• Search form

30.05.2018 | 21:17

Za saradnju, protiv predrasuda

Za saradnju, protiv predrasuda

Festival kosovske kulture “Miredita, dobar dan” otvoren je 30. maja u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) uz jako obezbeđenje policije koja nije dozvolila grupi od par stotina radikala i njihovih pristalica da spreče održavanje te manifestacije posvećene unapređenju saradnje Beograda i Prištine.

Organizatori su poručili da neće odustati od misije tog festivala, uprkos pretnjama i drugim nedaćama sa kojima su se suočili, između ostalog i sa zatvorenim vratima mnogih prostora, a upravo zato su posebnu nagradu dodelili CZKD-u, kao prostoru slobode, saradnje i dijaloga.

Koordinatorka programa Inicijative mladih za ljudska prava Sofija Todorović uručila je direktorki CZKD-a Borki Pavićević, zahvalivši joj za to što godinama “uporno, marljivo, vredno i bez ikakvog manjka entuzijazma” radi na tome da omogući mladim ljudima prostor da se susreću i da otvori prostor kulturi i umetnosti da se razvija. “Hvala vam što ste jedno svetlo koje će nas uvek obasjavati”, rekla je Sofija Todorović u ime organizatora petog izdanja festivala “Miredita, dobar dan”, čiji je početak obeležen, osim protestima desničara, i pretresom kosovskih umetnika na administrativnom prelazu i odlukom policije da ne dozvoli umetnici Elizi Hodža da prenese tri fotografije i katalog izložbe zbog natpisa i prizora iz ratnih 90-ih godina.

Zahvaljujući na priznanju, Borka Pavićević prisetila se svojevremenog prekida predstave “Sveti Sava” u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, kao i izložbe albanske savremene umetnosti u galeriji Kontekst 2008, te protesta zbog izložbe švedske umetnice u CZKD-u zbog sadržaja gej tematike.

“Najstrašnije i najveće predrasude se stvore kada postoji propaganda protiv nečega, i kada ljudi razgovaraju o nečemu što nikada nisu ni videli”, rekla je Borka Pavićević, izražavajući zadovoljstvo zbog kontinuiteta saradnje sa organizatorima festivala “Miredita” i ističući da je neophodno nastaviti borbu protiv predrasuda, propagande i fabrikovanja propagandnih uverenja sivma koji u stvari rade i žive normalno.

Organizatori festivala “Miredita, dobar dan”, inspirisanog slavnim glumcem Bekimom Fehmiuom, poručili su da pretnje koje su se čule proteklih par nedelja neće ugroziti poruku i misiju tog festivala, jer će i posle njegovog petog izdanja mnogo novih odnosa i kontakata biti uspostavljeno.

“Mislimo da je ovo način da se vrši normalizacija odnosa Srbije i Kosova”, rekla je Sofija Todorović, navodeći da je podrška institucija ove godine u neku ruku zakazala. Ipak, pohvalila je saradnju sa oficirom za vezu sa Kosovom, ali je ocenila da pre svega nedostaje jasna politička poruka da su ovakvi događaji potrebni i poželjni, a ne da se ljudi koji ih organizuju smatraju neprijateljima.

Otvaranju festivala nisu prisustvovali predstavnici vlasti, a uz predstavnike kulturne scene i nevladinog sektora, bilo je i zvaničnika institucija kulture, kao što su v.d. direktor Muzeja savremene umetnosti Slobodan Nakarada i direktor Beogradske filharmonije Ivan Tasovac, koji je 2015. godine, tada kao ministar kulture, otvorio drugo izdanje festivala "MIredita, dobar dan".

Uoči otvaranja festivala, grupa od par stotina radikala okupila se nedaleko od CZKD-a, gde je stigla u protestnoj koloni od Hrama Svetog Save, ali ih je policija sprečila da se približe i uđu u sam festivalski prostor. Uz gusle i skandiranje, pokušali su i da probiju kordon, ali mi nije uspelo. U međuvremenu im se pridružio i lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, koji je izvređao organizatore, učesnike i publiku festivala, a izgrdio je i policiju zbog toga što, kako je naveo, brani separatiste, a blokira srpske patriote.

Nekoliko sati uoči otvaranja petog izdanja festivala “Miredita, dobar dan”, kosovskoj umetnici Elizi Hodži oduzete su na prelazu u Merdaru tri fotografije i katalog izložbe “Između sna i jave”, koja bi trebalo da bude otvorena 2. juna u Dorćol plaztu.

Na jednoj spornoj fotografiji je natpis “OVK”, druga prikazuje proteste i stihove kosovskog pesnika Aljija Podrimje: “Kosovo, krv koja se ne prašta…”, a treća je slika koju je uradila povodom desetogodišnjice proglašenja kosovske nezavisnosti i predstavlja “igru” između kosovske i albanske zastave koja u dodatku ima i pesmu “Moja himna”.

U MUP-u Srbije potvrđeno je za N1 da nije dozvoljeno unošenje radova sa natpisom OVK, na osnovu odluke ministra Nebojše Stefanovića. Obrazloženje je da se radi o terorističkoj organizaciji čija su obeležja zabranjena u Srbiji.

Uoči početka festivala “Miredita, dobar dan” oglasili su se i kosovski političari, koji su oštro osudili postupak srpskih vlasti, ocenjujući da ne doprinosi nastavku dijaloga Beograda i Prištine.

Festivalski program počeo je filmom “Brak Blerte Zećiri (Zeqiri), a obuhvata i debatu “Kosovo-Srbija: šta predstavljamo jedni drugima?”, koncert vokalnog ansambla Zanat, te predstavu “Paramparčad” u režiji Zane Hodže Krasnići. U CZKD-u je otvorena i izložba karikaturista Murata Ahmetija i Mentora Llapashtice iz Prištine i Predraga Koraksića Coraxa iz Beograda.

Uz predstavljanje umetnika i izvođača, predstavnika savremene kosovske kulturne scene, cilj festivala "Miredita, dobar dan" jeste da se susretima srpskih i kosovskih društvenih i kulturnih zajednica inicira promene i stvori tradiciju saradnje, kojom će posredno biti dat doprinos trajnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Inspiracija za taj festival je Bekim Fehmiu, poznati albanski, kosovski, beogradski, jugoslovenski i svetski glumac, koji predstavlja simbol jedinstva i raskola, ali i mogućnost povezivanja dva kulturna prostora u jedinstvenu celinu.

Ulaz na festivalski program je besplatan, kao i prethodnih godina.

Festival realizuju Inicijativa mladih za ljudska prava i Integra, u partnerstvu s Građanskim inicijativama, a uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS).

Festivalski sajt je mireditadobardan.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

*Foto: Inicijativa/CZKD

(SEEcult.org)

Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r