21. Festival pozorišta za decu

Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici predstaviće od 21. do 26. septembra, uprkos smanjenom budžetu, 15 predstava iz 13 zemalja iz celog sveta, među kojima su prvi put Indija i Gruzija, a poseban fokus biće na slovenačkom lutkarskom pozorišnom stvaralaštvu.

Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici predstaviće od 21. do 26. septembra, uprkos smanjenom budžetu, 15 predstava iz 13 zemalja iz celog sveta, među kojima su prvi put Indija i Gruzija, a poseban fokus biće na slovenačkom lutkarskom pozorišnom stvaralaštvu.

Odabrane predstave s jedne strane na zanimljiv način reprezentuju raznovrsnost kultura iz kojih dolaze, a sa druge imaju visok umetnički kvalitet, istakli su organizatori 21. Festizala pozorišta za decu, koji su za učešće u takmičarskom programu dobili čak 230 prijava iz 44 zemlje.

Sva pozorišta koja učestvuju u takmičarskom programu dolaze bez nadoknade putnog troška i honorara, a neka od njih, poput pozorišta iz Gruzije, prevaliće i nekoliko hiljada kilometara autobusom da bi igrala u Subotici.

“Uspeli smo dа i pored izuzetno smаnjenog budžetа, pored činjenice dа ne možemo plаćаti honorаre i dodeljivаti novčаne nаgrаde, okupimo izuzetno kvаlitetnа ostvаrenjа”, izjavio je direktor i selektor Festivаlа Slobodаn Mаrković, podsećajući da su se mnogа teаtrološkа imenа iz celog svetа vezаlа zа subotički festivаl, zа koji je generalni sekretar svetske Unime Žаn Trido rekаo dа je među pet nаjznаčаjnijih nа svetu.

     100 godina slovenačke lutkarske umetnosti

Prema rečima Markovića, šest predstаvа koje su u sаmom vrhu po kvalitetu nisu mogle da učestvuju, jer nije bilo sredstava za pokriće njihovih troškova.

“Imаmo i hendikep sа prostorom, jer sale u kojimа se predstаve igraju ne mogu da prime sve zainteresovane gledaoce”, dodao je Marković.

Predsednik Saveta Festivala i književnik za decu Ljubivoje Ršumović istakao je značaj pozorišne igre za razvoj dece, ali i nedostatka političke volje za podršku stvaralaštvu za decu.

“Decа rođenjem nose imperаtiv igre, onа je u osnovi svekolikog pozorišnog stvаrаlаštvа i аko ih mi fаscinirаmo igrom u nаjmlаđem uzrаstu to će u sebi nositi celog životа. Ipаk, političkа voljа nedostаje u sferаmа rаdа sа decom, nаročito u teškа vremenа, kаdа se nаjviše štedi nа kulturi i nаjmlаđimа”, rekao je Ršumović.

      Marionetska predstava iz Radžastana

Među atrakcijama takmičarskog programa je “Marionetska predstava iz Radžastana” trupe Vinoda Bhatta, koja je jedinstvena prilika da se domaća publika bliže upozna sa tradicionalnim lutkarstvom Indije.

Predstava je zasnovana na folkloru Radžastana i sastoji se od sedam činova, uz uživo izvođenje narodne muzike iz pustinje Tar u Radžastanu, najveće po površini indijske pokrajine. Jedan od činova je ljubavna priča “Lejla i Medžnun” koja govori o zaljubljenom paru i slična je “Romeu i Juliji”.

Organizatori su posebno izdvojili i gruzijsku predstavu “Argonauti”, koja pripada avanturističkom žanru, a njena dramska kompozicija posebno je napisana za Državno pozorište lutaka i mladih iz Batumija. Zasnovana je na poznatoj temi iz grčke mitologije i prikazuje putovanje Argonauta u Kolhidu (današnju Gruziju) u potrazi za Zlatnim runom. Argonauti su u Kolhidi zatekli civilizaciju koja je bila daleko razvijenija od grčke u to vreme i radnja predstave fokusirana je upravo na to.

      Boribon i Anipani

Predstava “Boribon i Anipani” Budimpeštanskog pozorišta lutaka priča je o devojčici i njenom medvedu uz koju su generacije dece odrastale u Mađarskoj i u kojoj će festivalska publika, kako su uvereni organizatori, istinski uživati, kao i u lutkarskoj predstavi “Ima li deda odelo?” Pozorišta mladih iz Novog Sada, u režiji Emilije Mrdaković, koja se bavi temom suočavanja deteta sa smrću bliske osobe (dede u ovom slučaju).

Posle dužeg vremena učestvovaće i predstava iz Crne Gore – “Ružno pače” Gradskog pozorišta iz Podgorice. Autor i reditelj Igor Bojović kreirao je novu verziju jedne od najlepših priča za decu, koju je napisao H. K. Andersen, a na poetsko-duhovit način pokreće temu različitosti, netolerancije, potrebe za prihvatanjem, ali sa nadom koju nosi ta priča da lepota leži u srcu i ljudskoj osetljivosti.

Biće odigrane i predstave iz Bugarske, Japana, Estonije, Poljske, Rumunije, Rusije, Slovenije i Ukrajine, a uz predstavu Pozorišta mladih, iz Srbije učestvuje i predstava “Dah” subotičkog Dečjeg pozorišta, u režiji Veselke Kunćeve.

     Ima li deda odelo?

Težište 21. Festivala pozorišta za decu je na slovenačkom lutkarstvu i pozorišnom stvaralaštvu za decu, koje će biti predstavljeno kroz jedinstvenu izložbu “100 godina slovenačke lutkarske umetnosti”, objavljivanje i promociju knjige profesora Edija Majarona “Vera u lutku”, u izdanju Festivala i Pozorišnog muzeja Vojvodine, te naučni skup o slovenačkom lutkarstvu i učešće predstave “Pekara Mišmaš” ljubljanskog Mini teatra, u režiji Roberta Valtla.

Komad “Pekara Mišmaš” Svetlane Makarovič prvi put je objavljen 1974. godine, nakon čega su usledila brojna izdanja predstave, radio drame i audio snimci. Odmah nakon pojavljivanja “Mišmaš” je proglašen vrhuncem slovenačke savremene književnosti koji čuva bogatstvo živog narodnog pripovedanja. To je priča o dobroti skromnog pekara Mišmaša koji siromašnima i deci besplatno daje hleb, ali i o zlobnoj pekarki Jeri koja na svaki način pokušava da sazna kako to Mišmaš uspeva da ispeče tako dobar hleb. Predstava daje univerzalnu sliku međuljudskog nepoverenja, netrpeljivosti i mržnje prema drugom, nepoznatom i drugačijem, te o pogubnim posledicama takvog ponašanja.

      Pekara Mišmaš

Izložba “100 godina slovenačke lutkarske umetnosti”, čiji su autori Agata Freyer i Edi Majaron, sadrži izbor od više od 200 lutaka najznačajnijih slovenačkih likovnih umetnika koji su oblikovali lutke za slovenačka pozorišta od početka 20. veka do danas. Najstariji izloženi eksponati biće lutke Milana Klemenčića iz 1910. godine.

Izložba će nakon Ljubljane, gde je postavljena premijerno u martu ove godine, Beograda i Kotora, biti od 11. do 19. septembra postavljena u Zagrebu, u okviru 47. Međunarodnog festivala kazališta lutaka PIF, nakon čega se seli u Suboticu – u Modernu galeriju Likovni susret. Potom slede gostovanja u Budimpešti, Novom Sadu i Bratislavi.

      100 godina slovenačke lutkarske umetnosti

Bez obzira na tešku finansijsku situaciju i, kako su naveli organizatori, neshvatljivu odluku Komisije za scensko stvaralaštvo i interpretaciju Ministarstva kulture i informisanja Srbije da subotičkom festivalu dodeli šest puta manje sredstava nego 2013. godine, i ove godine će gostovati umetnici, pozorišni stručnjaci i studenti pozorišnih škola, ali u manjem obimu nego prošlih godina.

Predstave će biti igrane u Dečjem pozorištu, Narodnom pozorištu (scena Jadran) i Pozorištu “Deže Kostolanji”, a svaka se izvodi na izvornom jeziku.

Pored takmičarskog programa, u pripremi je i šesti Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti na kojem će, u okviru konferencije “Deca u svetu elektronike”, učestvovati stručnjaci iz celog sveta.

Najavljeno je i pet izložbi, uz objavljivanje dve knjige i promovisanje izdanja autora iz zemlje i regiona.

Festival dodeljuje Gran pri za najbolju predstavu u celini, nagrade za režiju, scenografiju, originalnu muziku, estetsko i tehnološko rešenje lutaka, glumačko/animatorsko majstorstvo (pet ravnopravnih nagrada) i specijalnu nagradu za originalnost i fantaziju.

O nagradama će odlučivati petočlani međunarodni žiri sačinjen od istaknutih svetskih pozorišnih umetnika i teatrologa: prof. dr Boris Goldovski (Rusija), prof. dr Marek Vaškijel (Poljska), Ljubivoje Ršumović (Srbija), prof. dr Siniša Jelušić (Crna Gora) i Đerđ Hernjak (Srbija).

Svi programi Međunarodnog festivala pozorišta za decu besplatni su za sve posetioce.

Festival se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine i Grada Subotice. Gostovanje indijske trupe omogućili su Ambasada Indije u Beogradu i Indijski savet za kulturne odnose (ICCR) iz Nju Delhija.

Prošle godine Gran pri 20. Festivala pozorišta za decu u Subotici dobila je ruska predstava “Karmen”, u dramatizaciji i režiji Borisa Konstantinova, koju je Vologdsko pozorište lutaka "Teremok" izvelo u konkurenciji sa još 19 predstava iz 14 zemalja iz celog sveta. Trijumf na jubilarnom subotičkom festivalu doživelo je i Grodnensko oblasno pozorište lutaka iz Grodna u Belorusiji, koje je odnelo nagradu za najbolju režiju Olega Žljugžde za predstavu “Pikova dama” A. S. Puškina i P. I. Čajkovskog, kao i dve glumačke nagrade.

Festivalski sajt je www.lutfestsubotica.net, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)