VOĐENJE: Fragmenti vremena

Marija Dragojlović “Fragmenti vremena”, Muzej grada Beograda (Resavska 40), 10-29. maja 2016, u organizaciji Kulturnog centra Beograda.

Da li istorija umetnosti može da objasni savremene umetničke prakse pitanje je koje se, prema rečima prof. dr Ješe Denegrija, snažno ispoljilo na izložbi Marije Dragojlović “Fragmenti vremena” u Muzeju grada Beograda, koju čine četiri celine: Porodične fotografije sa letovanja i Razglednice sa zalascima sunca – uvećane crno-bele reprodukcije na klasičnom foto papiru bojene olovkama u boji, segment Mramorno more u vidu lajt-boksa s kontakt kopijama izgubljenog filma, te celina Serenissima, koja je predstavljena autorskim fotografijama iz Venecije digitalno štampanim na akvarel papir, bojenim suvim pastelima i olovkama u boji, kao i fotografijama velikog formata projektovanim na zidove ruinirane zgrade koju je umetnica ciljano odabrala kao neodvojivi deo specifične instalacije u prostoru.

Umetnica je sama osmislila postavku, a upravo ambijent trošne bivše vojne zgrade, koja je pre deset godina ustupljena Muzeju grada, ali još nije rekonstruisana, učinio je da radovi koje je premijerno predstavila u leto 2015. godine u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) u Novom Sadu, dobiju novu, beogradsku premijeru.

“Ovo je druga premijera, jer jedna izložba nikada nije završena, nego uvek počinje iznova”, rekao je Denegri prilikom vođenja kroz postavku.

  Porodične fotografije sa letovanja

Prema rečima Denegrija, izložba “Fragmenti vremena”, kao i monografija “Inventarska kutija Marije Dragojlović“ autora Milete Prodanovića, koja je u izdanju Fondacije Vujičić izašla upravo za vreme trajanja izložbe, pokazuju potpunu dilemu i svojevrsnu krizu istorije umetnosti koja treba da se suoči sa novim fenomenima i odgovori na pitanje da li još uvek uopšte raspolaže aparatima da može da objasni sve o čemu se u savremenoj umetnosti radi.

“Svi mi koji se bavimo pisanjem nalazimo se u neprekidnom preispitivanju, iskušenju – šta, na koji način, o čemu, da li su metode istorije umetnosti na kojima smo pretežno obrazovani još uvek validne, ili su potrebna druga znanja koja neprekidno dolaze ne samo sa stanovišta velikih promena samih umetničkih praksi, nego i iz drugih oblasti. Danas je opšte mesto da nešto monodisciplinarno – iz jednog izvora, teško može da obavi dužnosti u bilo kojoj oblasti, uključujući i vizuelnu umetnosti, ali i pisanje o njoj”, rekao je Denegri.

Taj problem, kako je dodao, jako se ispoljio upravo na izložbi Marije Dragojlović, kako u MSUV-u, tako i u Muzeju grada Beograda, a pre svega u monografiji o njenom radi.

“Šta se može reći danas o umetnosti? Šta sve ulazi u prakse umetnika? Kako se one obavljaju i kojim sredstvima… i ono kobno pitanje za našu disciplinu - šta o tome uopšte možemo pojmiti i reći”, rekao je Denegri, koji već više od 50 godina piše o savremenoj umetnosti i jedan je od najuglednijih istoričara umetnosti u regionu i šire.

   Mermer

U tom kontekstu neodvojivo je i višedecenijsko pitanje pojma slikarstva i njegove sudbine - da li je opstalo, ili se izgubilo, ili je pak moralo da doživi transformaciju, s obzirom na sve moguće tehnološke i druge promene pod čiji je uticaj došlo.

“To je velika tema još od početka 20. veka, pojave fotografije i njenog ukrštanja sa slikarstvom. Nema kraja toj priči sa svim mogućim promenama koje su usledile i u međuvremenu ušle u interdisciplinarni svet umetnosti”, rekao je Denegri, podsećajući da je tokom 20. veka izgledalo da se ti problemi ciklično odvijaju – najpre je bilo dominantno slikarstvo, a onda je od 60-ih skrajnuto, pa je 80-ih ponovo oživelo…

“U današnjem trenutku, što je posebno važno oko Marijinog rada, izložbe i knjige, te hijerarhije više nema. Nije slika ni preživela, ali nije ni jedina. I ovo je slika, ali i ono je slika, koja je na projekciji, i koja će nestati kada se projekcija ugasi”, rekao je Denegri, ukazujući na velike promene u odnosu na nekadašnje pojmove avangardne ili klasične umetnosti.

   Koleone

“Danas su svi ti nomadizmi legitimni. Danas neko može da radi klasično, možda i još klasičnije od starih majstora, ali može da upotrebljava i nove tehnologije. Nema hijerarhije u smislu da je neko zbog toga napredan, a neko manje, nego je bitna suština - šta ste udenuli kao auru u te postupke. Ako ste udenuli neki subjektivni doživljaj, emociju, empatiju, onda će funkcionisati u svakom slučaju – pokazuje se neko pomirenje tih ekstrema medija, jer ko bi rekao da u 21. veku drvene bojice mogu da budu legitimno sredstvo kao digitalna slika””, naveo je Denegri.

“To je sada proširilo taj beskrajni pojam umetnosti i ono što je najbitnije – razorili su se nekadašnji kanoni i hijerarhije koje su teške bile da se podnesu”, dodao je Denegri, koji je i za katalog izložbe “Fragmenti vremena” napisao tekst o opstanku slikarstva u vremenu dominacije tehničkih slika i masovnih medija.

Radovi Marije Dragojlović na izložbi “Fragmenti vremena”, nastali postupkom retrospekcije intimne istorije, ličnih doživljaja i sećanja, realizovani su u periodu od 2011. do 2016. godine kao kontinuirani dijalog umetnice sa sopstvenom prošlošću i njenim savremenim stvaralaštvom. Izložbom “Fragmenti vremena” Marija Dragojlović nastoji da ukaže na vrednosti svakodnevice, ličnih i porodičnih odnosa koje je, kao bitan deo društvene vrednosti zajednice, neophodno očuvati od zaborava.

   Nebo 2, projekcija fotografije na zidu

Deo izložbe posvećen je Veneciji koja je za Mariju Dragojlović “uvek bila: kamen, voda, nebo i anđeli”.

“To su te četiri situacije na koje sam uvek reagovala”, rekla je Marija Dragojlović, čije radove u segmentu Serenissima prati muzika Dragane Žarevac.

Projekat VOĐENJE
Produkcija: SEEcult.org, 2016.

Novinarka: Vesna Milosavljević
Snimatelj: Milan Nešić
Montažerka: Marija Aranđelović

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije

SEEcult.org realizuje projekat “Vođenje” od 2012. godine, u saradnji sa galerijama-izlagačkim prostorima, odnosno umetnicima i kustosima odabranih izložbi.

Svratite na vođenje :)

(SEEcult.org)