NBS predstavlja Pavićevu rukopisnu građu i predmete
Narodna biblioteka Srbije nastavlja uspešnu saradnju sa Legatom Milorada Pavića (1929-2009) izložbom rukopisne građe i predmeta tog čuvenog srpskog pisca, akademika i naučnika.
Nakon objavljivanja Pavićevog dela „Kutija za pisanje“, na izložbi u NBS javnost je prvi put u prilici da vidi jednu od ukupne dve sveske rukopisa „Hazarskog rečnika“, knjige koja je promenila kanone srpske i svetske književnosti. Posetioci će imati priliku da pogledaju i probni otisak „Hazarskog rečnika“ sa dirljivom posvetom Pavićevoj životnoj saputnici i književnici Jasmini Mihajlović.
Izložba obuhvata i dve olovke kojima je Pavić potpisivao knjige i pisao u beležnicama, kao i njegovu lulu sa držačem koja je bila prepoznatljiv detalj njegove pojave.
Takođe, izložba obuhvata i prvo štampano izdanje „Hazarskog rečnika“ iz fonda Narodne biblioteke Srbije, objavljeno 1984. godine.
Pavić je bio jedan od najprevođenijih srpskih pisaca i dobitnik niza nagrada. Njegova dela izvođena su u mnogim pozorištima u svetu, a manje u zemlji.
Preminuo je 2009. u Beogradu u 81. godini.
Poznat kao pisac nelinearne, interaktivne proze, Pavić je bio i istoričar srpske književnosti od 17. do 19. veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, te autor pedesetak knjiga poezije, proze, književnih studija i monografija, prevođenih na tridesetak jezika širom sveta.
Svetsku slavu stekao je romanima “Hazarski rečnik” (roman-leksikon u 100.000 reči, 1984), “Predeo slikan čajem” (roman za ljubitelje ukrštenih reči, 1988), “Unutrašnja strana vetra ili roman o Heri i Leandru” (1991), “Poslednja ljubav u Carigradu” (priručnik za gatanje, 1994), “Šešir od riblje kože” (1996), “Kutija za pisanje” (1999), “Zvezdani plašt” (astrološki vodič za neupućene, 2000) i “Nevidljivo ogledalo - Šareni hleb” (roman za decu i odrasle, 2003).
Pavićevi rukopisi i predmeti biće izloženi do 30. septembra u specijalnoj komori u holu ispred Centralne čitaonice NBS.
(SEEcult.org)
