Zlatni pečat uručen Mirjani Karanović i Bogdanu Dikliću

Jugoslovenska kinoteka obeležila je 6. juna svoj dan, koji je i godišnjica prve filmske projekcije u Beogradu i na Balkanu, svečanošću na kojoj su najviša priznanja te institucije kulture - Zlatni pečat, primili istaknuti glumci Mirjana Karanović i Bogdan Diklić.

Direktor Kinoteke Jugoslav Pantelić, koji je uručio nagrade pred mnogobrojnim gostima, zahvalio je nekadašnjem dugogodišnjem direktoru Radoslavu Zelenoviću i drugim poslenicima koji su gradili Kinoteku sve do njenog današnjeg 69. “rođendana”.

Pantelić je kao najbitniju delatnost iz proteklih godinu dana naveo projekat digitalne restauracije bisera srpske kinematografije Vip Kinoteka, na kojem će se insistirati i u narednom periodu. Već početkom sledeće sezone biće prikazana još dva digitalno restaurisana filma u kojima su dubok trag ostavili upravo dobitnici Zlatnog pečata – Mirjana Karanović u “Petrijinom vencu” Srđana Karanovića i Bogdan Diklić u “Nacionalnoj klasi” Gorana Markovića, najavio je Pantelić.

“Hvala vam Miro i Bogdane za vaše nezaboravne uloge, za sve što ste uradili za našu kinematografiju”, istakao je Pantelić.

Uoči uručenja nagrada prikazani su inserti iz bogatih filmografija dvoje cenjenih i omiljenih glumaca.

Mirjana Karanović debitovala je 1980. naslovnom ulogom u Karanovićevom filmu “Petrijin venac”, a iste godine dobila je Zlatnu arenu u Puli i Gran pri Ćele kula u Nišu. Usledile su nezaboravne uloge u filmovima “Majstori, majstori”, “Pad Italije”, “Život je lep”. Samo nekoliko godina kasnije dobila je još jednu Zlatnu arenu u Puli, kao i Gran pri u Nišu za ulogu Sene u filmu “Otac na službenom putu” Emira Kusturice. Upečatljive uloge ostvarila je u filmovima “Sabirni centar”, “Vreme čuda”, “Na putu za Katangu”, “Mala”, “Podzemlje”, “Bure baruta”, “Svjedoci”, “Grbavica”, “Pored mene”, “Rekvijem za gospođu J.”, podsetila je voditeljka svečanog programa Sandra Perović, ističući i ulogu Mirjane Karanović u njenom nagrađivanom rediteljskom prvencu “Dobra žena”.

Mirjana Karanović priznala je da kao sasvim mlada, ali i kada je tek upisala Akademjiju, nije mislila da će biti filmska glumica “uprkos najluđim snovima”.

“Ali onda se desilo nešto što mislim da je važno za glumca, pored svog talenta i velikog rada, treba imati i sreće, a i nekako je prepoznati. Moja sreća se zvala Goran Marković. Video me je kako se vrzmam po hodnicima Akademije i nazvao Srđana Karanovića. Srđan je postao moj prvi vodič, prvi učitelj kroz ono što je kasnije postalo moja karijera. Ono najvažnije sam naučila od njega. Uloga Petrije je postavila kriterijum za sve što sam kasnije radila. Petrija i Sena su moji veliki uspesi, a postale su i moja velika obaveza da nikada u životu ne idem ispod toga, ali ne u smislu rezultata ili nagrada, nego u smislu koliko sebe ulažem i koliko dajem da bih ostvarila tu ulogu”, istakla je Mirjana Karanović.

Prema njenim rečima, sve što se kasnije dešavalo bile su neke nove lekcije koje je dobijala od “zaista sjajnih reditelja Živojina Pavlovića, Saše Petrovića, Gage Antonijevića, Gorana Paskaljevića, Gorana Markovića”.

“Od 2000. godine naovamo dve veoma važne rediteljke u mom životu su Andrea Štaka i Jasmila Žbanić koje su me na neki način i ohrabrile ili inspirisale da i sama pokušam da ispričam svoju priču preko filma. Jedan od mojih jako velikih učitelja bio je Emir Kusturica. Lekcije koje sam dobila od njega nisu bile samo iz glume nego i lekcije iz nekih drugih stvari. Beskrajno sam zahvalna svim ovim ljudima”, izjavila je Mirjana Karanović.

Mirjana Karanović je dodala da veliki deo njene karijere čine i glumački partneri na koje se oslanjala i zato je posebno zahvalna Mikiju Manojloviću, Draganu Maksimoviću, Marku Nikoliću, Draganu Nikoliću, Voji Brajoviću.

“To su bili moji počeci, a u onome gde sam sada velika podrška jesu ljudi sa kojima u poslednje vreme aktivno radim, pre svega moja producentkinja Snežana Penev od koje imam veliku podršku, zatim Darko Lungulov i drugi”, dodala je ona.

“Ono što me čini ponosnom jeste ova nagrada, kao i to što trajem. Iduće godine biće 40 godina kako se profesionalno bavim glumom. Ta Petrija je bila moj prvi ugovor, moja prva uloga. Danas je tu ova nagrada, ali sam sigurna da imam još prostora da ispišem svoju biografiju”, rekla je Mirjana Karanović pozdravljena burnim aplauzom.

Bogdan Diklić je tokom karijere duge više od četiri decenije ostvario oko 140 uloga na filmu i televiziji. Debitovao je u filmu “Atentat u Sarajevu” Veljka Bulajića. Nakon toga ređale su se maestralne uloge u mnogobrojnim filmovima - od fotoreportera u “Mirisu poljskog cveća”, Mileta u “Nacionalnoj klasi”, inspektora u filmu “Majstori, majstori”, Mirka u “Maratoncima”... Upečatljive uloge je ostvario u filmovima “U raljama života”, “Jagode u grlu”, “Već viđeno”, “Sabirni centar”, “Profesionalac”, “Tito i ja”, “Tri karte za Holivud”, “Urnebesna tragedija”, “72 dana”, “Odbrana i zaštita” i drugim.

Diklić je, nakon prikazivanja inserata iz njegovih filmova, šaljivo primetio da mu je drago što prisustvuje retrospektivi filmske muzike Zorana Simjanovića i pozdravio popularnog kompozitora, koji je prisustvovao svečanosti.

“Ono što me čini jako radosnim jeste to što ovu nagradu stvarno i iskreno delim sa svim ljudima sa kojima sam bio partner. Kad gledam kome sam sve bio partner intimno pomislim da nisam ni ja loše to radio”, izjavio je Diklić, dodajući u spontanom tonu da se raduje što mu je Kinoteka “zapečatila karijeru. Posebno je zahvalio Jugoslavu Panteliću i upravniku Arhiva Jugoslovenske kinoteke Aleksandru Saši Erdeljanoviću.

“Mira je slično rekla, a i ja ranije u jednoj prilici i sad ponavljam, ne kao kliše nego jednostavno tako mislim i tako osećam: sve ono što sam igrao na filmu neko je napisao, neko je to režirao, muziku je komponovao samo Simjanović u svakom filmu u kojem sam igrao, neko je pravio scenografiju, neko se bavio mojim kostimom, neko mi je prinosio rekvizitu, neko me je snimao, neko je vukao kameru po faru... Nisam ja lažno skroman, nisam uopšte skroman, ali logično je da ovo pripada svim tim ljudima. Ja to ne mogu nikako sam da dobijem. To je danas povereno meni na čuvanje i ja ću to sebično odneti kući, staviću na vidno mesto da se pravim važan kad neko dođe, ali ću celog života biti zahvalan svim ovim ljudima. Među njima je i moja draga koleginica i prijateljica Mirjana Karanović”, rekao je Diklić.

Praćen aplauzima, Doklić je na kraju dodao: “Sad pošto sam zapečaćen, šta ću dalje i kako ću ne znam, ali biće nešto”.

Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke dodeljuje se istaknutim umetnicima više od dve decenije, a među dobitnicima su Đuzepe de Santis, Nikita Mihalkov, Teo Angelopulos, Ken Rasel, Jirži Mencl, Folker Šlendorf, Vim Venders, Harvi Kajtel, Rejf Fajns, Ričard, Drajfus, Viktorija Abril...

Dan Jugoslovenske kinoteke biće tradicionalno obeležen i otvaranjem 20. Festivala nitratnog filma, koji će prikazati u Uzun Mirkovoj i Kosovskoj 50 filmova snimljenih na zapaljivim trakama, među kojima su i zabranjivana ostvarenja iz istočnoevropskih zemalja, kao i drugi filmski biseri iz Evrope, ali i iz Azije i Amerike.

“Program je na svetskom nivou. Imaćemo premijerne projekcije digitalno restauriranih filmova, izuzetno vrednih i zanimljivih. Dolazi nam i 35 gostiju, direktora kinoteka, istoričara i teoretičara filma”, rekao je Pantelić.

Dan Jugoslovenske kinoteke slavi se 6. juna – na datum prve filmske projekcije u Beogradu i na Balkanu. U kafani “Zlatan krst” na Terazijama 6. juna 1896. godine prikazane su pokretne slike braće Limijer, nepunih šest meseci posle svetske premijere u Parizu.

Jugoslovenska kinoteka osnovana je 1949. godine. Sa više od stotinu hiljada kopija filmova jedna je od najbogatijih u svetu. Sakupljeni i sačuvani materijal od ogromnog je značaja ne samo za domaću i svetsku kinematografiju već i za sveukupnu kulturnu baštinu Srbije i sveta.

*Foto: Kinoteka

(SEEcult.org)