Lekcija o Mileni P. Barili

Retrospektiva Milene Pavlović Barili, koja će povodom stogodišnjice njenog rođenja biti otvorena 17. jula u Galeriji SANU u Beogradu, biće prilika da se domaća javnost bolje upozna sa velikim delom i svestranom ličnošću te velike slikarke, koja se bavila i primenjenom umetnošću, pisala poeziju, govorila šest jezika, družila se i izlagala sa predstavnicima umetničke elite svog vremena, poput Žana Koktoa i Andrea Bretona.

Retrospektiva Milene Pavlović Barili, koja će povodom stogodišnjice njenog rođenja biti otvorena 17. jula u Galeriji SANU u Beogradu, biće prilika da se domaća javnost bolje upozna sa velikim delom i svestranom ličnošću te velike slikarke, koja se bavila i primenjenom umetnošću, pisala poeziju, govorila šest jezika, družila se i izlagala sa predstavnicima umetničke elite svog vremena, poput Žana Koktoa i Andrea Bretona.

Izložba “San o buđenju” (1909-1945) predstaviće više od sto radova (slika, crteža i skica) iz bogatog fundusa galerije Milene Pavlović Barili, smeštene u njenoj kući u Požarevcu, kao i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (MSUB). Pratiće je monografija, kao i interaktivna prezentacija na sajtu milenapavlovicbarilli.rs, najavljeno je danas na konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture Srbije, koje je organizator i pokrovitelj proslave jubileja te svestrane umetnice.

Podsećajući da se ove godine obeležava i 150-godišnjica rođenja slikara Paje Jovanovića (1859-1957), predstavnika evropskog akademizma, kao i stogodišnjica rođenja kompozitorke Ljubice Marić (1909-2003), ministar kulture Nebojša Bradić rekao je da je izložba Milene Pavlović Barili prilika i za preispitivanje percepcije nacionalne kulture.

“Milena je relativno kasno ušla u našu kulturu, tek 50-ih godina prošlog veka. Na ovim prostorima nemamo jasan i precizan uvid u njeno stvaralaštvo i ova izložba je prilika da se sagleda njeno celokupno delo”, rekao je Bradić, ističući i njene veze sa drugim zemljama, posebno u Italiji, a potom i u SAD, gde je prerano i umrla 1945. u Njujorku u 36. godini od posledica srčanog udara.

Ministarstvo kulture ima velike ambicije za izložbu “San o buđenju”, kao i nov pristup za prezentaciju likovne umetnosti - preko virtuelnih muzeja, koji mogu da prikažu dela i kada muzeji ne rade, posebno što je u Srbiji već 30 odsto populacije onlajn, a u Beogradu 40 odsto, rekao je Bradić.

“Virtuelni muzeji su vrsta budućnosti, ali oni u svakom slučaju ne smanjuju potrebu ljudi da se delo vidi kao predmet u muzeju”, dodao je on, navodeći da je, u saradnji sa Narodnim muzejem, u planu virtuelna prezentacija dela koja se čuvaju u njegovim zbirkama dok je u rekonstrukciji.

Retrospektiva Milene Pavlović Barili, koja je bila jedan od prvih slikara nadrealizma u Srbiji, osmišljena je kao putujuća izložba koja bi, osim po Srbiji, u okviru programa MSUB “Muzej u pokretu”, trebalo da bude predstavljena i u Parizu, Londonu i Njujorku, a već je dogovorena u Riminiju, u saradnji sa odeljenjem za unapređenje mode i tehnologije Univerziteta u Bolonji, Fakultetom primenjenih umetnosti u Beogradu i Galerijom u Požarevcu.

Požarevačka galerija mala je po površini (oko 200 kvadratnih metara) i ima svega četiri službenika, ali čuva više od 800 radova Milene Pavlović Barili, koja je bila među retkim umetnicima sa ovdašnjih prostora koji su tokom prve polovine 20. veka radili u duhu svog vremena, družeći se i izlažući sa najistaknutijim predstavnicima evropske umetničke scene.

Direktor požarevačke galerije Radoslav Stanojević rekao je da očekuje na izložbi ne samo beogradsku kulturnu javnost, već i evropsku, jer je Milena Pavlović Barili, koja je po ocu Italijanka, a po majci Srpkinja, bila evropski slikar i prototip evropskog građanina.

Spajajući u slikarstvu uticaje različitih kultura, srpske, nemačke i italijanske, uspešno je sledila i nove trendove u modnom dizajnu, posebno za vreme boravka u Americi.

Osim što je bila prva Srpkinja koja je izlagala sa De Kirikom i prva koja je izlagala 1935. u Tirani, Milena Pavlović Barili bila je i prva Srpkinja koja je napravila naslovnu stranu za “Vog” (Vogue) i jedina kojoj je posvećena čak i jedna opera, rekla je Sanja Domazet, članica Odbora za obeležavanje jubileja te svestrane umetnice, koju je “Tajm” uporedio svojevremeno sa Salvadorom Dalijem, na osnovu njene slike “Monahinja sa stigmama”.

Pisala je poeziju na četiri jezika, najviše na španskom, a tečno je govorila šest jezika. Između ostalog, noć pred smrt dobila je angažman da napravi scenografiju za “San letnje noći”, istakla je Sanja Domazet koja je, inspirisana životom Milene Pavlović Barili, napisala dramu “Krila od olova”.

Povodom navoda u pojedinim medijima da je stari sastav Ministarstva kulture, predvođen Vojislavom Brajovićem, planirao izložbu Milene Pavlović Barili najpre u Rimu, ali je otkazana, Bradić je rekao da Ministarstvo nije ništa otkazivalo sa svoje strane, te da je izdvojilo bilo sredstva za realizaciju izložbe i učinilo sve da dođe do nje u Rimu.

Rođena 1909. u Požarevcu, Milena Pavlović Barili studirala je slikarstvo u Beogradu (1922-1926) i Minhenu (1926-1928), a po napuštanju Jugoslavije, 1930. godine, živela je u Rimu, Parizu i Londonu, gde se družila i izlagala s predstavnicima evropske avangarde.

U Njujork je otišla 1939. godine, u predvečerje Drugog svetskog rata, a u tom svetskom centru kulture sarađivala je s najpoznatijim modnim žurnalima (Vogue, Harper's Bazaar...), radeći i kostime za balet i film, modele haljina, reklame, dekorativne ilustracije...

Njena velika inspiracija i ljubav bio je kubanski pijanista Rajmond Gonzales, ali su vezu prekinuli pred njen odlazak u SAD, a krajem 1943. venčala se sa Robertom Tomasom Astorom Goslanom, koji je ćerki iz drugog braka kasnije dao ime Milena. Prema navodima “Politike”, svojevremeno je posetio i Mileninu rodnu kuću u Požarevcu i bio istinski potresen, a ubrzo posle toga je stradao.

Milena Pavlović Barili izlagala je u Beogradu, Londonu, Rimu, Parizu, Njujorku.., a njeni posmrtni ostaci prebačeni su 1949. godine iz SAD u Italiju, odnosno Rim.

Njena dela nalaze se širom sveta u privatnim i muzejskim kolekcijama.

Program proslave jubileja Milene Pavlović Barili osmislio je organizacioni odbor Ministarstva kulture, na čijem je čelu ministar Bradić, a članovi su pomoćnica ministra kulture Dušica Živković, direktorka MSUB Branislava Anđelković Dimitrijević, istoričarka umetnosti Lidija Merenik, pisac Sanja Domazet, upravnik Galerije Milena Pavlović Barili u Požarevcu Radoslav Stanojević, pisac Adela Macola i savetnica u Ministarstvu kulture Sanja Grujičić Cupać.

(SEEcult.org)