Matica srpska u fokusu u Budimpešti
Na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti, 15. i 16. februara održan je Međunarodni naučni skup „Building cultural nations: The matica and equivalent intermediary structures in Europa“ (Izgradnja kulturnih nacija: matica i ekvivalentne strukture u Evropi). Organizatori iz Amsterdama, Antverpena i Budimpešte, istakli su u saopštenju da ikada do sada matica nije analizirana na evropskom nivou na tako sveobuhvatan, uporedni način. U središtu interesovanja skupa bila je Matica srpska, osnovana 1826. u Pešti, koja je bila uzor drugim slovenskim narodima.
Na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti, 15. i 16. februara održan je Međunarodni naučni skup „Building cultural nations: The matica and equivalent intermediary structures in Europa“ (Izgradnja kulturnih nacija: matica i ekvivalentne strukture u Evropi). Organizatori iz Amsterdama, Antverpena i Budimpešte, istakli su u saopštenju da ikada do sada matica nije analizirana na evropskom nivou na tako sveobuhvatan, uporedni način.
U središtu interesovanja skupa bila je Matica srpska, osnovana 1826. u Pešti, koja je bila uzor drugim slovenskim narodima.
Po uzoru na najstariju srpsku kulturnu i naučnu instituciju osnovane su: Matica češka 1831. godine; Matica ilirska 1842. (koja je 1874. preimenovana u Maticu hrvatsku); Matica lužičkosrpska 1847; Matica galičko-ruska u Lavovu 1848; Matica Moravska 1849; Matica dalmatinska u Zadru 1861; Matica slovačka 1863; Matica slovenačka 1864; Matica opavska 1877. i Matica u Tešinskoj kneževini 1898. (iz kojih je 1968. nastala Matica šleska); Matica poljska u Lavovu 1882; Matica školska u Tešinskoj kneževini 1885; Matica školska u Varšavi 1885; Matica bugarska u Carigradu 1909. i nova Matica bugarska 1989. godine.
Cilj skupa bio je da se na jednom mestu, kroz predavanja i diskusije, objedine saznanja o poreklu, nastanku, idejama, ciljevima i praksi ovih institucija, o međusobnim uticajima, i posebno o njihovom doprinosu u procesu oblikovanja nacija koji se odvijao u Evropi tokom 19. veka. Kroz komparativni pristup organizatori su nastojali da naglase transnacionalni aspekt u nastanku i delovanju ovih organizacija i da ustanove platforme za dalja istraživanja. Između ostalog, rečeno je da model društvenog samoorganizovanja u oblasti kulture i nauke koji je razvijan u okviru matica može da bude primenjen na širem evropskom prostoru, u sklopu razvoja civilnog društva i nastojanja da se kroz dobročinstva i rad u javnom interesu obezbede stabilni izvori finansiranja i normalno funkcionisanje institucija u periodu ekonomske krize.
U radu skupa učestvovalo je tridesetak naučnika i stručnjaka iz 16 zemalja.
Bili su tu profesori i istraživači sa univerziteta i naučnih institucija, iz Luvena i Genta (Belgija), Bolonje i Firence (Italija), Dablina (Irska), Monpeljea i Tura (Francuska), Praga (Češka), Velsa (Velika Britanija), Getingena i Kemnica (Nemačka), Varšave (Poljska), Lavova (Ukrajina), Bratislave (Slovačka), Ljubljane (Slovenija), Skoplja (Makedonija) i Novog Sada (Srbija).
Generalnom sekretaru Matice srpske, prof. dr Dušanu Nikoliću, kao predstavniku najstarije matice pripala je čast da referatom otvori radni deo skupa.
Matica srpska priredila je i promotivnu izložbu u okviru koje su predstavljene njene najznačajnije delatnosti u oblasti kulture i nauke, kao i najnovija, kapitalna izdanja. Osnovne informacije o instituciji bile su dostupne učesnicima skupa u formi banera i drugog promotivnog materijala, koji je pripremljen na šest jezika.
Dimitrije Stefanović