Za spas srpske muzičke scene
Predstavnici muzičke scene u Srbiji zatražili su hitan sastanak sa članovima Vlade Srbije i Kriznog štaba kako bi se precizirale urgentne mere neophodne za opstanak njihove delatnosti, koja je drastično pogođena posledicama pandemije virusa korona.
“Pandemija je promenila stvarnost u celom svetu i udarila na sve segmente našeg društva. Ipak, ubedljivo najviše stradala je muzička scena! Gotovo svi koncerti i festivali su otkazani. Muzički događaji prvi su ukinuti početkom marta i još nisu počeli sa radom ni u približno punom kapacitetu. Pad prihoda je šokantnih 100%”, poručila je Inicijativa za život domaće muzičke scene u proglasu, u kojem traži adekvatne ekonomske mere za svoj sektor, ali i jednake epidemiološke mere za sve.
“Muzika predstavlja izuzetno veliki deo naših života, ipak, retko ko kada ode na koncert ili festival razmišlja o broju ljudi, kako onih na sceni, a pogotovo iza nje, koji mesecima i godinama naporno rade kako bi projekat uspeo. Procene Privredne komore Srbije govore da u našoj zemlji desetine hiljada ljudi žive od manifestacija. Izuzetno mali procenat od ovog broja su oni poznati javnosti koji nisu među najugroženijima. Nažalost, apsolutna većina radnika u muzičkoj industriji je zajedno sa njihovim porodicama, dovedena na ivicu egzistencije, sa nimalo optimističnim prognozama za mesece koji dolaze”, navedeno je u proglasu grupe dugogodišnjih kulturnih radnika na muzičkoj sceni, koji ističu da je njihovu inicijativa podržala većina najvećih manifestacija i organizatora događaja u Srbiji, kao i drugih aktera srpske muzičke scene.
Navodeći da su vodeće evropske zemlje prepoznale taj ogroman problem i donele posebne ekonomske mere kako bi pomogle muzičkoj industriji, kao najbolji primer su naveli Nemačku koja je kreativne i kulturne industrije uključila u fond za pomoć u iznosu od čak 50 milijardi evra. Takođe, podsećaju da je Velika Britanija za spas svoje muzičke, kulturne i manifestacione industrije izdvojila više od 1,5 milijardu funti, te da su Francuska, Italija i druge zemlje opredelile stotine miliona evra u iste svrhe.
“U našoj zemlji donešen je paket ekonomskih mera, što naravno pozdravljamo, ali problem je što je on podjednako obuhvatio sve privredne grane, kako one koje su pogođene 100%, tako i one čije poslovanje je samo delimično smanjeno, pa čak i one čije je poslovanje pospešeno tokom pandemije, poput farmaceutske industrije. Da bi ekonomske mere mogle da se nazovu uspešnim, neophodno je da se donese specijalan paket mera koji bi posebno podržao najugroženije grane i razdvojio ih od drugih koje su neuporedivo manje ugrožene. Kada se desi poplava, obnavljaju se one kuće koje su nastradale, a ne pođednako i netaknuti soliteri”, poručili su predstavnici muzičke scene.
Takođe, od Kriznog štaba zatražili su jednake kriterijume za sve.
“Ako još od maja mogu u punom kapacitetu da rade tržni centri, restorani, kafići, teretane, akva parkovi i drugi zatvoreni objekti, onda mora da se iznađe način da proradi i muzička industrija. Ako prosečan tržni centar dnevno primi preko 10.000 ljudi u zatvorenom prostoru, akva park preko 5.000, ako se u ugostiteljskim objektima širom Srbije svakodnevno okuplja stotine hiljada ljudi, onda može i mora da se iznađe način da ponovo ožive koncerti i festivali”, poručila je Inicijativa za život domaće muzičke scene, upozoravajući da ne smeju da se ponavljaju apsurdne situacije u kojima se tokom leta na koncertima i festivalima nije smelo okupiti više od deset ljudi, dok se u obližnjim ugostiteljskim objektima zabavljalo njih više stotina.
Ističući i da su muzičari uvek bili među prvima kada je u pitanju prikupljanje pomoći, autori proglasa konstatuju da je krajnje vreme da i država Srbija, poput većine drugih, prepozna značaj muzičke industrije i ne dozvoli njeno potpuno gašenje.
Inicijativa za život domaće muzičke scene, koja stoji iza proglasa, traži stoga hitan sastanak sa Vladom Srbije i Kriznim štabom kako bi se precizirale urgentne mere neophodne za opstanak muzičke scene u Srbiji.
Dok domaći koncertni prostori, producenti i organizatori muzičkih događaja jedva sastavljaju kraj sa krajem zbog posledica pandemije korona virusa koja je zaustavila klupski i koncentni život, onlajn striming platforme dobijaju sve više na značaju, a Spotifaj, koji je prisutan odnedavno i u celom regionu Balkana, očekivano je zabeležio nagli porast posete.
Globalna publika najviše je slušala portorikanskog repera Bad Banija, koji je u 2020. godini imao čak 8,3 milijarde slušanja na platformi spotify.com. Njegov album "YHLQMDLG" (Yo hago lo que me da la gan - što na španskom znači Radim što hoću) najslušaniji je na Spotifaju u 2020. godini – poslušan je 3,3 milijarde puta. Na drugom mestu je kanadski reper Drejk, na trećem kolumbijski pevač regetona J Balvin, a slede pokojni reper Đus (Juice) WRLD i kanadski pevač Vikend.
Američka pevačica Bili Ajliš ponovo je postigla najveći uspeh među ženskim izvođačima, a slede Tejlor Svift (Taylor Swift), Arijana Grande, Dua Lipa i Halsi.
Najslušanija pesma 2020. godine je "Blinding Lights" Vikenda (1,6 milijarda puta), koji na YouTube ima, inače, više od 23 miliona pratilaca. Taj hit na YT imao je više od 385 miliona pregleda.
Prema podacima Spotifaja, koje su preneli britanski mediji, korisnici su tokom 2020. godine više slušali nostalgične kompilacije i pesme koje su tematski bile vezane za rad od kuće. Tako je povećana i slušanost podkast sadržaja posvećenih mentalnom zdravlju i opuštanju, kao što su "Unlocking Us with Brené Brown" i "Get Sleepy: Sleep meditation and stories".
(SEEcult.org)
