Prajd 2010 - uspeh ili ne?
Parada ponosa u Beogradu 2010. godine, jedina koja je održana, ali uz ulični rat njenih protivnika i policije - tema je debate 13. maja u Kulturnom centru Rex, na kojoj su najavljeni predstavnici šireg kruga aktivistkinja i aktivista u oblasti afirmacije i zaštite ljudskih i manjinskih prava.
Debata će pokušati da kroz izlaganja i diskusije evaluira uspešnost i/ili neuspešnost Parade ponosa 2010. godine, a razgovor će moderirati Nebojša Milikić (Rex) i Jovana Vuković (Regionalni centar za manjine).
Uzimajući u obzir činjenicu da se rezultati Parade ponosa mogu sagledavati i ocenjivati po različitim kriterijumima, KC Rex je, kao inicijator i organizator debate, ponudio svim potencijalnim učesnicima da predlože moguću listu takvih kriterijuma.
Kao predlozi stigla su, između ostalog, i pitanja u vezi sa ulogom i aktivnošću državnih institucija, izveštavanjem u medijima, utemeljenošću i održivošću manifestacije, reprezentacijom zajednice i inkluzivnošću koncepta Prajda. Na kraju i početku ovakvih kriterijuma, postavljaju se i pitanja koliko je Parada ponosa 2010. godine doprinela poboljšanju položaja LGBT osoba u Srbiji i šta je značila za emancipatorske i demokratske procese u društvu.
Kao izlagači su pozvani svi koji su učestvovali u prethodnoj debati, posvećene ideološkim i političkim implikacijama organizovanja i suprotstavljanja organizovanju Prajda u Beogradu. Pozvan je i širi krug aktivistkinja i aktivista angažovanih u oblasti afirmacije i zaštite ljudskih i manjinskih prava, a dolazak su potvrdili Mirjana Bogdanović, Boban Stojanović, Predrag Azdejković, te Labris, Žene u crnom i Kvir studije.
Tekstove koje su izlagači/ce poslali nakon prethodne debate moguće je naći OVDE
Parada ponosa održana je u Beogradu prvi put u oktobru 2010. godine, ali je širi centar grada demoliran posle višesatnih sukoba protivnika te manifestacije sa jakim snagama policije, u kojima je i povređeno oko sto osoba, a naneta je i ogromna materijalna šteta. Privedeno je više od 200 osoba, a Ministarstvo unutrašnjih poslova angažovalo je i antiterorističke jedinice, pored Žandarmerije i pripadnika redovnih snaga koji su bili u punoj opremi za razbijanje demonstracija.
Sami učesnici Parade ponosa bili su totalno izolovani od uličnog rata koji se odvijao na različitim punktovima u širem centru grada. Učesnici Parade, kojih je bilo oko hiljadu, uključujući građane i javne ličnosti koji su došli radi podrške LGBT zajednici, gotovo da nisu ni znali kakva se drama odvija nedaleko od njihovog skupa.
Parada ponosa prvi put je trebalo da bude održana u Beogradu 2001. godine, ali je sprečena fizičkim nasiljem, a 2009. otkazana je u poslednjem trenutku, odnosno veče uoči početka.
Protekle dve godine, 2011. i 2012, Parada ponosa održana je “u četiri zida”, jer su vlasti iz bezbednosnih razloga zabranile i taj skup i okupljanje protivnika.
(SEEcult.org)