski zidanom salom za potrebe muzičkih izvođenja u Beogradu i šire. U njoj se godišnje održi više od 250 koncerata, a koristi se i za snimanja, video projekcije i multimedijalne programe.
Pored redovnih programa, svake godine se u njoj održavaju BEMUS, Međunarodno takmičenje muzičke omladine, Gitar art festival i druge značajne manifestacije.
Prema raspoloživim arhivskim podacima, do sada je održano više od 15.000 koncerata, nastupilo je više od 10.000 solista, više od 2.500 različitih ansambala i orkestara sa više od 1.200 dirigenata, među kojima su najznačajnija imena svetske muzičke scene.
Godina otvaranja Velike dvorane ujedno označava i početak programske delatnosti Narodnog univerzita, otvorenog oktobra 1932. godine.
Osnivač Kolarčeve zadužbine i univerziteta bio je trgovac Ilija Milosavljević Kolarac koji je testamentom iz 1878. godine sav svoj imetak ostavio srpskom narodu u cilju širenja nauke i kulture.
Najpre je osnovan Književni fond, a potom i fond za podizanje Srpskog univerziteta.
Malo je poznato da su prve 54 godine nakon njegove smrti protekle u spašavanju i zaštiti zaveštanja i zakonskoj proceduri osnivanja Narodnog univerziteta, a zatim na organizovanju rada Književnog i Univerzitetskog fonda po testamentu.
Život Ilije Milosavljevića Kolarca poklapa se sa vremenom važnih događaja u srpskoj istoriji. Nakon nekoliko decenija bavljenja trgovinom u Pančevu, Kolarac se 1855. godine trajno nastanio u Beogradu, gde je kupovao imanja, zidao zgrade i aktivno učestvovao u radu važnih ekonomskih i finansijskih ustanova.
Početkom 1878. godine napisao je testament kojim je svu svoju imovinu ostavio srpskom narodu u cilju širenja nauke i kulture.
Prema rečima prvog predsednika Odbora Kolarčeve zadužbine, Dr Aleksandra Belića, ljubav prema narodu i razumevanje kulturnih i naučnih potreba provlačili su se kroz ceo radni život Kolarčev i upravo je to ono što je od čoveka sa sela načinilo uglednog građanina sa razumevanjem kulture i prosvete ljudi njegovog vremena.
Kolarčeva zadužbina ističe da, čuvajući osnovne motive svog nastanka, i danas širokoj publici predstavlja umetnost, populariše naučna znanja i njihovu primenu u životu.
Programske aktivnosti i delatnost Kolarčeve zadužbine organizovane su kroz rad Centra za muziku, Centra za predavačku delatnost, Škole stranih jezika, Centra za izdavačku delatnost sa knjižarom i Likovne galerije.
Sajt Kolarčeve zadužbine je www.kolarac.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)