Zakonom do više para za film

Javna rasprava o Nacrtu zakona o kinematografiji, koji predviđa mehanizme za povećanje sredstava za razvoj srpske kinematografije, pokazala je 25. januara u Filmskom centru Srbije (FCS) da postoji opšta saglasnost da je nova regulativa preko potrebna, ali je bilo primedbi na kratak rok za izjašnjavanje o predloženom tekstu, a ujedno i upozorenja da bi dalje odlaganje moglo samo da pogorša situaciju u uslovima loše bioskopske prođe domaćeg filma i poplave holivudskih blokbastera.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o kinematografiji, koji predviđa mehanizme za povećanje sredstava za razvoj srpske kinematografije, pokazala je 25. januara u Filmskom centru Srbije (FCS) da postoji opšta saglasnost da je nova regulativa preko potrebna, ali je bilo primedbi na kratak rok za izjašnjavanje o predloženom tekstu, a ujedno i upozorenja da bi dalje odlaganje moglo samo da pogorša situaciju u uslovima loše bioskopske prođe domaćeg filma i poplave holivudskih blokbastera.

Rasprava o novom filmskom zakonu izazvala je veliko interesovanje u krcatom FCS-u, a prisustvovali su i ministar kulture Nebojša Bradić, državna sekretarka Ministarstva kulture Nadica Momirov i članovi radne gupe za izradu nacrta Miki Manojlović, koji je i predsednik UO FCS-a, i reditelji Goran Marković i Goran Paskaljević.

Bradić je nazvao novi zakon jednim od prekretničkih, pre svega zbog novih mera poreske politike i izdvajanja za oblast kinematografije, čime se i kultura uopšte postavlja na viši nivo. Ministar je dodao i da bi novi zakon trebalo da ojača domaći film u uslovima prodora holivudskih hitova.

Usvajanjem tog zakona predviđeno je, između ostalog, uređenje načina finansiranja domaćeg filma, jačanja koprodukcione saradnje i pružanja usluga partnerima iz inostranstva, kao i definisanje odnosa autora i drugih aktera koji učestvuju u stvaranju fima.

Pojedini učesnici rasprave ocenili su da zakon ne treba donositi “preko noći” i tražili produženje roka za primedbe i sugestije i posle 31. januara, dok su drugi pozdravili najavu Ministarstva da bi mogao da bude usvojen ove godine, uz kasnije podzakonske akte.

Protiv produženja rasprave izjasnio se decidno član Radne grupe Goran Marković, specijalni savetnik ministra i poznati reditelj, koji je rekao da je prvi put doživeo situaciju u kojoj se mogu povećati sredstva za domaću kinematografiju i ocenio da će najteže biti progurati zakon u proceduri.

“Protiv toga sam da ovo traje godinama. Ako će tako da se odlaže u beskonačnost - ja odoh. Zato nije ni usvojen (zakon) od 2004. godine, jer stalno neko ima neke primedbe dok ne bude savršen”, rekao je Marković.

I ministar Bradić, koji je na kraju rasprave ocenio da je bilo zanimljivih i korisnih primedbi, izrazio je bojazan da bi prolongiranje izrade zakona značilo i odlaganje stvaranja ambijenta za povećanje sredstava za filmsku oblast.

To pitanje regulisano je članom 19. Nacrta zakona, koji predviđa formiranje Filmskog fonda Srbije, a kao izvore sredstava - 1,5 odsto mesečne pretplate na RTS, 1,5 odsto prihoda svih emitera sa nacionalnom ili regionalnom frenkvencijom od reklama pre, u toku i neposredno posle prikazivanja filma, te 5 odsto od prihoda ostvarenih priređivanjem igara na sreću.

Prema rečima Paskaljevića, član 19. je i najvažniji u ovom trenutku, a “bez njega - nema ničega”.

“Možda je ovo samo spisak naših lepih želja, ali ako ovaj član 19 ne prođe bar pola, možemo da pričamo šta hoćemo”, rekao je Paskaljević, podsećajući da RTS ima i od ranije obavezu da izdvaja deo prihoda za razvoj kinematografije, ali je ne poštuje.

“Zakon treba što pre doneti, da uzmemo što više para državi i da postanemo konkurentniji na svetskom tržištum, a ne da čekamo nove izbore, pa nove ljude..”, rekao je Paskaljević, dodajući da je potrebno što pre pobuditi novi zakon ministarstvima.

“Ako nemamo podršku ministarstava finansija i ekonomije, koje je obećalo da će lobirati, onda nema ni para, a nema ni filma”, rekao je Paskaljević, podsećajući da srpska kinematografija za sada zavisi od države, jer većina producenata ne snima filmove iz svog džepa.

Predsednik Udruženja filmskih radnika Srbije Žarko Dragojević zamerio je autorima Nacrta zakona što “zaobilazi krucijalnu stvar”, a to je unutrašnja organizacija FCS-a.

“Ovaj zakon se jedva čekao da definiše unutrašnju organizaciju FCS-a, a ovako kako je organizovan tako će biti konfigurisana i kinematografija Srbije”, rekao je Dragojević, navodeći da nije jasno da li je FCS ustanova kulture i da li se na njega onda odnosi krovni Zakon o kulturi, koji podrazumeva, između ostalog, i izbor direktora javnim konkursom.

I filmski teoretičar i kritičar Božidar Zečević ocenio je da je suština novog zakona FCS, te da zato ne može da bud usvojen dok ne definiše njegovu organizaciju.

“Između 13. i 14. člana postoji ogromna praznina od 30-ak članova krovnog zakona... Umesto da unese red, ozakonjuje postojeću provizorijum, koga nam je dosta već 10-15 godiona. Ne kaže da je FCS ustanova kulture, a da kaže, mogao bi da se primeni Zakon o kulturi”, rekao je Zečević, na šta je pravnik Ministarstva kulture Predrag Blagojević reagovao pojašnjenjem da će se ta tematika regulisati podzakonskim aktima.

Na pojedine ocene da Nacrt zakona nije usaglašen sa krovnim Zakonom o kulturi, državna sekretarka Nadica Momirov rekla je da o tome ne treba brinuti, jer se podrazumeva, a za to je i nadležan vladin Sekretarijat za zakonodavstvo.

I predsednik UO FCS-a Predrag Miki Manojlović rekao je da uprava FCS-a, koja je prošle godine izabrana, i sada već radi u duhu krovnog zakona, te da nacrt filmskog zakona nije pravljen da bi zaobišao krovni.

Manojlović se složio da je potrebna reorganizacija FCS-a, ali je ocenio da možda nije neophodno da bude precizirana zakonom, podsetivši i da je FCS usvojio prošle godine novi statut.

Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović rekao je da je dobro već samo to što se priča o novom zakonu, prvom dugoočekivanom posle krovnog, usvojenog krajem avgusta 2009.

Najavljujući i zvanične sugestije u pisanoj formi, naglasio je potrebu da Kinoteka bude na adekvatan način uključena u novi zakon, između ostalog i već na samom početku - u definiciji kinematografije, u koju bi trebalo dodati da je čini i čuvanje i zaštita kinematografskog dela, pored proizvodnje, distribucije i javnog prikazivanja.

Zelenović je rekao i da bi umesto termina kinematografsko delo možda trebalo uvesti audio-vizuelni zapis, a posebno je ukazao, između ostalog, i na potrebu obavezivanja proizvođača kinematografskog dela da Jugoslovenskoj kinoteci u prvoj godini prikazivanja preda i negativ (izvorni materijal), a ne samo po jednu nekorišćenu kopiju - kako je predviđeno Nacrtom zakona.

Direktor Kinoteke zauzeo se i za preciziranje kaznenih odredbi, koje predviđaju novčane kazne za kršenje zakona, ali i zabranu obavljanja delatnosti od jedne do pet godina.

Pozdravljajući predlog za odvajanje dela mesečne pretplate na RTS za Filmski fond, Zelenović je rekao i da je “javna tajna da imamo najvećeg pirata u nacionalnom javnom servisu”, koji je stvorio paralelni filmski arhiv i prikazuje filmove kao da je njihov vlasnik.

“Prikazuju ‘njihove’ filmove iz 1904. godine, a baš me zanima kako su ga snimili kada su osnovani 1958?”, rekao je Zelenović.

Poseban deo rasprave bio je posvećen odnosu države i filma, odnosno mogućnosti da Ministarstvo kulture zaključi ugovor o sufinansiranju određenog filma i bez javnog konkursa - ukoliko se radi o projektu od izuzetnog značaja za Srbiju, s tim da se za te namene može angažovati najviše do 25 odsto sredstava na godišnjem nivou od ukupne sume budžetskih sredstava za tekuću godinu.

Nacrtom zakona, inače, predviđeno je da FCS raspisuje dva godišnja konkursa za finansiranje i sufinansiranje proizvodnje domaćeg filma.

Žarko Dragojević iz Udruženja filmskih radnika rekao je da bi odredbe o diskrecionim pravima trebalo izbaciti, a Božidar Zečević je dodao da u njima vidi mogućnosti manipulacije, uključujući političku.

Negirajući da se radi o bilo kakvom omogućavanju zloupotreba, ministar Bradić rekao je da se diskreciono pravo odnosi pre svega na dela koja nisu dobila podršku na konkursu, a očekuju ih učešća na festivalima u svetu ili na koprodukcije koje bi doprinele međunarodnoj promociji srpske kulture.

I Paskaljević je podržao član o diskrecionom pravu, navodeći da je ono do sada praktično bilo 90 odsto, pa bi novi zakon bio veliki pomak.

“Nije Nebojša večni ministar, biće i neki drugi...”, rekao je Paskaljević, dodajući da su različiti interesi uvek mogući i preko komisija koje odlučuju na konkursima, te da diskreciono pravo treba shvatiti upravo kao mogućnost stimulacije kvaliteta.

Prilikom izrade nacrta, konsultovali su hrvatski, mađarski, rumunski i bugarski zakon, a u raspravi je zamereno što nisu uzeti u obzir i propisi nekih drugih zemalja. Tako je Zečević kao dobar primer i “model u EU” naveo grčki zakon, koji je na snazi već više od 30 godina, a “provukla ga je teškom mukom Melina Merkuri”, glumica i bivša ministarka kulture.

Nadica Momirov je rekla da to što nije menjan 35 godina znači samo da ja zastareo, a Paskaljević je dodao da je grčki zakon zapravo štitio do sada Tea Angelopulosa, i “to više od 25 odsto”.

Reditelj Nikola Stojanović konstatovao je da nema savršenog zakona, pa ni filma i zauzeo se za ubrzanje procesa usvajanja, između ostalog, i da bi se filmska umetnost “zaštitila od kiča, šunda i deorganizacije”.

“FCS treba da bude tvrđava u toj odbrani”, rekao je Stojanović i izrazio nadu da će biti obezbeđeno transparentno funkcionisanje FCS-a i dobra komunikacija sa filmskim autorima.

Javna rasprava o Nacrtu zakona traje do 31. januara, do kada svi zainteresovani mogu da pošalju na adresu zakon-nacrt@fcs.rs predloge, primedbe i sugestije, koje će Radna grupa razmotriti. Relevantni predlozi, kako je najavljeno, biće dostupni na sajtu FCS-a (www.fcs.rs) i Ministarstva kulture (www.kultura.gov.rs).

*Tekst Nacrta zakona o kinematografiji moguće je preuzeti OVDE

(SEEcult.org)