Vrednost slobode
Izložba posvećena konceptu slobode, kao fenomenu koji se stalno menja, otvorena je u prostoru Belvedere 21 u Beču, a predstavlja radove više od 50 umetnika koji osvetljavaju to složeno pitanje iz različitih uglova. Medju njima su i umetnici iz regiona Igor Grubić, Šejla Kamerić, Laibach, Milica Tomić…
Izložba “Vrednost slobode” (The Value of Freedom) mapira psihološku, kulturnu, religijsku, političku i pravnu evoluciju slobode u kontekstu istorijskog razvoja kako bi došla do njenog sadašnjeg značenja.
Uz preklapanje tema i ukrštanje referenci, izložba daje uvid u medjuzavisne i medjusobne uticaje pojedinca i društva, demokratije i ekonomije, rada i odmora, tela i uma, prirode i kulture. Sloboda je, kako je navedeno u kustoskom tekstu, uvek u zavisnom položaju u odnosu na druge faktore, zbog čega je o njoj potrebno stalno pregovarati. Deo izložbe tako odnosi se na različite oblike državne vladavine koji uticu na društvo, dok drugi segment posmatra kontrolu informacija kao ključni instrument moći. Neki od radova naglašavaju krhkost slobode, dok drugi istražuju procese definisanja identiteta u kontekstu slobode. Javni prostor takodje je tema pojedinih radova. Ono što je jasno uočljivo je to da autonomija pojedinca neminovno ide ruku pod ruku sa društvenom odgovornošću.
Kakvu vrednost sloboda ima danas? Radovi više od 50 umetnika istražiće to kompleksno pitanje iz različitih uglova, doprinoseći unapredjenju svesti o fragilnosti slobode.
Milica Tomić, "One day, instead of one night, a burst of machine-gun fire will flash, if light cannot come otherwise", 2009. Courtesy Galerie Charim, Vienna
Prema navodima kustoskinje Stelle Rolling, atmosfera straha i nesigurnosti dovela je do jačanja stavova u društvu da je potrebno da država uvede strožu kontrolu. Urgentna potreba za debatom o posledicama takvog stanja inicirala je izložbu o vrednosti slobode danas.
Još od grčkih polisa sloboda je bila važan faktor demokratije. Od 90-ih godina 20. veka, demokratija i tržišna ekonomija sve jače se shvataju kao sistem koji nema alternativu. Današnji neoliberalizam postepeno ugrozava demokratiju gušenjem sloboda koje su odavno izvojevane i smatrane garantovanim. Nasuprot takvom stanju, izložba ističe vrednost slobode, ukazujući na njenu zavisnost od brojnih faktora i kontraefekte koji se pritom proizvode.
Jedan od centralnih delova izložbe posvećen je fundamentalnoj suštini slobode, postavljajući pitanje da li je ona na granici izmedju prirode i kulture, i da li podrazumeva odredjena pravila kojima se treba povinovati. Radovi umetnika kao što su Alexander Kluge, Artur Żmijewski i Dara Birnbaum odnose se na ta i slična pitanja.
Šejla Kamerić, "Liberty", 2015, Courtesy Galerie Tanja Wagner, Berlin
Deo izložbe posvećen je političkim formatima koji determinišu strukture života u zajednici. Oliver Ressler istražuje šta je zaista demokratija i šta bi mogla biti, Christodoulos Panayiotou analizira koreografiju i konstrukciju javnog života, a Carola Dertnig poziva na otvorenu debatu.
Javni prostor, koji reflektuje političke ideje i različite individualne potrebe, tema je radova Šejle Kamerić, Nine Könnemann, Terese Margolles… Aspekti javnog prostora suprotstavljeni su mehanizmima društvenih medija, gde se moć znanja susreće sa impotencijom dezinformisanja.
Ostali radovi na izložbi bave se ograničenjima slobode kroz nadgledanje, kontrolu i cenzuru. Instrumenti državne kontrole zarad bezbednosti u javnom prostoru tema su radova Eve Grubinger, Aernout Mik i Betty Tompkins.
Kritičke radove na izložbi prikazuju i Center for Political Beauty, Forensic Oceanography, Igor Grubić i Hiwa K.
Betty Tompkins, "Censored Grid #7", 2008; Courtesy Betty Tompkins and P·P·O·W, New York
Deo radova na izložbi ukazuje na krhkost slobode. Christoph Schlingensief i Superflex istražuju pitanja koja prete demokratiji, kao što su društveni lajtmotivi straha, nesigurnosti i korupcije. Za razliku od njih, Anna Witt, Tobias Zielony i Johannes Gierlinger predočavaju utopijske vizije na svojim putovanjima u druge svetove.
Izložba se delom bavi i formama subjektivizacije i strategija emancipacije, odnoseći se i na nove imperative politike identiteta. Ashley Hans Scheirl i Philipp Timischl bave se dekonstrukcijom heteronormativnih rodnih uloga i konstrukcijom individualnih identiteta. Isabella Maund i Marlene Haring konfrontiraju borbu za društvenim priznanjem i pravima.
Takodje, izložba ispituje pojam slobode u ekonomskom smislu. Harun Farocki se bavi pitanjem maksimizacije produktivnosti, dok Pilvi Takala pokazuje kako produktivnost postaje kolektivni cilj, dok Amalia Ulman istražuje ekonomizaciju pojedinca, postavljajući pitanje da li stalno povećanje produktivnosti kroz samo-optimizaciju povećava slobodu.
Izložba u Belvedere 21 biće otvorena do 10. februara 2019.
*Naslovna foto: Igor Grubić, 366 Liberation Rituals (Against Trash), Zagreb, 2008–2009.
(SEEcult.org)
