Glupe slike Žolta Kovača
Najnoviji ciklus radova Žolta Kovača “Glupe slike” biće predstavljen od 20. novembra u Prodajnoj galeriji “Beograd”, a predstavlja nastavak njegovog interesovanja za razradu modernističkih tema i njihovih antiretoričkih diskursa u vizuelnim umetnostima. Za podlogu amorfnih bojenih konfiguracija, koje amblematizuju priču o spontanom umetničkom gestu, a slikanu plohu proizvode u autističnu i samodovoljnu umetničku egzistenciju, umesto tradicionalnog platna, Kovač je iskoristio aluminijumsku ploču oboda savijenih u formu “tepsije“.
Najnoviji ciklus radova Žolta Kovača “Glupe slike” biće predstavljen od 20. novembra u Prodajnoj galeriji “Beograd”, a predstavlja nastavak njegovog interesovanja za razradu modernističkih tema i njihovih antiretoričkih diskursa u vizuelnim umetnostima.
Za podlogu amorfnih bojenih konfiguracija, koje amblematizuju priču o spontanom umetničkom gestu, a slikanu plohu proizvode u autističnu i samodovoljnu umetničku egzistenciju, umesto tradicionalnog platna, Kovač je iskoristio aluminijumsku ploču oboda savijenih u formu “tepsije“.
Različite formacije manufakturnih i industrijskih objekata, u opusu ovog autora često bivaju bliske formatima i materijalnim standardima radova istorijskog minimalizma.
Novostvoreni objekti tako postaju garant ekskluzivnog površinskog zapisa, odnosa prvog plana i pozadine, nemimetičke samodovoljne egzistencije ili, subjekat nove predmetne realnosti, navedeno je u najavi izložbe.
Transkript dela razgovora Borisa Mladenovića i Žolta Kovača, vođenog avgusta 2009. u umetnikovom ateljeu:
(...)
Ž(olt): Skoro krug nikad neće biti krug... (pauza) ...onda pomislim da su ti skoro krugovi u tim šarenim bojama glupi...
B(oris): Tvoje istraživanje gluposti zapravo i dalje traje. Ovo što gledamo je presek dosadašnjeg istraživanja.
Ž: Da, tako je. To je neuhvatljivo. Kako da napraviš glupu sliku? A da je istovremeno kvalitetna?
B: To je kao da dosadu proglasiš kvalitetno provedenim vremenom.
Ž: Ali o tome se radi. Do sada jeste kvalitetno provedeno vreme. Ne pričam o trenucima u kojima nam je dosadno. Već o temeljnoj, dugotrajnoj dosadi. Vreme koje je lišeno obaveza, utisaka, potreba, prazno vreme... To je vreme u kom se svodimo na sebe, u kom je puko postojanje jedina čovekova aktivnost.
B: Zanimljivo je to što kažeš. Pogotovo kad se primeti da je dosada praktično anatemisana stvar. Donekle rehabilitovana u knjizi Filozofija dosade. Znaš, ispada da je kontrola dosade važan segment masovne kontrole. Ljudi se nasilno odvlače od dosade neprekidnim bombardovanjem informacijama...
Ž: Da. A glupost je sadržaj dosade, ona kvalitetno ispunjava vreme provedeno u dosadi.
B: Očigledno postoji jasna veza između glupog i dosadnog...
Ž: Možda je bolje reći dokolica nego dosada. Ta reč manje boli... Izlaganjem servisima za višak informacija, kao što je televizija, na primer, mi ubijamo vreme. Prepuštanjem dokolici mi ga praznimo. To vreme postaje važno... glupo i važno.
Kovač je rođen 1975. godine u Pančevu, a magistrirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu i izlagao na niz samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Izložba u Prodajnoj galeriji (www.galerijabeograd.org) biće otvorena do 2. decembra.
(SEEcult.org)
