Zahtevi mladih u regionu
Mladi Zapadnog Balkana, okupljeni oko regionalne mreže Inicijativa mladih za ljudska prava, zatražili su od vlada zemalja u regionu, povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, 10. decembra, da obezbede ostvarivanje slobode okupljanja i slobode kretanja, priznanje akademskih diploma iz drugih država u regionu, viznu liberalizaciju, obrazovanje na maternjem jeziku i inkluzivno obrazovanje, garantovanje slobode izražavanja, uspostavljanje telekomunikacionih veza sa Kosovom i ukidanje rominga u regionu.
Regionalnom deklaracijom ljudskih prava mladi su zatražili da im se omogući da vole slobodno, a ne samo u svoja četiri zida, da znaju gde su granice zemlje u kojoj žive, kao i da se utvrde činjenice i internacionalna odgvoornost odgovornost za zločine počinjene tokom ratnih sukoba u bivšoj Jugoslaviji.
Mladi iz Beograda, Prištine, Podgorice, Sarajeva i Zagreba su zajednički formulisali probleme koje prepoznaju kao zaostavštinu 90-ih godina 20. veka, smatrajući da unazađuju društva u kojima žive.
Aktivisti i aktivistkinje, rođeni neposredno pre, tokom i nakon ratova na prostoru bivše Jugoslavije, pokazali su time spremnost da preuzmu odgovornost i suoče se sa posledicama koje su izazvali ratovi i nedostatak iskrene i ozbiljne politike pomirenja u godinama nakon sukoba.
“Dok naše političke elite negiraju zločine, bave se teorijama zavere, i slavljenjem zločinaca, stotine leševa se eshumira iz masovnih grobnica širom naših zemalja. Dok za naše političare međusobno rukovanje predstavlja vrhunac političke hrabrosti i unapređenja regionalnih odnosa, desetine hiljada mladih ljudi odlazi iz našeg regiona u potrazi za normalnošću, suštinom, perspektivom ili jednostavno hlebom”, poručili su iz Inicijative mladih.
Mladi su pozvali vlade zemalja u regionu da pojačaju saradnju i razmenu informacija kako bi se locirale i identifikovale osobe koje se i dalje vode kao nestale iz perioda nedavnih sukoba, pojačaju pravosudnu i bezbednosnu saradnju, kao i razmenu dokaza u krivičnom gonjenju odgovornih za teška kršenja ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava, promovišu pristup kulturi sećanja i istoriji o sukobima u bivšoj Jugoslaviji, koji bi bio zasnovan na utvrđenim činjenicama, pravima i perspektivi žrtava, kao i na odricanju od nacionalističke i drugih ekstremističkih ideologija, koje najviše dovode do nasilja, te da podrže procese utvrđivanja činjenica o sukobima u bivšoj Jugoslaviji, kao što je Regionalna komisija za utvrđivanje činjenica o žrtvama ratnih zločina i teških kršenja ljudskih prava počinjenih u sukobima na teritoriji bivše Jugoslavije (REKOM).
Vlade zemalja u regionu pozvane su i da ulože u simbolične, obrazovne i političke mere kojima se podstiče i jača proces pomirenja, čime bi bilo osigurano neponavljanje nasilja za sadašnju i za buduće generacije.
“Uvereni smo da jedino poštujući ove restorativne i retributivne mere, možemo živeti u okruženju održivog mira i stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana”, poručili su mladi.
Osim Deklaracije, aktivisti i aktivistkinje su u gradovima širom regiona postavili plakate na kojima su jasno i slikovito izneli svoje zahteve.
Neke od poruka koje su se mogle videti na plakatima su: “Ne želim da se ratni zločinci dočekuju kao heroji”, “Da volim koga hoću, bez pardona i kordona”, “Da odem kod Josipa u Split sa BG tablama”.
Međunarodni dan ljudskih prava se obeležava širom sveta povodom usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, 10. decembra 1948. Potpisnici Univerzalne deklaracije želeli su da njenim usvajanjem povrate ljudsko dostojanstvo koje je doživelo krah tokom II svetskog rata, i da postave uslove za svet u kome će vladati mir, i u kome će svi građani sveta imati šansu za prosperitet.
(SEEcult.org)