• Search form

21.04.2015 | 23:46

Život Anamarije Vartabedijan

Život Anamarije Vartabedijan

U Jerevanu, drevnoj jermenskoj prestonici, u toku je izložba “Život” Anamarije Vartabedijan, beogradske umetnice srpsko-jermenskog porekla, priređena u okviru obeležavanja stogodišnjice od genocida nad Jermenima tokom Prvog svetskog rata.

Izložba Anamarije Vartabedijan u Centru narodnog stvaralaštva “Ovanes Šarambejan” jedan je u nizu brojnih događaja koji se, kako u Jermeniji, tako i širom sveta, sa posebnom pažnjom i dubokim emocijama priređuju povodom stogodišnjice stradanja Jermena na teritoriji nekadašnjeg Osmanskog carstva. Evropski parlament je 1987. godine ovu tragediju okarakterisao kao genocid, a kasnije i parlamenti jednog broja zemalјa, među kojima su i Francuska, Rusija, Grčka, Švajcarska, Kanada i druge, dok turska strana i danas negira i neprihvata ovu kvalifikaciju.

Brojna publika je na otvaranju izložbe 18. aprila iskazala značajno interesovanje za stvaralaštvo Anamarije Vartabedijan, koja u Jermeniji izlaže i boravi prvi put. U svoje delo utkala je kulturno nasleđe i tradicije dve zemlјe, Srbije i Jermenije, kao i njihove predele i lјude.

Uz predstavnike Ministarstva kulture Jermenije i Centra “Ovanes Šarambejan”, izložbu je otvorio počasni konzul Srbije u Jermeniji Babken Simonjan, koji je naročito zaslužan za njenu realizaciju. Pored Konzularnog odelјenja Srbije u Jerevanu i Centra narodnog svralaštva, izložbu je podržalo i Ministarstvo kulture Jermenije.

Izložba “Život” obuhvata 43 dela na papiru: portrete, pejsaže i ilustracije, nastale tokom prethodnih deset godina i rađene akrilikom i olovkom, kombinovanom tehnikom, pastelom i u tehnici digitalnog printa. Portreti obuhvataju svetski poznate muzičare jermenskog porekla, Šer i članove kalifornijskog sastava SOAD, zatim beogradske muzičare, članove umetnicine najuže porodice, kao i njen autoportret. Prikazani su pretežno pejsaži iz Srbije, dok su ilustracije najčešće inspirisane tradicijom, kulturnim nasleđem i pismom obe zemlјe.

Nakon desetak godina težnje da se jermenskoj publici predstavi stvaralaštvo talentovane porodice Vartabedijan, Anamarija je upravo ostvarila davnašnju želјu. Kako umetnica ističe, posebnu čast i zadovolјstvo joj predstavlјa činjenica da izložbu “Život” priređuje u okviru obeležavanja 100-godišnjice genocida nad Jermenima.

Izložbom izražava pobunu protiv rata i destrukcije, zalaže se za mir i toleranciju u svetu. Takođe, pruža snažnu podršku težnji da se jermenska tragedija u celom svetu prepozna i okarakteriše kao genocid.

Veliki broj Jermena se tada, nošen tragičnom sudbinom, raselio širom sveta. Ovi događaji su utkani i u sudbinu porodice Vartabedijan.

Vahan i Anik, Anamarijini baba i deda po ocu, stigli su u Srbiju i u Mladenovcu stvorili novi dom. Jermeni širom sveta svakog 24. aprila obeležavaju sećanje na genocid izvršen nad njihovim narodom tokom Prvog svetskog rata.

Anamarija Vartabedijan rođena je 1974. u Beogradu, gde je i diplomirala i magistirala na Fakultetu likovnih umetnosti. Pored likovnog stvaralaštva, bavi se i pedagoškim radom na Visokoj školi strukovnih studija Beogradska politehnika. Dobitnica je više nagrada za mozaik, grafički dizajn, ilustraciju i fotografiju. Članica je ULUSA, ULUPUDS-a i organizacije Sub Rok Art.

Do sada je priredila više od 30 samostalnih izložbi crteža, slika, mozaika i fotografija. Učestvovala je na više od 80 kolektivnih izložbi, od čega 18 puta sa svojom porodicom: roditelјima i bratom.

Izložba “Život” biće u Jerevanu otvorena do 25. aprila, a kako umetnica sa posebnim zadovolјstvom ističe, iduće godine će u Etnografskom muzeju u Beogradu predstaviti 20-ak najnovijih, upravo izloženih radova, nastalih tokom ove i prošle godine, a inspirisanih jermenskom kulturom, tradicijom, arhitektonskim nasleđem, karakterističnom florom i pismom.

Gordana Krstić-Faj

Zoran Popovic, Belgrade Conceptual Artists
Video
02.12.2024 | 22:06

VOĐENJE: Ana Knežević - Geometrija praznine

Nema umetnosti bez eksperimenta, stav je umetnice Ane Knežević, koji je dokazala na delu izložbom "Geometrija praznine" u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, čiji je katalog nedavno objavljen, a jedan od predstavljenih r