Završnica 10. Slobodne zone
Festival angažovanih filmova Slobodna zona završava se svečano 12. novembra filmovima “Pleme” Miroslava Slabošpitskog i “O konjima i ljudima” Benedikta Erlingsona, a posle niza rasprodatih projekcija, prikazaće 13. novembra “na bis” neke od filmova za koje se najviše tražila karta više – “Boyhood” Ričarda Linklejtera i dokumentarce “So zemlje” Vima Vendersa i “20.000 dana na Zemlji” Ijana Forsajta i Džejn Polard o Niku Kejvu.
Vendersov vizuelni omaž angažovanom brazilskom fotografu Sebastiaou Salgadu, u korežiji sa njegovim sinom Džulijanom Riberiom Salgadom, rasprodat je i u okviru “Slobodne zone na bis”, a pojaviće se naknadno u bioskopima, u distribuciji MegaCom Filma.
Uz “So Zemlje”, pretposlednjeg dana desete Slobodne zone rasprodati su bili i filmovi “Da li je visok čovek srećan” i “Boyhood”, a slično je bilo i u Nišu i Novom Sadu, gde je takođe tražena karta više.
Linklejterov dvoipočasovni film “Boyhood” publika je u Dvorani Kulturnog centra Beograda ispratila dugim aplauzom, a potom su održani i poslednji “Noćni razgovori” jubilarne Slobodne zone, uz učešće filmskog kritičara i pisca Jurice Pavičića iz Splita i filozofa i direktora Human Rights Film Festivala iz Zagreba Petra Milata, koji su pokušali da odgovore na pitanje moderatora Ivana Milenkovića o tome šta Linklejterov film čini tako posebnim i drugačijim.
Prema rečima Pavičića, prilikom produkcije svakog filma postoje određena ograničenja, a Linklejter je uspeo da prevaziđe produkcionu normu da se filmovi snimaju u zadatom i ograničenom vremenskom okviru.
Zahvaljujući činjenici da je “Boyhood” sniman sa istom glumačkom postavom u rasponu od 12 godina, on ne prati samo fizički razvoj glavnog junaka Mejsona od pete do 18. godine, već i njegovo društveno i psihološko sazrevanje.
“Takođe, veoma je upečatljiv i razvoj kroz koji prolaze roditelji kod kojih primećujemo klasne, ideološke i ekonomske promene”, rekao je Pavičić.
Ističući da su za razvojni put porodice presudne bile odluke koje je donosila majka, koju igra Patriša Arket, Pavičić je dodao da “Boyhood” predstavlja apologiju važnosti obrazovanja, jer od “naizgled bezizlazne situacije na početku filma majka uspeva da spase sebe i decu zahvaljujući obrazovanju koje stiče”.
Petar Milat je na kraju postavio pitanje: “Da li je momenat nešto jednokratno ili je stalno prisutan?”, parafrazirajući dijalog kojim se završava “Boyhood” i dodajući da je stoga pitanje: “Da li mi gradimo momenat ili momenat gradi nas?”
Slobodna zona u samoj završnici, uz filmove “Pleme” i “O konjima i ljudima”, prikazuje i film “Borhesove tri priče” Maksima Martina, u izboru Francuskog instituta, te “Smeće” Stivena Daldrija, koji je zasnovan na popularnom istoimenom romanu.
Ukrajinski film “Pleme” Miroslava Slabošpitskog dešava se u internatu za gluvonemu decu i omladinu, a dobitnik je glavne nagrade u selekciji “Nedelja kritike” u Kanu i verovatno prvi film o tinejdžerskoj bandi, čiji su junaci gluvonemi tinejdžeri.
Odsustvo izgovorene reči, naratora i muzike čini tišinu u filmu zaglušujućom, a reditelj smatra da “za ljubav, kao ni za mržnju, nije ni potreban prevod".
Gluvonemi mladić sazreva u surovom mikrosvetu doma za gluvoneme, gde je najpre primoran da se prikloni surovim pravilima "Plemena" kako bi preživeo, a zatim i da ih prekrši, jer samo preživeti nije dovoljno. To je klasična priča o junaku autsajderu koji se polako penje u hijerarhiji bande unutar autoritarne (ali i korumpirane) strukture jedne specijalne škole u predgrađu Kijeva, zahvaljujuci pre svega izuzetnom radu sa glumcima i zvukom (atmosferama), pretvara se u izuzetan kinematografski doživljaj.
Film “O konjima i ljudima” Benedikta Erlingsona, kojim će 10. Slobodna zona zvanično biti završena u Dvorani KCB-a, jedinstvena je oda vezi ljudi i konja na Islandu.
Budući da islandski zakon sprečava uvoz stranih konja, kompleksnost tog odnosa sa posebnom sortom islandskog konja se gradi vekovima, pružajuci bogat materijal za Erlingsonovu priču. U izmeštenom seoskom okruženju, ljubav se krčka između Kolben i Solveg, ali deluje kao da postoji privlacnost među njihovim konjima, što dovodi do neočekivanog spleta dešavanja. Zaplet okida seriju vinjeta, tragičnih, smešnih, erotičnih, koje detaljno predstavljaju ljudsku crtu u konju i konjsku u čoveku.
Publika Slobodne zone ima priliku da glasa za najbolji film, kao i da učestvuje u takmičenju za nagrade za najbolje kritike/recenzije/kratke eseje o jednom od odgledanih filmova, koje Slobodna zona dodeljuje ove godine sa SAE institutom i Naxi radijom.
Kratku recenziju ili osvrt na film u slobodnoj formi, ne dužoj od 3.000 karaktera, treba poslati sa kontakt podacima do 10. decembra na email adresu: recenzija@freezonebelgrade.org.
Deseta Slobodna zona prikazuje ukupno 26 filmova, a kao i prethodih godina, publika glasa za najbolje.
Jubilarno izdanje Slobodne zone podržali su Ministarstvo za kulturu i informisanje Srbije, fond Movies that matter, Rekonstrukcija Ženski fond, Francuski institut, Sekretarijat grada Beograda i Taff line!
Festivalski sajt je freezonebelgrade.org, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.
Program-satnica filmova u Beogradu
Program-satnica filmova u Novom Sadu
Program-satnica filmova u Nišu
(SEEcult.org)
