Završnica 512 sati, i početak

Maratonski performans “512 sati” Marine Abramović u galeriji Serpentajn u Londonu završava se 25. avgusta, a od 11. juna privukao je više desetina hiljada ljudi kojima je umetnica zahvalila na učešću i poručila da se oseća ponizno pred celokupnim radom. Dodala je da je to za nju samo početak rada i “mnogo većih uspeha i mnogo većih ideja i mnogo većeg učešća” koje će proširiti po celom svetu.

Publika ima priliku još do 18 časova da prošeta kroz galeriju Serpentajn sa Marinom Abramović, uživa u tišini ili jednostavno ćuti – što je i suština njenog novog rada, prvog velikog nastupa od 2010. godine i performansa “Umetnik je prisutan” u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku.

Performans “512 sati” pratila je kompletna improvizacija uz minimalnu scenografiju i detalje, a ulaz je bio besplatan, pa je ceo događaj protekao u znaku redova ispred galerije, koja je bila otvorena svakog dana od 10 do 18 časova, osim nedelje. Performans je izazvao i kontroverzne reakcije u javnosti, počev od optužbi grupe kustosa i istoričara umetnosti da nije priznala uticaj rada jedne američke umetnice. Tokom performansa joj je zamereno i zbog angažovanja asistenata na volonterskoj bazi u svom institutu za performans u Hadsonu, a na te prozivke Abramovićeva je javno i odgovorila.

     Marina Abramović, Serpentine 2 (izvor: Splash News)

U ponoć pretposlednjeg dana, tj. 63. dana performansa, tokom kojeg je svakodnevno snimala video sa utiscima, Marina Abramović rekla je da se oseća ponizno pred celokupnim radom i zahvalila svima na učešću i poseti, saopštili su njeni predstavnici za medije iz agencije Foster + Svensson.

“Posetioci su ti zbog kojih svakog dana radimo više i više. U jednom trenutku sam zastala sa asistentkinjom i pomislila kako se sada sve dešava bez nas. Pokrenuli smo motor i on sada radi perfektno i divno ispunjavajući moje srce emocijama i ljubavlju. Tokom celog dana imam suze u očima zbog osećaja da se dešava nešto što je pokrenuto, a sada možete i da gledate kako se sve dešava i bez vas. Osećaj je neverovatan, jer ste uradili nešto što može da funkcioniše bilo kada i bilo gde u svetu”, rekla je Marina Abramović, koja je posetioce dočekivala na ulazu galerije, a uz pomoć njenih asistenata, obučenih u jednostavnu i udobnu crnu odeću poput same umetnice, svi su dobijali slušalice koje blokiraju spoljne zvuke kako bi mogli da uživaju u tišini.

Navodeći da ne zna šta će da kaže ili da uradi poslednjeg dana, osim što zna da će “biti mnogo emocija”, Marina Abramović rekla je i da za nju to nije poslednji dan.

“Rad tek počinje i ovo je samo početak mnogo većih uspeha i mnogo većih ideja i mnogo većeg učešća koje ćemo proširiti po celom svetu. Upravo smo stavili seme u zemlju i hajde da vidimo šta će se dogoditi posle toga”, rekla je u svom video blogu Marina Abramović.

Za vreme performansa “512 sati” kompletan galerijski prostor bio je podeljen na tri dela u kojima je publika uspostavljala kontakt sa umetnicom, koja je prolazila iz sobe u sobu držeći za ruku neke od njih.

U centralnom delu su bili redovi stolica postavljenih u obliku sunčevih zraka u odnosu na niski podijum na kojem se sakupljala publika, dok je Marina Abramović stajala mirno u centru, bez pokreta i zatvorenih očiju. Gosti su zatvarali oči, na taj način tražeći svoje mesto u prostoru, bez dodira i vizuelnih utisaka.

U drugoj prostoriji bilo je dvadesetak jednostavnih kreveta sa prekrivačima živih boja u kojoj su posetioci mogli da leže u tišini, dok je treća prostorija bila nešto manja i prazna, tj. otvorena za posetioce koji žele da sporo hodaju u joga-ritmu sa sinhronim disanjem. Umetnica je tiho govorila svima da što sporije hodaju kako bi otkrili novu dimenziju vremena.

Tokom trajanja događaja, svi posetioci su na ulazu morali da ostave lične stvari, poput torbi, jakni, elektronske opreme, satova i foto-aparata, kako bi neometano učestvovali u događaju.

Posetioci su na taj način, kako je istaknuto u saopštenju, mogli da osete deo energije koja se prenosi u prostoru, dubinu opuštanja i simbolike koju je Marina Abramović učila boraveći na Tibetu, u japanskim školama mudrosti i veština i u pustinjama Australije.

Izložba “512 sati” je prema konceptu sličan ideji na osnovu koje će funkcionisati MAI institut, koji Marina Abramović planira da otvori u Hadsonu kod Nujorka, i za čiju je prvu fazu prikupljala 2013. donacije širom sveta.

Performans “512 sati” Marine Abramović, koja je rođena u Beogradu, a živi u Njujorku, izazvao je, inače, očekivano veliku medijsku pažnju, kao i mnogobrojne komentare, naročito na drustvenim mrežama.

Već na početku performansa “512 sati” Marina Abramović suočila se sa optužbama grupe američkih kustosa i istoričara umetnosti koji su izneli tvrdnju da novim radom nije priznala uticaj dugogodišnjeg projekta “Ništa” (Nothing) konceptualne umetnice Meri Elen Kerol (Mary Ellen Carroll). Abramovićeva je na to odgovorila kratko da nije ni rekla da neće raditi ništa, već da “ništa neće biti u galeriji”, dok će ona raditi osam sati dnevno.

Najava novog rada Abramovićeve izazvala je i ranije niz komentara po svetskim medijima, od kojih su neki procenjivali da će to biti retko, izazovno i potencijalno transformativno iskustvo interakcije u kreiranju umetničkog rada, dok su se pojedini pitali da li je novi projekat Abramovićeve krajnja granica njene radikalne prakse ili je njen novi performans prazan kao što će biti prazan galerijski prostor.

Za vreme performansa “512 sati” Marina Abramović je reagovala i na kritike u javnosti zbog oglasa MAI za neplaćeno angažovanje saradnika.

Povod je bio članak u Hyperallergic-u, koji je brzo proširen po internetu, bio je osvrt na oglas za četiri saradnika MAI na volonterskoj bazi, uz podsećanje na veliki uspeh kroufanding kampanje za MAI, u kojoj je prikupljeno više od 660.000 dolara dobrovoljnih priloga, kao i na nedavno uspostavljenu saradnju Abramovićeve sa srpotskom markom Adidas. MAI je odgovorio da se, kao i sve nezavisne neprofitne organizacije, oslanja na dobru volju i doprinos svojih pristalica, te da nudi edukaciju, zajedništvo i participaciju svima koji smatraju da će imati lični i profesionalni benefit od volontiranja. MAI je istakao i da obezbeđuje volonterima metorstvo i sticanje iskustva, a najvažnije – mogcuhnost doprinsoa stvaranju prve umetničke organizacije u istoriji koja je posvećena dugim vremenskim radovima na preseku umetnosti, nauke i društva.

Osnivanje MAI podržalo je tokom leta 2013. godine na sajtu Kickstarter oko 3.900 donatora širom sveta, a dva dana pre isteka roka prikupljeno je više od 608.000 dolara.

MAI će, kako je tada najavljeno, biti mesto okupljanja mladih umetnika iz celog sveta, na kojem će moći da dobiju slobodu u umetničkom izražavanju i delovanju. MAI će biti i mesto saradnje umetnosti, nauke, tehnologije i spiritualnosti, a baviće se i očuvanjem najrazličitijih umetničkih disciplina, kao što su ples, pozorište, muzika, opera i budući, novi oblici umetničkog izražavanja.

Rođena 1946. godine u Beogradu, Marina Abramović je jedan je od najtrajnijih umetnika savremenog doba. Karijeru je započela u ranim 70-im dok je pohađala Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu. Nakon istraživanja u oblasti slikarstva, crtanja, teksta i umetnosti zvuka, postala je pionir u upotrebi performansa kao oblika umetnosti.

Slikarstvo je zamenila za crtanje po telu (bodi art), odnosno bol, pokret, mimiku, gest, insistirajući na jeziku tela igrača, akrobata, seoskih vračeva, tibetanskih kaluđera i šamana. Iscrpljivanje tela je postala osnovna karakteristika njenog performansa.

Kao glavni deo generacije umetnika koji se bave performansom (Bruce Nauman, Vito Acconci i Chris Burden), Marina Abramović je stvorila neke od najvažnijih prepoznatljivih umetničkih dela u oblasti umetnosti performansa.

Početkom leta se našla i na godišnjoj listi 100 najuticajnijih ličnosti u svetu iz sveta politike, ekonomije, aktivizma, nauke, umetnosti i sporta, koju tradicionalno objavljuje magazin “Tajm”.

*Foto na vrhu: Marina Abramovic, Serpentine 1 (izvor: The Guardian, Splash News/Corbis)

(SEEcult.org)