Angažovani u Rexu - Zamak
Kulturni centar Rex nastavlja i u 2012. godini da prikazuje, u okviru projekta “Slobodna zona”, društveno-angažovane filmova koji obrađuju neke od aktuelnih problema današnjeg društva, a 26. januara na programu je italijanski film “Zamak” (2011) o jednoj godini unutar međunarodnog aerodroma Malpensa, mesta na kojem birokratija i striktne procedure ozbiljno ograničavaju slobodu osoba, životinja i prolazećih dobara.
Kulturni centar Rex nastavlja i u 2012. godini da prikazuje, u okviru projekta “Slobodna zona”, društveno-angažovane filmova koji obrađuju neke od aktuelnih problema današnjeg društva, a 26. januara na programu je italijanski film “Zamak” (2011) o jednoj godini unutar međunarodnog aerodroma Malpensa, mesta na kojem birokratija i striktne procedure ozbiljno ograničavaju slobodu osoba, životinja i prolazećih dobara.
“Zamak” su režirali Masimo D'Anolfi i Martina Parenti, a krunisan je značajnim nagradama na međunarodnim filmskim festivalima Hot Docs, festivalima u Torinu, Bratislavi i Jihlavi.
To je višeslojni film, ponekad dramatičan, ponekad ironičan, ponekad dosetljiv, koji se kreće kroz simbolične situacije tokom četiri godišnja doba.
Aerodrom je strateško mesto gde se sve sile zakona jedne zemlje spajaju. Ovde se testiraju nove mere kontrole što ga čini trajnim područjem za testiranje obezbeđenja, poput nijednog drugog javnog mesta. Italijanske i strane tajne službe, policija, finansijska policija, obezbeđenje, psi njuškači narkotika, novca i eksploziva, kamere za prismotru i rastući strah od nevidljive opasnosti.
Prema rečima reditelja, rešili su da snime film na međunarodnom aerodromu zato što veruju da je tu, više nego igde drugde, izražena opsesija za obezbeđenjem, podilaženjem našem strahu od drugih i strategijama opšte kontrole koje vladaju svetom u kome živimo. Svaki aerodrom se susreće sa dva tipa kretnje: s jedne strane, tu je privremena, izmešana, dobro znana lavina putnika, a sa druge konstatno, repetitivno i neprimetno kliženje osoblja aerodroma i njihovih oruđa za rad.
Oko kamere gleda u ta mesta koja su obično nedostupna i nevidiljiva, zato što samo otvarajući ih i pronalazeći vezu sa onime što znamo, možemo popuniti mozaik saznanja o odnosima između kontrolera i kontrolisanih, između planiranih i neplaniranih događaja, između obezbeđenja i realnih ili veštačkih strahova.
“Izabrali smo da pratimo snage zakona u njihovom poslu, ne da bi prihvatili njihov pogled, već kako bismo smestili svoj između jakih i slabih, između legalnog i nelegalnog, između onih u poziciji autoriteta i onih koji su prisiljeni da budu objekti autoriteta. ‘Zamak’ je film posmatranja, stavimo našu kameru na stativ i uperimo je kako bismo razumeli šta se dešava pred našim očima. Dajemo strukturu slikama, filmu, kombinovanjem racionalne i emotivne misli”, naveli su reditelji.
D'Anolfi je rođen u Peskari i radio je na filmu od 1993. godine. Napisao je scenario za "Anđelu", film Roberta Tore, koji je prikazan u Kanu 2002.
U 2003. godini realizovao je pet radio dokumentaraca za Radio RAI3. "Nazad kući. Beleške za film" (2003) je bio selektovan od strane filmskog festivala u Turinu.
S Martinom Parenti, snimio je "Verenica" (2006), koji je prikazan na Lokarno filmskom festivalu i nagrađen na festivalu dei Popoli, kao i film "Velika očekivanja" (2009), koji je takođe prikazan na Lokarno festivalu.
Martina Parenti radi filmske i televizijske dokumentarce. Među njenim filmovima, pažnju privlači film "Leto pijeće fontane" (2006), selektovan od strane filmskog festivala Belaria i "Animol" (2003), prikazan na "Film mejker" filmskom festivalu. Radila je televizijske programe poput "Škola u akciji" (2006) i "Fudbalerov šegrt" (2006).
Cena ulaznice za “Zamak” u Rexu je 100 dinara, a prodaja karata je od 23. januara.
Mesečni pogram “Slobodne zone” 2012. godine, kao i prethodnih, donosi veliki broj redovnih projekcija i tribina.
Projekcije su praćene diskusijama o najaktuelnijim pitanjima današnjeg sveta sa domaćim i stranim poznavaocima ili direktnim učesnicima svetskih događaja.
Prema navodima organizatora, veliki odziv i interesovanje publike koja je do sada prisustvovala projekcijama i tribinama organizovanim u okviru mesečnog programa “Slobodne zone” predstavlja još jednu potvrdu da beogradska publika prepoznaje da je svako globalno pitanje potencijalno i lokalno, kao i da ume da odgovori na autentičnost i emotivnost filmskih priča o sudbinama malih ljudi u senci velikih političkih sukoba.
(SEEcult.org)