Osvajanje prostora za mlade

Festival “Avgust jednog diverzanta” (AJDE) u Kruševcu pružio je posetiocima od 7. do 11. avgusta raznovrstan vizuelni, strip, muzički, filmski, poetski, kao i edukativni i tribinski program, a jedna od posebnih debata bila je posvećena delovanju organizacija okupljenih u Asocijaciji Nezavisna kulturna scena Srbije, kao i mogućnostima osvajanja prostora za kulturu i umetnost i stvaranje prilika da mladi osmišljavaju i realizuju programe u javnim prostorima.

Iskustva u tom pogledu izneli su na tribini “Prostor mladima i kulturi” gosti iz Mostara, kao i Dobrica Veselinović i Radomir Lazović iz Beograda, koji su u diskusiji, po principu “dobar i loš policajac”, pričali o dvojakim načinima osvajanja prostora – legalnom i “nelegalnom” (tj. skvotiranju – upadanju u prostor).

Izneli su primere Ineks filma i Ulične galerije u Beogradu, kao i Društvenog centra u Novom Sadu.

“U zgradi Inex filma u dvorištu se održavaju svirke, festivali. S obzirom da na to da je ova napuštena zgrada bila bez vrata i prozora, za svaki događaj je trebalo organizovati i unositi sve elemente ispočetka. Kupovinom vrata i smeštanjem ovih stvari u jednu prostoriju, pokušano je da se reši ovaj problem“, ispričao je Lazović na tribini AJDE festivala koji je okupio u Kruševcu i goste iz Pančeva, Sombora, ali i Mostara i Zagreba.

Lazović i Veselinović govorili su o dva moguća rešenja kada je ustupanje javnih prostora za NVO u kulturi u pitanju.

Jedan od njih je ustupanje pojedinih prostora u kojima bi NVO u oblasti kulture delovale, dok je drugi način saradnja sa državnim ustanovama u oblasti kulture, koje nemaju dovoljno kvalitetnih kulturnih programa, pa bi ustupale prostor za realizaciju programa članica Asocijacije NKSS.

Prema rečima gostiju, u institucijama ponekad postoji dobra volja, ali je i pored toga teško pronaći način na koji bi se neke stvari izvele sa pravne strane. Naglasili su da se zato ne treba pre svega oslanjati na vlasti, opštinu, vojsku i druge institucije, već treba ispitati koliko su privatnici možda spremni da ulože ili ustupe prostore, kao što je primer sa zgradom Inex filma.

Iskustva iz Mostara preneli su predstavnici OKC “Abrašević”, opisujući poteškoće i uspehe na putu do dobijanja prostora od oko 2.000 kvadratnih metara na čak 200 godina.

Gosti iz Mostara učestvovali su, inače, i u muzičkom programu (DJ Ridikulos i DJ Rime), a predstavili su i poetski i likovni, pa je u kruševačkoj Biblioteci za mlade otvorena izložba “Koncept Machinerija” gde su motivi autora Marka Zadra bili mašine i strojevi. Boris Hrastov iz iste organizacije promovisao je svoju zbirku pesama “Fragmenti”.

Među učesnicima tribine o prostoru za mlade bio je i Marko Vukojević iz Asocijacije mladih, koja je organizator festivala AJDE. On je izložio stanje po pitanju prostora za kulturu u Kruševcu - kroz priču o pokušajima da se dobije prostor za Centar mladih 2009. godine.

Tribinski program festivala AJDE obuhvatio je i debatu na temu “Nezavisna kulturna scena protiv diskriminacije”, koja je jedna od fokusa Asocijacije NKSS ove godine.

Dubravka Vranjanac iz Asocijacije mladih razgovarala je sa Marijom Gajić iz organizacije Vojvođanka i Nebojšom Milikićem iz beogradskog Reksa o načinima borbe protiv diskriminacije kroz dokumentarni film, fotografiju i javne performanse, kao i o dometima članica NKSS na tom polju. Tom prilikom predstavljen je festival Vivisect koji se realizuje već šest godina, a svaka od njih posvećena je nekoj konkretnoj aktuelnoj društvenoj temi, kao što su terorizam, ksenofobija ili osvajanje slobode.

“Sam naziv festivala Vivisect predstavlja operaciju na živom organizmu, što simboliše nešto bolno, pa je samim tim cilj festivala direktno suočavanje s prošlošću, bez ikakvog ulepšavanja“, izjavila je Marija Gajić, organizatorka festivala Vivisect, dodajući da ne treba zatvarati oči pred grafitima mržnje kojima su išarani svi gradovi u Srbiji.

Milikić je dodao da je pojam tolerancije i diskriminacije diskutabilan i da predstvalja filozofsko pitanje, a napomenuo je i da mnoge aktivnosti na polju borbe protiv diskriminakcije mogu biti kontraproduktivne. Osvrćući se i na pitanje umetnosti, rekao je da mnogi mogu da kažu da stvaraju umetnost, a da se sa druge strane niko ozbiljno njome ne bavi, što je jedan od problema kulturnih institucija.

“Nezavisna kulturna scena ne može da reši elementarne probleme ođednom. U sistem se mora ući što dublje, kao u Matriksu”, zakjučio je Milikić, koji je poručio i da nezavisni sektor mora da se oslobodi automatizma i da su upravo tribine značajne za upoznavanja ljudi, razmenu mišljenja i rešavanje problema decentralizacije kulture.

Festival AJDE, organizovan pod sloganom “Letnje kuvanje kulture”, ponudio je publici i nekoliko edukativnih programa, uključujući tribinu “Premotavanje” o kruševačkoj rok sceni 90-ih, pod vođstvom domaćeg rok novinara Ivana St Rizingera, koja je okupila muzičare koji su nekada svirali u legendarnim lokalnim bendovima kao što su Helikopter, Slobodna Wožnja, Scarps, The Daltones, Fucktor 02, Retromind, Le Svraka Bizarre, Vitamin i drugi. Rizinger je sa gostima evocirao uspomene na nekadašnju Rokoteku i tadašnji entuzijazam koji je karakterisao lokalne muzičare, kao i na organizovanje koncerata po podrumima stambenih zgrada.

O popularizaciji stripa i poznatim stripadžijama, između ostalog, pričalo se u okviru prezentacije rada Borisa Stanića iz Pančeva koji je s moderatorom, Vladimirom Palibrkom iz galerije Elektrika, razgovarao o srpskim običajima i praznoverju, što je i glavni motiv njegovih stripova.

Festival AJDE, završen koncertom Velikog prezira, predstavio je za pet dana još niz kulturnih, edukativnih i zabavnih sadržaja, a prema navodima organizatora, posećenost svih programa govori o potrebi Kruševljana za jednim takvim događajem.

Festival je otvorila 7. avgusta direktorka lokalne Kulturno-prosvetne zajednice Suzana Antić, a u ime organizatora, publici se obratio i muzički urednik Ivan Đokić.

Pokazalo se da je kruševačka publika dugo čekala povratak domaćih bendova na scenu, ali i da se veoma uželela gostiju sa strane.

Prve večeri nastupili su Ruski lekari, DJ ekipa iz Sombora, koja su za nepunih sat vremena svečanu atmosferu sa otvaranja preobratila u odličnu žurku.

Naredne dve večeri su dva domaća benda, Scarps i Vitamin, svojim “povratničkim” koncertima, punili dvorište KPZ-a. A potom su stigli i hedlajneri muzičkog dela festivala – beogradska grupa Kanda, Kodža i Nebojša, koja je atmosferu u publici dovela do usijanja. Posebno drag gost ovogodišnjeg festivala AJDE bio je Zdenko Franjić, koji je s prijateljicom Lju Anđelković održao poetsko-muzički performans, a gošća na nastupu bila je kruševačka poetesa Marija Krsmanović.

I filmski program izazvao je pažnju publike, posebno film kruševačkog autora Stevana Spasića “Vitamin i Cveće” o lokalnoj muzičkoj sceni. Prikazani filmovi uglavnom su bazirani na andergraund motivima, a većina ih je nastala tehnikom “uradi sam”, bez velikih budžeta i skupih glumaca.

U okviru razgovora sa autorima, publika je imala priliku da sazna iz prve ruke kako se snima film i šta je za to potrebno, sa kojim su se konkretnim problemima u radu susretali autori, a na koji način prevazilazili te probleme.

Održane su projekcije filmova “Zlato duž obala”, dokumentarca o novoj generaciji kreativaca sa ulicama Beograda, zatim “On the quest for Beograd underground”, sačinjen od niza intervjua sa umetnicima koji iznose svoje viđenje andergraunda kao pokreta, pogleda na svet, društvenog angažovanja i načina života, te “Vitamin i Cveće” o muzičkoj sceni Kruševca, koja uprkos nepovoljnim okolnostima uspeva da se konstantno regeneriše. Prikazani su i filmovi “Dragan Wende, west Berlin”, dokumentarac o emigraciji, Berlinskom zidu i životu ,,kralja ulica zapadnog Berlina”, te “Viljuška puna ljubavi”, niskobudžetni omnibus od 5 priča o muzičarima i bendovima koji žive i sviraju u Beogradu.

Održane su i četiri radionice, a osim što je postojala mogućnost da učesnici ovladaju aerogami tehnikama i načine svoj prvi avion od papira, neki su dobili priliku da uz Anu Vučković, koja ovih dana već uveliko surfuje Srbijom promovišući svoje knjige, ovladaju kreativnim pisanjem i pretoče ideje u adekvatnu književnu formu. Ljubitelji primenjenog teatra uživali su u radionicama Mimart teatra sa Nelom i Lidijom Antonović, dok je strip radionica “Krivo ogledalo”, pod vođstvom stručnog tima iz galerije Elaktrika iz Pančeva, pretvarala najluđe snove sa poznatim ličnostima u slike.

Sudeći prema broju prijava, među mladima u Kruševcu veoma je popularno kreativno pisanje. Radionice stripa i aerogamija bile su zanimljivije nešto mlađoj publici.

Učesnici radionice Mimart teatra - “Flash mob” dva puta su u centru grada izvodili performanse koje su osmislili uz pomoć predavača.

Likovni program sastojao se iz tri tematski različite izložbe - prve večeri otvorena je izložba „Distorted Mirror" - međunarodna postavka stripova sa zanimljivom i neobičnom tematikom snova u kojima se pojavljuju poznate ličnosti. Potom je u Kruševačkom pozorištu otvorena izložba „Zbogom underground - Saša Marković Mikrob“, zajednički omaž Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Remonta tom prerano preminulom beogradskom umetniku. Izložba će biti otvorena do 15. septembra, a gostuje u Kruševcu nakon Gradske galerije Požega.

U okviru tribine “Prostor mladima i kulturi”, u Biblioteci za mlade otvorena je i izložba “Koncept Machineriya” mostarskog umetnika Marka Zadra.

Posetioci su u dvorištu Gimnazije imali priliku da naprave malu pauzu, uz muziku, sokove, lubenicu i mafine koje su spremali domaćini festivala. Bio je to vid neformalnog druženja, gde se đuskalo, pevalo, ćaskalo uz muziku domaćih prijatelja festivala i gostiju iz Mostara.

Festival su podržali brojni lokalni partneri, a značajnu podršku pružila je Asocijacija NKSS u okviru projekata podržanih od Fonda za otvoreno društvo i Švajcarskog programa za kulturu na Zapadnom Balkanu.

Adrijana Milosavljević / SEEcult.org