Zidne novine br.4/2008.
Izložba “Zidnih novina br.4/2008” Bacača sjenki ponovo će biti otvorena do kraja januara na Akademiji likovnih umetnosti (ALU) u Zagrebu, a predstaviće radove studenata koji su učestvovali u radionici u okviru projekta “Beleženje grada / beleženje vremena” (BGBV), istražujući umetnička, politička, socijalna i ostala zbivanja na području oko lokacija oglasnih ormarića Hrvatske kinoteke u centru Zagreba.
Izložba “Zidnih novina br.4/2008” Bacača sjenki ponovo će biti otvorena do kraja januara na Akademiji likovnih umetnosti (ALU) u Zagrebu, a predstaviće radove studenata koji su učestvovali u radionici u okviru projekta “Beleženje grada / beleženje vremena” (BGBV), istražujući umetnička, politička, socijalna i ostala zbivanja na području oko lokacija oglasnih ormarića Hrvatske kinoteke u centru Zagreba.
Nakon otvaranja izložbe na ALU krajem novembra prošle godine, kada je trajala samo nekoliko sati, 14. januara će ponovo biti otvorena zbog velikog interesovanja medija i publike, a posetioci će moći da preuzmu i vlastiti primerak publikacije koja beleži dosadašnje aktivnosti na projektu “BGBV”, navaili su Bacača sjenki.
Višemesečna radionica (Zidne novine br.4/2008.) plod je saradnje ALU i Bacača sjenki kroz neprofitni projekt “Akademija kao laboratorij”, a studenti su se kroz nju direktno uključili i u dugoročni projekat BGBV, koji se bavi detektovanjem, proučavanjem, arhiviranjem i izlaganjem dokumentacije o umetničkim (performansi, instalacije, akcije) i političkim (protesti, demonstracije, terorističke akcije, zavere, atentati) događajima u netipičnim javnim prostorima grada od početka 20. veka do danas.
Projekat je započet 2006. u Zagrebu, ali se, u međuvremenu, proširio na različite gradove u regionu Zapadnog Balkana i Srednje Evrope kao kritička - umetnička, kulturološka, sociološka i istorijska refleksija statusa nematerijalne kulturne baštine koja je još uvek dramatično zapostavljena na tom području u vreme tranzicije.
Prema navodima Bacača sjenki, ono što tranziciju u tom regionu čini još brutalnijom, u poređenju sa ostalim zemljama istočne i srednje Evrope, jesu krvavi ratovi 90-ih koji su za sobom ostavili žrtve ne samo u vidu ljudskih života i materijalnih dobara, već i u kulturnom i duhovnom smislu. Sve to dovelo je do opšteprisutnosti diskontinuiteta koji je najpogubniji element na delu kada je reč o bilo kakvom građenju budućnosti i suživota.
Premda se zemlje regiona razlikuju po socijalnom, ekonomskom, pa i političkom statusu, diskontinuitet im je jedna od zajedničkih odlika. U takvom okruženju, bavljenje problematikom kulturne memorije (posebno nematerijalnom kulturnom baštinom), javlja se gotovo kao nužnost.
Zidne novine, kao spin-off projekt BGBV-a, sredstvo su za direktnu i konstantnu komunikaciju arhiva u nastajanju i procesa istraživanja s građanima i zainteresovanim profesionalcima: urbanistima, arhitektama, umetnicima, te gradskim i državnim vlastima.
Voditelji projekta su Katarina Pejović i Boris Bakal, a učesnici radionice, odnosno urednici “Zidnih novina” su bili Maja Blažek, Nikolina Butorac, Josip Horvat, Goran Novaković, Tea Plepelić, Nives Sertić i Marita Stanić.
Nikolina Butorac tako je sprovela anketu u Zvonimirovoj, Trgu žrtava fašižma i okolini o tome šta ljudi misle o tom kraju, oko oglasnog ormarića koji je radila. Njegovo oblikovanje je proizašlo i iz potrage za dokumentima o nestalim sadržajima društvenog života tog kvarta i onom što se sada tamo nudi: od Kulušića, kina Mosor, Galerije Zvonimir, Doma Armije, Galerije-izloga Znanje, Džamije, Doma umetnika…
Tea Plepelić se bavila zločinima, atentatima i nesrećama koje su se dogodile u kvartu oko oglasnog ormarića, uključujući i nedavna ubistva Ive Pukanića i Nikole Franjića, dok se Josip Horvat bavio istorijskim momentima Trešnjevke i Zagreba kroz privatne "šetnje" i svakodnevnice žitelja jedne trešnjevačke adrese - Tratinske 42. Reč je o skrivenim ili preseljenim Jevrejima (uoči deportacije u logor), srednjoškolcima u osvit hrvatske države, i dečaku koji ide mirno u školu baš na dan kada je ubijena Ivana Hodak.
Marita Stanić se posvetila nestaloj Kinoteci, stavljajući kao kontrapunkt svom osobnom viđenju, i “privatni” momenat umetnika Tomislava Gotovca. Oblikovanje oglasnog ormarića u svim segmentima sledi osnovni tok inspiracije i kolažira dvodimenzionalno i trodimenzionalno “filmsku traku”.
Maja Blažek se bavila u svom izdanju “Zidnih novina” bavi prostorima, akcijama i izložbama u blizini oglasnog ormarića u Frankopanskoj, kojima u sadašnjem realnom vremenu i prostoru nema traga, premda su u nekim, ne tako davnim, vremenima obeležila ta mesta, taj deo grada i bile deo svakidašnje "koreografije".
Izložba će biti otvorena do 30. januara, do kada su “Zidne novine” postavljene i u oglasnim ormarićima Kinoteke.
Projekat BGBV podržali su Evropska kulturna fondacija (ECF), Ministarstvo kulture Hrvatske, Ured za obrazovanje, kulturu i sport grada Zagreba, a ranije i Erste banka i Nacionalna zaklada za civilno društvo.
Radionica u okviru BGBV-a održana je prošle jeseni i u Beogradu, kada je najavljeno da će nova faza tog projekta biti zaključena međunarodnim simpozijumom “Senčenje grada: Hipertekstualizacija urbanog prostora” krajem aprila i početkom maja 2009. godine u Zagrebu, na kojem bi trebalo da budu predstavljeni i rezultati radionica i foruma u Ljubljani i Dubrovniku.
Beogradska publika imala je priliku da upozna Bacače sjenki, između ostalog, i na 41. BITEF-u, kada su osvojili i gledaoce i žiri predstavom "Ex-pozicija".
Sajt BGB-a je www.biljezenjagrada.blog.hr, a blog “Zidne novine” je www.zidnenovine.blogspot.com
