U čast jubileja Gete instituta
Filmom “Plavi anđeo” Jozefa fon Štrenberga, u Muzeju Jugoslovenske kinoteke 26. aprila počinje ciklus posvećen 40-godišnjici Gete instituta u Beogradu, a nemačke filmove koji će biti prikazani do 29. aprila i koji su uticali na filmsko stvaralaštvo u Srbiji, odabrao je slavni srpski režiser Dušan Makavejev.
Filmom “Plavi anđeo” Jozefa fon Štrenberga, u Muzeju Jugoslovenske kinoteke 26. aprila počinje ciklus posvećen 40-godišnjici Gete instituta u Beogradu, a nemačke filmove koji će biti prikazani do 29. aprila i koji su uticali na filmsko stvaralaštvo u Srbiji, odabrao je slavni srpski režiser Dušan Makavejev.
Osim filma “Plavi anđeo” iz 1930. godine, sa Emilom Janingsom (Jannings) i Marlen Ditrih (Marlene Dietrich) u glavnim ulogama - prvog zvučnog filma Vajmarske Nemačke, nastalog prema noveli Hajnriha Mana “Profesor Unrat”, biće prikazani i “Goli stomaci” (1932) Zlatana Dudova (Slatan Dudow), “Minhauzen” (1943) Jozefa fon Bakija (Josef von Backy), “Ubice su među nama” (1946) Volfganga Štautea (Wolfgang Staudte) i jugoslovensko-austrijski “Poslednji most” (1954) Helmuta Kojtnera (Käutner).
Za završnicu su najavljeni “Tajna Kaspara Hauzera” (1974) Vernera Hercoga (Werner Herzog), “Limeni doboš” Folkera Šlendorfa (Volker Schlondorf), koprodukcija Nemačke, Francuske, Poljske i Jugoslavije iz 1979. godine, te “Pariz, Teksas” (1984) Vima Vendersa (Wim Wenders).
Prema navodima Makavejeva u tekstu “Majstori i šegrti” u programu Kinoteke, proslava 40 godina Gete instituta prilika je za podsećanje i na ključnu ulogu u razvitku modernog igranog filma posleratne Evrope koju je imao dugogodišnji direktor Instituta, Hilmar Hofman.
“U ranim 60-im on je zamislio i ostvario prvi svetski festival kratkometražnog filma. U tihom i ozbiljnom gradu Oberhauzenu, u oblasti čelika, cinka i uglja, okupljao je najznačajnije autore kratkih filmova iz celog sveta. Našli smo se kao autori do tada neprihvaćenog žanra pred pažljivom i radoznalom publikom Oberhauzena: trijumf ružnog pačeta! Na prvoj projekciji i svetskoj premijeri - filma ‘La Jetee’ Krisa Markera, sa legendarnim Žakom Leduom, bili smo svesni da prisustvujemo istorijskom trenutku. Dokumentaristički asovi Francuske i Engleske prihvatali su Poljake, Mađare i nas, iz Beograda, Zagreba, Sarajeva i Novog Sada, kao svoje nove dokumentarističke šegrte.
Iz Oberhauzena su krenule u svet vesti o ‘Zagrebačkoj školi crtanog filma’ i ‘Beogradskoj školi dokumentarnog filma’.
Bili smo prisutni, 1962, na skupu nemačkih kolega kada su potpisivali proglas ‘Tatin film je mrtav!’.
Jedan po jedan prelazili smo u svoje prve igrane filmove, posleratne, sasvim drugačije od Evrope, rađene na terenu, među živim ljudima”, naveo je Makavejev.
Prema njegovim rečima, kada se u jesen 1991. našao u Berlinu povodom snimanja filma “Gorila se kupa u podne”, priče o ruskom oficiru koga je njegova jedinica zaboravila, našao se sa Svetozarom Cvetkovićem na vrhu skela oko ogromnog Lenjina, rad ruskog akademika Tomskog, od ružičastog kamena, visokog 19 metara i teškog 550 tona.
Kran od 70 tona čekao je da se ta grdosija izreže u komade. Trajale su demonstracije i sudski proces. Kisnuli su danima, sa gazdom i radnicima, čekajući zajedno dozvolu za početak radova. Tako su postali jedina ekipa kojoj je dozvoljeno prisustvo na gradilištu.
Uz cijuk specijalnih testera za kamen počelo je odvajanje glave koje je trajalo ceo dan. Zvonili su čekići, napukao je vrat. Pukotina je popunjena drvenim klinovima.
“Šta ćete sada?”, pitao je Makavejev predradnika, starog majstora, koji mu se pohvalio da je 1971. za Sovjetsku armiju radio na podizanju tog spomenika.
“Ne znamo da li je glava puna ili prazna. Prvo bušimo uvo. Ako je prazna, onda idu dve kuke u uši, to će biti dovoljno. Ako je puna, biće to preveliki teret, onda bušimo četiri rupe u glavi pa betoniramo”, dodao je.
Glava je bila puna. Iz temena lobotomiranog Lenjina išla su četiri čelična lanca u kljun dizalice.
“Glava je krenula u nebo nad Berlinom. Osmatrala je pod sobom grad. Brojna jezera Berlina svetlucala su na suncu kao da namiguju. Jedini snimak Lenjinove glave koja plovi nebom iznad Berlina - naš ‘podvig’ - pojaviće se docnije u filmu ‘Good bye, Lenin!’”, naveo je Makavejev.
“Dokumentarističku veštinu koja počiva na gledanju bez predrasuda, učili smo radeći kratke filmove”, dodao je slavni reditelj.
Gete institut postoji u Beogradu od 1970. godine, a od 1983. smešten je u istorijskoj zgradi u pešačkoj zoni između Terazija i Kalemegdanske tvrđave.
Poseduje biblioteku sa oko 12.000 naslova, koji se najvećim delom mogu pozajmiti, kao i prostranu čitaonicu sa velikim brojem dnevnih novina, časopisa, magazina, i stručne periodike.
Pored toga u Institutu se nalazi i sala za kulturne manifestacije.
Goethe-Institut Beograd organizuje različite projekte i aktivnosti u Srbiji, na Kosovu i u Crnoj Gori.
Aktivnosti realizuje kroz rad Informativnog centra i biblioteke, koji podrazumeva saradnju sa drugim bibliotekama, projekte podrške za individualnu stručnu kvalifikaciju i poboljšanje ponude biblioteka u zemlji, zatim kroz saradnju u obrazovanju (nemački jezik: informacije, materijali i seminari za unapređenje nastave nemačkog jezika i stručne kompetentnosti nastavnika, podrška ustanovama koje drže kurseve nemačkog jezika, ispitnim i centrima za nastavna sredstva), te kroz kulturne programe u oblasti nauke, književnosti, filma, muzike, medija, pozorišta/ plesa i likovnih umetnosti.
Sajt Kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a Gete instituta www.goethe.de/belgrad, a njihovi programi nalaze se i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)
