Novi-stari muzeji do 2027.
Beograd bi do 2027. godine i međunarodne izložbe Ekspo trebalo da dobije muzejsku četvrt na potezu od Savskog trga ka Resavskoj ulici i Mostarskoj petlji, a na tom prostoru biće četiri muzeja – Istorijski muzej Srbije u nekadašnjoj zgradi Železničke stanice, Dečji muzej u zgradi Pošte 2, Muzej grada Beograda u bivšoj vojnoj zgradi, čija je rekonstrukcija odavno obećana, te Muzej Nikole Tesle, čije je preseljenje takođe ranije najavljeno. Takođe, gradiće se i Prirodnjački muzej na Ušću, a biće rekonstruisan Vazduhoplovni muzej kod aerodroma “Nikola Tesla”, najavili su 18. maja, na Međunarodni dan muzeja, ministri finansija i kulture Siniša Mali i Nikola Selaković.
Prema rečima Malog, dobijena je građevinska dozvola za rekonstrukciju zgrade stare Železničke stanice iz 1884. godine, a u narednih nekoliko meseci biće izabran izvođač radova.
Zgrada stare Pošte, kako je dodao, dobiće izgled koji je imala pre Drugog svetskog rata - pre nego što je bila srušena u bombardovanju, i u njoj će biti novoosnovani Dečji muzej i dve nove pozorišne scene.
“Malo dalje, niz Savsku ulicu imate zgradu koju je podigao industrijalac Milan Vapa iz 1924. godine. U toj zgradi biće novi Muzej Nikole Tesle, na pravi način ćemo prikazati tog velikana naše istorije. Preko puta reke gradimo novi Prirodnjački muzej, odmah pored Muzeja savremene umetnosti. U Resavskoj ulici je krenula rekonstrukcija Muzeja grada Beograda, biće to najveći muzej ovde, na 17.000 metara kvadratnih. Takođe, potpuno ćemo rekonstruisati Muzej vazduhoplovstva pored aerodroma. To je šest novih i rekonstrisanih muzeja samo u prestonici, koji će doprineti kvalitetu kulturne ponude Beograda i Srbije. Ponosan sam što nastavljamo da ulažemo u kulturu, pred nama je veliki i važan posao”, istakao je Mali, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Prema rečima Malog, projekat Beograd na vodi povukao je i druge projekte i investicije.
Pomenuo je vrtić i osnovnu školu iza zgrade stare Železničke stanice, najveću gradsku pijacu po ugledu na španske ispod Gazele, završetak Ložionice, centra okupljanja i kreativnosti mladih, do kraja godine, novi most preko Save, umesto tramvajskog, novi pešački most umesto starog…
Svi ti projekti, kako je dodao, menjaju Beograd i lice Srbije, a deo su programa “Skok u budućnost – Srbija 2027”, vrednog 17,8 milijardi evra, u okviru koga će biti realizovana 323 projekta širom Srbije do izložbe Ekspo 2027. godine – krune svih tih aktivnosti.
Ministar kulture Nikola Selaković istakao je da je ovo “zlatno doba Srbije”, kako njene ekonomije, tako i kulture.
“Nama će 2027. doći milioni ljudi. Tim ljudima, pored našeg gostoprimstva, naše sjajne kuhnje, rakija i vina, prikazaćemo u svoj svojoj punoći, našu srpsku kulturu. Deo tog projekta je i ova muzejska četvrt. Ovo su zaista veliki projekti, takvih će biti još više, kao i manjih projekata širom Srbije, ali ono što mogu da tvrdim je da je ovo zlatno doba Srbije, ne samo njene ekonomije, već i kulture”, rekao je Selaković, ističući da Beograd – “verovali ili ne, uskoro dobija preko 50. 000 kvadratnih metara muzejskog prostora koji do sada nije imao”.
Prema njegovim rečima, posle ekonomske obnove zemlje, sledi i ozbiljna duhovna, kulturna, umetnička obnova Srbije, a ona upravo počinje tim velikim projektima u Beogradu.
“Podsetiću da je Savski trg, do pre samo nekoliko godina, bio jedan od delova grada koji se zaobilazio, ovde niste dolazili osim ako ste stizali železnicom negde iz daleka, a onda gledali kako što pre da se sklonite odavde. Ovo je danas jedan od najlepših trgova u Beogradu. Njega krasi ova zgrada stare Železničke stanice iz 1884. godine, u kojoj ćemo u narednim mesecima, dakle, ne u narednim godinama, nego narednih dva do tri meseca već, imati jedno veliko gradilište Istorijskog muzeja Srbije”, rekao je Selaković, saopštilo je Ministarstvo kulture.
Objekat nekadašnje Pošte 2 arhitekte Momira Kurunovića, kako je istakao, biće jedna od najlepših fasada u Beogradu, ali nije fasada zbog fasade važna, već to što će u toj zgradi biti Dečji muzej.
Po ugledu na ZOOM muzej u Beču, Dečji muzej trebalo bi da bude inkubator da od dece “stvori buduće ljubitelje i poslanike kulture, buduće umetnike i kulturne radnike”, rekao je Selaković, ističući i da će Muzej grada Beograda napokon imati svoj dom, dok će u zgradi bivšeg “Jugošpeda” ili Fabrike hartije Milana Vape, biti novi Muzej Nikole Tesle.
Selaković je posebno istakao da Prirodnjački muzej zaslužuje novu zgradu sa više od dva miliona eksponata u depou i tradicijom dugom 130 godina.
Povodom Međunarodnog dana muzeja i Evropske noći muzeja, Selaković je obišao i Narodni muzej u Zrenjaninu - “nacionalnoj prestonici kulture” 2025. godine, a istakao je da ta muzejska manifestacija “nije samo manifestacija kojom se Srbija bori da očuva svoje bogato kulturno, istorijsko, umetničko nasleđe, nego i svojevrsna prilika da se radi na omasovljenju i popularizaciji muzeja” i da se, naročito mlade generacije, privuku ustanovama kulture.
“Noć muzeja se već potvrdila kao manifestacija koja stvara generacije nove publike, neophodne i zbog velikih izazova čitavog čovečanstva, koji prete da kulturu predstave kao luksuz, a ona to ne sme da bude. Kultura mora da bude i ona jeste deo naše svakodnevice. Kultura je, rekao bih, naša nasušna potreba i bez nje bi bilo teško pronaći smisao borbe za svet u kome živimo”, naglasio je Selaković, najavljujući duhovnu obnovu države, naroda i svih građana u Srbiji.
Zrenjanin, kako je dodao, ne sme da bude spavaonica za zaposlene, jer je to “grad koji ima dušu” koja “odiše svakim njegovim metrom”.
“Svaka slika, svaka fotografija, svaka retka knjiga, svaki arheološki pronalazak, svaki predmet koji Narodni muzej u Zrenjaninu brižljivo čuva, svedoči jedno neverovatno kulturno i istorijsko nasleđe i blago i velikog Bečkereka i Petrograda i danas Zrenjanina, koje nam je ostavljeno na čuvanje”, istakao je Selaković.
Zrenjaninski Narodni muzej pripremio je, povodom Dana Muzeja, besplatan program koji obuhvata tri izložbe u prizemlju i tri kamerne postavke, kao i radionice za najmlađe.
*Foto: Dario Konstantinović
(SEEcult.org)