Ulysses izvodi Brehta u JDP-u

Teatar Ulysses sa Briona gostovaće 15. i 16. maja u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu predstavom “Cabaret Brecht - Zadrživi uspon Artura Uija”, u režiji Lenke Udovički, groteksnim kabareom sa elementima mjuzikla koji je pisan kao alegorija o simbiozi kriminala i vlasti, a danas je uobičajena stvarnost.

U režijskoj postavci Lenke Udovički, taj gangsterski komad o korupciji, kriminalu i vlasti ostao je veran mislima i stavovima Bertolta Brehta, jednog od najistaknutijih nemačkih pisaca i dramatičara 20. veka koga je odlikovala smelost izraza, snaga eksperimenta i strastvenost angažmana.

Raspevano-rasplesani 12-člani ansambl Ulyssesa, koji predvodi Ozren Grabarić u ulozi mafijaša Uija, postiže potreban groteskno karikaturalni ton u jednoipočasovnoj predstavi koja dostiže vrhunac kada kriminalci na vlasti otkriju svoje nemilosrdno lice.

Breht je napisao “Zadrživi uspon Artura Uija" sa neskrivenim didaktičkim ciljem - pružiti američkoj publici jasnu uzročno-posledičnu analizu tada recentnih događaja u Nemačkoj i upozoriti na činjenicu da je Hitler, ta monstruozna pojava pred kojom je zanemeo ceo svet, doživeo jednostavan, progresivan i sasvim zadrživi rast koji su omogućile osobenosti kapitalizma, psihološki mehanizmi naroda suočenog s ugroženom egistencijom i isprva sitne koruptivne metode akumulacije moći koje zanemaruju svest o dugoročnoj odgovornosti.

Komad je nastao 1941. godine za manje od mesec dana. Breht je tada boravio u Finskoj - već nekoliko godina u egzilu iz Hitlerove Nemačke, čekajući vizu za Ameriku koja još nije bila ušla u Drugi svetski rat.

Zbog američke publike, hronologija predratnih događaja i jačanja nacional-socijalizma transponovana je iz stvarnog istorijskog registra u gangsterski milje Čikaga 30-ih godina 20. veka. U gotovo karikaturalnom svetu sitnih gangstera koji se, prvo otvorenim uličnim kriminalom, a onda sofisticiranijim metodama, uspinju do sve veće moći, prepoznajemo stvarne likove iz Hitlerove neposredne blizine. Tako je Ernst Rem (Ernst Röhm) postao Ernesto Roma, Uijev takozvani poslovni sekretar i desna ruka, Jozef Gebels (Joseph Goebbels) - cvećar Givola, a Herman Gering (Hermann Göring) - gangster Emanuele Giri.

Prema rečima dramaturškinje Tene Štivičić, za razliku od scenarija koji se bave alternativnim projekcijama povesti - poput onih šta bi bilo da je atentat na Hitlera uspeo, Brehtova formula je jednostavnija - pasivnost, konformizam, fašizam. Pognuti glavu pred prvim znakovima tiranije utire put strategiji koja će, malo pomalo, desenzibilizovati svest građana i pripremiti teren za nezapamćene zločine, u to vreme tek u povojima.

Današnje čitanje komada, kako napominje Tena Štivičić, nudi neobičan obrat - ono što je u Brehtovo vreme bila alegorija, pojednostavljena gotovo groteskna slika zajedničke avanture mafije i vlasti u pohodu na moć i profit, danas deluje neobično stvarno. Likovi podignuti na nivo karikature, kako bi metafora bila jasnija, izgovaraju doslovne citate iz današnjih novina.

Primeri zloupotrebe moći i eksploatacije malih ljudi unutar sistema koji je od proizvodnje postao sistem potrošnje događaju se opet u planetarnim razmerima. Od skandala o odobrenim kreditima za nikada sagrađene projekte, akumulacije sve većih, nepotrošivo, neupotrebljivo velikih dobara, sve jeftinije radne snage, pa do primera kapitalizma katastrofe koji brzinom koja dolikuje kolima hitne pomoći uklizava u područja potresena kataklizmičnim događajima poput elementarnih katastrofa ili terorističkih napada i koristi razaranje kao priliku za novu gradnju - veću, lepšu, isplativiju.

“Matrica je poznata. A sve to transparentije nego ikad u okvirima osvojenih sloboda današnjice. Elastična kapitalistička etika, na koju je Breht uporno upozoravao, pokazala se neiscrpno prilagodljivom, preživela je turbulentno 20. stoleće i nadživela sve burne pokrete i kontroverzne revolucije. Ukomponovala je u sebe slogane osvojenih sloboda i pokliče ugaslih pobuna”, navela je Tena Štivičić, dodajući da, na sreću, dekadencija kasnog kapitalizma upućuje na njegov zalaz.

“Ako je lik, prema Brehtu, zbir svih društvenih okolnosti, onda su savremeni likovi opterećeni dubokim paradoksima današnjice. U nominalnoj slobodi groteskno zavisni od ponuđenih izbora, preti im paraliza duha. Sve se sme i sve je moguće, ali je svakom svom neuspehu čovjek sam kriv. Napokon, šta se još može reći, i šta u pozorištu, kad nam se čini da je sve već rečeno i kada je upravo preopterećenost informacijama ključna činjenica u našoj rastućoj ravnodušnosti. Ali možda baš zato i danas vredi Brehtova misao: ‘Teškoće se ne mogu prevladati tako da se o njima ćuti’”, dodala je Tena Štivičić.

Uz Ozrena Grabarića, koji tumači glavnu ulogu, u predstavi igraju i Mladen Vasary, Mislav Čavajda, Goran Bogdan, Maja Posavec, Damir Šaban, Jerko Marčić, Damir Poljičak, Jure Ivanušič, Zoran Pribičević, Igor Kovač i Filip Detelić.

Muziku, koja se u predstavi izvodi uživo, komponovao je Najdžel Ozborn (Nigel Osborne), kostime je osmislila Bjanka Adžić Ursulov, scenografiju Deni Šesnić, a koreografiju Staša Zurovac.

Predstava je premijerno izvedena 22. jula 2011. u Tvrđavi Minor na Malom Brionu, u okviru 11. sezone Kazališta Ulysses.

Teatar Ulysses gostovao je u JDP-u i 2007. godine, kada je dva puta izveo predstavu “Pijana noć 1918”, prema tekstu Miroslava Krleže i Ive Štivičića, takođe u režiji Lenke Udovički. Time je zatvoren 41. BITEF, a Ulysses je osvojio nagradu publike za najbolju predstavu.

Osnivači Kazališta Ulyšes su glumac i reditelj Rade Šerbedžija i književnik i dramatičar Borislav Vujčić.

Delovanje tog teatra usko je povezano sa istarskim područjem oko Vodnjana, Fažane, Briona i Pule, a imenom je omaž Džejmsu Džojsu (James Joyce), književniku koji je boravio u Puli kao profesor engleskog jezika od kraja 1904. do proleća 1905.

Kroz proteklih deset i više sezona na projektima Ulyssesa sretali su se umetnici iz svih krajeva sveta, uključujući i zemlje iz regiona, a publici, koja na predstave u Tvrđavi Minor pristiže ne samo iz Hrvatske, nego i iz Slovenije, Italije, BiH, Srbije, Nemačke, Velike Britanije, Francuske, SAD, Danske, Austrije... predstavilo se više od 300 umetnika najrazličitijih profila.

(SEEcult.org)