Gociću nagrada Moma Dimić
Nagrada “Moma Dimić” za 2016/2017. godinu uručena je Goranu Gociću za roman “Poslednja stanica Britanija”, u izdanju Lagune, u kojem iz ugla ljudi sa margine opisuje dve poslednje decenije 20. veka u Britaniji - uspon londonske umetničke scene, pad Berlinskog zida, šok neoliberalizma, odjeke dalekih frontova…
“Gocić je moderni erudita, jedno urbano belosvetsko svaštoznalo, radoznalac sa sto antena otvorenih prema životu u vremenu u kojem književnost beži od života. Uveren je da je i pesnik: bojim se da može biti u pravu. Izrazito je kritičan prema svetu, posebno prema Velikom svetu, prema hvaljenom i žuđenom Zapadu. Gocić piše uverljivo. Verujte mu, jer je skeptik koliko i Vi. Ima dobro osećanje jezika. Dobro i lako skicira junake, daje portrete, pokušava da razume drugoga. Ne parodira. Ne stavlja sebe u središte sveta. U središtu je priča o tom svetu i svet sam. Otuda dragocena iluzija istinitosti i objektivnosti. Za nagradu ’Moma Dimić’ veoma je važno da je njen dobitnik Goran Gocić čovek koji odlično piše i otvorenih očiju gleda svet. Moma Dimić bi se našoj odluci radovao”, naveo je predsednik žirija Jovan Delić, prilikom svečanog uručenja te bijenalne nagrade, koju su ustanovili Biblioteka grada Beograda i Gradska opština Sopot.
Delić je rekao da bi Gocićev roman mogao da bude “srpska verzija romana ‘Niko i ništa u Parizu i Londonu’”, saopštila je Laguna.
“Stigosmo u London u vreme Megi Tačer da potvrdimo svoje sumnje u sebe i periferiju, da glasno uzvikujemo predrasude, da podebljamo davno utvrđene granice. Ali, ono što smo tamo doživeli i osetili nateralo nas je da odagnamo sumnje, oslobodimo se predrasuda, otvorimo granice. Dok ne dozvoljavamo da nas bilo ko potceni – mi neprimetno, katkad i iznenada, izrastemo iz svoje odeće, poletimo iz svojih cipela. I odmećemo se u heroje”, naveo je Delić.
Nagrada “Moma Dimić” dodeljuje se za prozno delo koje na umetnički relevantan način ostvaruje veze sa drugim kulturama, a Gociću je dodeljena jednoglasnom odlukom žirija koji su, uz Delića, činili i Jasmina Ninkov, Sanja Milić, Slađana Ilić i Živka Maričić.
U najužem izboru, uz Gocićevu, bile su i knjige “Ono što najviše želim” Nine Živančević, “Gle” Lasla Blaškovića i “Sećanje na Alžir” Aleksandre Vojinović.
U Gocićevom romanu “Poslednja stanica Britanija”, osim visokih estetskih dometa – pažljivo biranih, funkcionalnih pripovedačkih postupaka, dinamičnosti, uverljivosti, autentičnosti, upečatljivosti junaka – “nalazimo objektivan, kritički osvrt na tekovine ’modernog’ Zapada. To su (ne)empatičnost prema pripadnicima drugih kultura, samodovoljnost, nadmenost, zarobljenost u sopstvenu stvarnost, lažnost demokratičnosti, a zapravo duhovnu dekadenciju te kulture”, naveo je u obrazloženju žiri, ističući kao značajnu odliku Gocićeve knjige i “neostrašćenost, književno i proživljeno, a ne ideološko tumačenje karakteristika druge kulture”, kao i autorovu erudiciju koja je “u funkciji uverljivosti pripovedanja i razumevanja drugoga.
Gocić je povodom nagrade izjavio da je i njegov roman “Tai”, za koji je dobio NIN-ovu nagradu, bio u najužem izboru za nagradu “Moma Dimić”, te da je, uprkos ambicijama koje su pratile stvaranje “Poslednje stanice Britanije”, bio ubeđen da će njegov drugi roman ostati u senci prvog.
“Čaršija je šuškala da sam se nadobijao nagrada, da sam se previše šepurio u medijima. I u julu, kada je sezona književnih nagrada odavno zamrla, na moju veliku sreću demantovao me je, trgnuo i razbudio jedan telefonski poziv. Hvala od srca svima!”, naveo je Gocić povodom nagrade “Moma Dimić”, koja mu je uručena 12. jula u porti nemenikućke crkve u Sopotu, u okviru manifestacije “Dani Milovana Vidakovića”.
(SEEcult.org)
