29. Memorijal Nadežde Petrović - Limited

Umetnici Uroš Đurić, Mihael Milunović i Vuk Vidor, selektori izložbe “Limited” 29. Memorijala Nadežde Petrović u Čačku, predstaviće radove 12 umetnika mlađe generacije koje bi izlagali kada bi bili uspešni galeristi na nekom od svetskih sajmova savremene umetnosti.

Izložba se sastoji od tri segmenta koji su zamišljeni kao intervencija u prostoru 29. Memorijala, u koji se postavlja tipski segment međunarodnih sajmova savremene umetnosti sa tri štanda imaginarnih galerija - Đurić Contemporary, Milunović Modern i Vidor Project.

U inscenaciji sajamske postavke, trojica autora prikazuju svoju ponudu reprezentativnih umetnika koje navodno zastupaju u ulozi galerista - Đurić contemporary: Aleksandar Dimitrijević, Milorad Stajčić, Aleksandar Jestrović Jamesdin i Marko Marković; Milunović modern: Milan Hrnjazović, Davor Dukić, Petar Mirković i Aleksandar Todorović i Vidor Project: Marko Velk, Marta Jovanović, Ivana Bašić i Đorđe Ozbolt.

Zamišljen kao upad u zatvoren i definisan umetnički sistem, kojim se preispituju zakonitosti, ciljevi i delovanje aktuelnih praksi u umetnosti današnjice, projekat "Limited" trebalo da ukaže na ogromnu disproporciju u Srbiji između umetničke produkcije koja ima potencijal uspeha i na međunarodnoj sceni i njenog statusa, vidljivosti i uslova u kojima nastaje na domaćoj sceni.

Dok se broj umetnika na sceni savremene umetnosti u Srbiji neprestano povećava, institucije su u krizi, najveći muzeji godinama nisu radili, privatni galerijski sektor se suočava sa poreskim i drugim ograničenjima, likovna kritika je praktično nestala, nema časopisa specijalizovanih za savremenu umetnost, nema novca za produkciju radova… rekao je Uroš Đurić 24. septembra na konferenciji za novinare u Kulturnom centru Beograda.

Bazirajući svoj rad na selekciji i izlažući je u formi sajamsko-galerijskog štanda na izložbi bijenalnog tipa, trojica autora, kako je navedeno u kustoskom tekstu, anuliraju sopstvenu traumatsku poziciju prebacujući je nazad ka onim delovima sistema koji generišu traumu - institucijama, kustoskim praksama, tržištu - stvarajući efekat ogledala, prostorno-vremensku kapsulu u kojoj se ogledaju afirmacije i apsurdi, vidljivosti i nelagode, prakse i neskladi u svetu savremene umetnosti.

Napominjući da nastupaju kao autori, a ne kao kustosi izložbe 29. Memorijala, Đurić je rekao da je projekat “Limited” zasnovan na ideji da ono što ne postoji u realnosti treba stvoriti.

Projekat “Limited” zamišljen je kao situacionistički performans u kojem trojica autora ne prisustvuju telom ili izložbom svojih umetničkih radova, već svesnim stvaranjem željenih situacija.

“Preuzimamo ulogu tri galerije – projektujemo svoje scene. Pokazujemo koje bismo mlade umetnike između 30 i 40 godina mi zastupali da smo galeristi”, rekao je Đurić, ističući da savremena likovna umetnost ima svetski dokazive reference, ali da je njen položaj u društvu takav da 29. Memorijal Nadežde Petrović, recimo, ima budžet duplo manji nego pre dve godine. Sami umetnici su finansirali radove i, kako je rekao, uložili više nego država zajedno.

“Svi osim umetnika su plaćeni”, naveo je Đurić, dodajući da bi izložba “Limited” trebalo da “udari vrelu šamarčinu ovoj sredini koja ne vidi da gazi po svojim draguljima”.

I Milunović je istakao da postoji veliki potencijal srpske savremene umetnosti, ali je njena vidljivost potisnuta, produkcija nije predstavljena na pravi način, nema transparentnosti tržišta, infrastruktura celog sistema umetnosti je nerazvijena...

Izložba “Limited” ukazuje na ograničenja domaće umetničke scene, odnosno suprotnosti koje u tom pogledu postoje u odnosu na svetske manifestacije umetnosti, poput programa “Unlimited” Art Bazela.

“Neprepoznatljiva je naša internacionalnost”, rekao je Milunović, koji je ocenio i da će se promene desiti tek kada se neki savremeni umetnik iz Srbije nađe u ponudi neke čuvene aukcijske kuće u svetu.

Simulirajući svetsku situaciju kako bi prikazali vitalnost mlađe generacije umetnika, izložba “Limited” je zamišljena kao prvi korak u procesu etabliranja domaće scene i, kako je rekao Vuk Vidor, njenog povratka na evropsku i svetsku.

“Srbija je egzotična zemlja… Privlači sve veću međunarodnu pažnju… Treba iskoristiti tu šansu. Imamo veoma dobre umetnike s potencijalom da zauzmemo adekvatno mesto na svetskoj sceni”, rekao je Vidor.

Taj projekat je, inače, sa drugačijim izborom umetnika, bio predložen za nastup Srbije 2017. godine na Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji, ali je odbijen.

“Imamo ambiciju da ga ponovo ponudimo za Venecijansko bijenale sa drugim umetnicima, jer je više nego podobna da ispuni očekivanja koja niko na međunarodnoj sceni ne očekuje od nas”, rekao je Đurić.

Milorad Mića Stajčić, jedan od umetnika koje Đurić predstavlja, rekao je da je 29. Memorijal Nadežde Petrović najznačajnija izložba u njegovoj karijeri, a pripremio je rad koji ga je koštao 3.000 evra.

“Nadam se da ću rad prodati nekom srpskom tajkunu”, rekao je Stajčić.

V.d. direktora Umetničke galerije “Nadežda Petrović” Aleksandar Dačić podsetio je da je Memorijal Nadežde Petrović osnovan 1960. godine sa ciljem podsećanja na izuzetno umetničko delo Nadežde Petrović i negovanja duha i tradicije Prve jugoslovenske umetničke izložbe iz 1904. godine čiji je inspirator bila upravo Nadežda. Insistiranjem na visokom kvalitetu i doslednim poštovanjem umetničkih i političkih koncepcija Nadežde Petrović, a pre svega stava na njenom stavu da je umetničko delo izraz slobodne interpretacije duhovnog sadržaja, uticalo je da se na Memorijalu predstavlja nova umetnička praksa, tj. aktuelnosti savremene likovne scene nastale između dva memorijala.

29. Memorijal Nadežde Petrović biće otvoren od 29. septembra do 2. novembra, a obuhvatiće tematska i autorska vođenja kroz izložbu, a predviđene su i debate i razgovori na temu statusa srpske umetničke produkcije i umetnika u kontekstu evropskih umetničkih manifestacija.

Osim kataloga izložbe, Memorijal Nadežde Petrović izdaje još jednu publikaciju i to je jedino mesto gde će biti prikazani umetnički radovi selektorskog tima 29. Memorijala Nadežde Petrović.

Savet Memorijala čine: Mileta Prodanović, Vesna Petrović, Julka Marinković, Mirjana Racković, Daniel Mikić i Marija Radisavčević (predsednica), koja je i kustoskinja izložbe.

Na prethodnom, 28. Memorijalu Nadežde Petrović, čiji su selektori 2016. godine bili Simona Ognjanović i Stevan Vuković, predstavljeni su radovi više od 20 umetnika i grupa iz Srbije i sveta, uokvireni temom “Pred sudom”, koja poziva na preispitivanje uloge i odgovornosti umetnika u savremenom društvu neoliberalnog kapitalizma, ali predstavlja i poziv stručnoj i najširoj javnosti da razmisli i prosudi o pitanjima koja pokreću izloženi radovi - pitanjima slobode, pravde, istine, eksploatacije radnika, migracija, jačanja fašizma...

(SEEcult.org)