U potrazi za identitetom
Beogradska umetnica Olivera Parlić Karajanković predstavlja od 22. avgusta u Prodajnoj galeriji “Beograd” novu seriju crteža i objekata iz ciklusa “She Lost Control” koji je nastao kao rezultat kontinuiranog istraživanja uzročno-posledičnih veza telesnih manifestacija i emocionalnih stanja kroz koje pojedinac prolazi u potrazi za identitetom.
Reč je o objektima/medaljonima koji su izrađeni kombinovanjem predmeta upotrebne namene i masovne proizvodnje (aluminijumsko posuđe, igle, špenadle…) sa pur penom i silikonom, uz upotrebu šivenih elementa.
Forma objekata evocira raskoš baroknih ramova i ogledala i dovodi se u direktnu suprotnost sa sterilnom prirodom aluminijumskih ovala.
Anatomija rupe
Anatomski oblici na uokvirenim posudama ponavljaju se i na crtežima i predstavljaju pokušaj da se, kako autorka kaže, “drevna istina da postajemo ono čime se hranimo (bilo da je u pitanju naše telo ili duša) interpretira u novom kontekstu”.
Prema rečima istoričarke umetnosti Dragice Vuković, Olivera Parlić Karajanković se, kao u drevnom mitu o Gei koja nam daruje vidljivi svet, a sama ostaje nevidljiva, potpisuje “anatomskim” rezovima stvorenih obika, tamo gde smatra neophodnim da pokaze unutrašnju strukturu,dubinu i autentičnost svog poriva da podeli vrlo intimne doživljaje i iskustva postojanja i varljivosti ovog sveta. Jer, nije reč o obmani, već upozorenju o sveprisutnoj frivolnosti vremena koje živimo i unutrašnjoj nužnosti da o njemu svedočimo i menjamo ga, svešću i iskazom, svako na svoj način.
Podvezane misli
“Gotovo automatski, vraćajući se u ‘realnost’, zaustavljamo se na detaljima, raščlanjujemo strukturu i prepoznajemo forme prikazanih komada, jednostavnih upotrebnih predmeta ‘zarobljenih’ neobuzdanošću pur pene prelivene ‘srebrnom bojom’ aluminijuma. Ovaj zaključak nas dovodi pred novi paradoks: veličina i izgled radova nas upućuju na njihovu znatnu fizičku težinu. Komadi pred nama su, međutim, laki kao pero… Veliki crni talas zaustavljen u zenitu pokreta (‘Moja eksplodirana glava’) jednim prstom može da se pomeri bilo gde u prostoru. Svetlucava planina sa stotinama šljokica uhvaćenih čiodama, iz nekog paralelnog sveta (ili šešir kod Egziperija), takođe. Romantična i dirljiva predstava koja nas, pripitomljene, upozororava i upućuje na preispitivanje i sumnju”, navela je Dragica Vuković u predgovoru kataloga izložbe.
Izložba će biti otvorena u Prodajnoj galeriji do 9. septembra.
(SEEcult.org)
