Beogradska debata o Evropi
Dominantni koncepti Evrope, uloga kulture i demokratije, kao i susedski odnosi u regionu, tema su konferencije “O čemu govorimo kad govorimo o Evropi” koja će okupiti od 5. do 7. decembra u Beogradu ugledne evropske intelektualce u pokušaju da odgonetnu mnoga savremena pitanja koja opterećuju danas evropski kontinent.
Da li je Evropa danas misterija, kontinent ili politička unija? Možda je stanje duha ili znak kvaliteta? Postoji li i dalje šansa da Evropa bude iznova osmišljena kroz vibrantan suživot jedinstva i različitosti? Da li mogu postojati mnoge Evrope paralelno? Može li imperativ saradnje da bude usklađen sa idealom raznolikih identiteta, kulturnih tradicija, nacionalnim ili regionalnim ponosom? Postoji li i dalje šansa da Evropa bude iznova osmišljena kroz vibrantan suživot jedinstva i različitosti?
Bilo da se govori o intenzivnoj raspravi o dominantnim konceptima Evrope, pitanjima uloge kulture u demokratskim društvima današnjice ili o analizi lokalnih društvenih dinamika, neki od najistaknutijih glasova Evrope daće sve od sebe da osiguraju odgovore na ta bitna pitanja, najavili su organizatori.
To je prva “Beogradska debata o Evropi”, nakon sličnih skupova u Budimpešti, Bukureštu i Atini.
Konferencija će početi 5. decembra u foajeu Dvorane Kulturnog centra Beograda predstavljanjem učesnika, uz moderaciju novinara Zorana Stanojevića, a potom će uslediti u 19 sati prva debata “Dominantni koncepti Evrope i mnoštvo identiteta” u kojoj će učestvovati nemačka istoričarka i ekspert za istoriju Jugoslavije Marie-Janine Calic (Nemačka), Srećko Horvat (Hrvatska) “harizmatični hrvatski filozof”, kako ga je opisao američki reditelj Oliver Stoun, istoričarka Dubravka Stojanović (Srbija), te pisac Nenad Veličković (Bosna i Hercegovina) i Vladimir Arsenijević (Srbija) iz Krokodila, moderator razgovora i jedan od organizatora.
Debata će biti nastavljena 6. decembra u 18 sati u Centru za kulturnu dekontaminaciju panelom “Kultura demokratije - Kultura u demokratiji” u kojem će učestvovati hrvatska spisateljica i publicistkinja Slavenka Drakulić, dosledna kritičarka kako hrvatskog, tako i drugih nacionalističkih sistema, koja posećuje Beograd prvi put posle 25 godina.
Pridružiće joj se i jedan od najpoznatijih disidenata komunističke Albanije, dugogodišnji zatvorenik režima Envera Hodže i jedan od prvoboraca albanske demokratizacije, pisac Fatos Lubonja, zatim prvi ministar kulture demokratske Rumunije, kasnije i ministar spoljnih poslova, pisac i esejista Andrei Pleşu, pisac i nekadašnji ambasador Srbije u Austriji Dragan Velikić i urednica Peščanika Svetlana Lukić, kao moderatorka.
Treća debata “Dinamika domaćeg terena i novi oblici susedstva” okupiće iste večeri istaknute pisce, polemičare, pesnike, esejiste i prevodioce iz regiona bivše Jugoslavije: Filipa Davida (Srbija), Dašu Drndić (Hrvatska), Shkelzena Maliqija (Kosovo), Laszla Vegela (Srbija) i Aleša Debeljaka (Slovenija), koji će moderirati razgovor.
Konferencija će biti zatvorena 7. decembra u Parobrodu čitanjem poezije i razgovorom “Poezija nedeljnog jutra: svet treba poetizovati”, koji će moderirati Alida Bremer (Nemačka). Učestvovaće renomirani evropski pesnici Otto Tolnai (Srbija) i Heinrich Detering (Nemačka).
Organizatori podsećaju da su prošle 22 godine nakon potpisivanja ugovora iz Mastrihta, koji je integrisao 20 zemalja u Evropsku uniju. Takođe, 22 godine su prošle od početka rata u Bosni i Hercegovini, čime je zakucan i poslednji ekser u kovčeg tada već uveliko raspadajuće Jugoslavije. Takozvani komunistički sistem na Istoku potpuno se urušio nekoliko godina ranije, a zajedno sa njim i granica koja je delila Nemačku i čitav kontinet u dve nejednake celine. Promena je bila, najblaže rečeno, dramatična. Kontinent je preobražen na način koji samo nekoliko godina ranije nije mogao ni da se zamisli i kao da su svi, s izuzetkom Balkanskog poluostrva, uživali u optimizmu koji je prevladavao tokom čitavih devedesetih godina.
Danas, međutim, Evropa više nije toliko samouverena - ekonomska kriza koja je otpočela pri ulasku u novi vek i milenijum, izazvala je političku krizu koja je opet postala kriza indentiteta masovnih razmera. Čini se da niko više ne zna tačno šta to Evropa zapravo jeste i/ili šta bi trebalo da bude u godinama koje slede. Na domaćem terenu konstantno je izložena izlivima ksenofobičnog nacionalizma dok joj duž granica prete novi sukobi i ratovi.
Beogradska konferencija peto je izdanje “Debate o Evropi” koju su pokrenule Nemačka akademija za jezik i književnost (Deutsche Akademie für Sprache und Dichtung) i fondacije S. Fischer Stiftung i Allianz Kulturstiftung, u saradnji sa Goethe-Institutom Beograd i Udruženjem Krokodil.
Konferenciju je podržao poverenik za kulturu i medije vlade Nemačke.
(SEEcult.org)
