Zlatni pečati Kinoteke Veri Čukić i Pegi Popoviću
Jugoslovenska kinoteka dodelila je svoje najviše priznanje – Zlatni pečat – glumici Veri Čukić i direktoru fotografije Predragu Pegi Popoviću, a biće im uručeno 6. juna, na Dan Kinoteke, kada će svečano biti otvoren i 24. Festival nitratnog filma.
Osim uručenja Zlatnog pečata za izuzetan doprinos razvoju filmske umetnosti, Veri Čukić i Popoviću biće priređene i retrospektive filmova u Muzeju Kinoteke.
Diva srpske i jugoslovenske kinematografije Vera Čukić ostvarila je oko 80 uloga u igranim i televizijskim filmovima, TV dramama i serijama. Na velikom ekranu debitovala je kao veoma mlada u ratnoj drami „Kroz granje nebo“ (1958) Stoleta Jankovića.
Glumu je studirala na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju (danas Fakultet dramskih umetnosti), u klasi profesora Mate Miloševića.
Vera Čukić, I Bog stvori kafansku pevačicu (1972)
Jedna od najlepših domaćih glumica, pred kamerom je oživela niz vrlo različitih karaktera. O tome svedoči izbor filmova za retrospektivu, koja obuhvata deset ostvarenja, a među njima su neke od njenih najznačajnijih uloga - u trileru „Nož“ (1967) Živorada Mitrovića, komediji „Imam dve mame i dve tate“ (1968) Kreše Golika, drami i romansi „I Bog stvori kafansku pevačicu“ (1972) Jovana Živanovića, socijalnoj drami „Dnevnik uvreda 1993“ (1994) Zdravka Šotre...
Vera Čukić je dobitnica nagrade za životno delo „Pavle Vuisić“ koju joj je Udruženje filmskih glumaca Srbije dodelilo 2013. godine.
Značajan trag ostavila je i u teatru - u avangardno doba Ateljea 212 i potom kao dugogodišnja prvakinja Narodnog pozorišta u Beogradu.
Vera Čukić i Ljubiša Samardžić, Goli čovik, 1968.
Direktor fotografije Predrag Pega Popović počeo je da se bavi filmom u ranoj mladosti u Kino klubu Beograd. Kameru je studirao na čuvenoj akademiji FAMU u Pragu, zajedno s grupom kasnije slavnih reditelja, pripadnika takozvane češke škole.
Popović je bio prvi diplomirani filmski snimatelj u nekadašnjoj Jugoslaviji. Jedan je od osnivača Katedre za kameru na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a bio je i dekan FDU.
Predrag Pega Popović
U stvaralačkom opusu beleži više od 60 igranih, dokumentarnih i TV filmova i serija. Uspešno je sarađivao s nizom značajnih reditelja.
Za retrospektivu Popovića odabrano je devet filmova - od „Nedjelje“ (1969) Lordana Zafranovića, preko „W.R. Misterije organizma“ (1971) Dušana Makavejeva, „Usijanja“ (1979) Bore Draškovića, „Oktoberfesta“ (1987) Dragana Kresoje, do „Kordona“ (2003) Gorana Markovića, koji je Popoviću doneo nagradu Zlatna mimoza za najbolju fotografiju na Hercegnovskom filmskom festivalu.
Pega Popović, Mirko i Slavko, 1973.
Jugoslovenska kinoteka tradicionalno će obeležiti svoj dan i godišnjicu prve filmske projekcije u Beogradu i na Balkanu i Festivalom nitratnog filma, koji će ponuditi i u 24. izdanju atraktivnu selekciju ostvarenja iz prve polovine 20. veka. Program se, kao i do sada, realizuje u saradnji s nizom inostranih filmskih arhiva i kinoteka.
Dan Jugoslovenske kinoteke obeležava se na godišnjicu prve filmske projekcije u Beogradu i na Balkanu - 6. juna 1896. godine.
*Foto: arhiva Jugoslovenske kinoteke
(SEEcult.org)