Sećanje na otvaranje Bitef teatra pre 30 godina

Megaspektakularno otvaranje Bitef teatra od pre 30 godina gledam, ponekad istovremeno, kroz 30 dogleda svojih sećanja - kako to u mehanizmu vraćanja u daleku prošlost najčešće biva. Da se nisam, sve do izlaska moje knjige “Obnavljanje hrama”, u izdanju Službenog glasnika prošle jeseni, bavio sređivanjem tonskih i pisanih zapisa, malo bi mi od pomoći bili ti moji mentalni dalekozori.

Nauka tvrdi da je svet nastao iz Haosa, a ako je tako, onda je i Bitef teatar nastao iz Haosa. Želimo da verujemo da u kosmičkom Haosu postoji neki viši smisao, pa tako nastaju nebeska tela, izvlače se iz Haosa i nalaze svoja smirena mesta kretanja, naizgled nepromenljivog postojanja. U to vreme svi smo bili u našem zemaljskom Haosu, sve se rušilo, raspadalo, trulilo, sveopšti delirijum tremens u velikom oboljenju i sveta, i nas pojedinačno. Ako to nazovem miloševićizmom ne bih rekao punu istinu - miloševićizam je bio bolest u sveopštoj bolesti velikog dela sveta. A taj svet može da izgubi pamet kao što može pojedinac.

Pokušao sam da sebe, što je moguće više, izdvojim iz svega toga. Kao kad se čovek zaljubi, pa u tom zanosu sve drugo ne primećuje, ili jedva da primeti, čula i svest mu se preusmeravaju na jedno jedino biće. Moje preusmeravanje je bilo dovršenje gradnje novog pozorišnog hrama i više od toga - spektakl otvaranja Bitef teatra.

U jednom od svojih retkih smirenih trenutaka, Mira ili M.I.R.A, rekla mi je, ili napisala: “Predajem ti u ruke jedno novo pozorište, sad sve zavisi od tebe”.

Bila je gonič, često bezrazložno žestok, gonič koji vitla svojom kamdžijom i kad treba i kad ne treba. Radio sam na scenariju danonoćno, ne pokazujući to nikom, pa ni Miri, bilo je to kao tajna ispovest za sopstvenu dušu. Do pred sam dan otvaranja (3. marta 1989) nisam verovao da će se to čudo desiti, pa sam sam sebe ubeđivao da je samo po sebi vredno graditi nešto što će ostati samo na papiru ili makar u varljivim sećanjima.

Reditelj programa otvaranja i umetnički direktor Bitef teatra Arsenije Jovannović proverava eksterijernu instalaciju, 1989.

Ali čudo se desilo. Haos je dobio svoj red, planete, sunca, meseci krenuli su da kruže svojim putanjama.

Novi hram, Bitef teatar, i sve u njemu i na njemu, na njegovom zvoniku, i sve oko do nedavno napuštene crkve, Bajlonijeva pijaca sa svojim tezgama i kantama za smeće, jedan tramvaj koji je kružio Beogradom obojen znacima Bitef teatra, sav se taj prostor ispunio događajima za čiji spisak u ovom mom kratkom tekstu ne bi bilo mesta.

Tramvaj povodom otvaranja Bitef teatra, oslikao Todor Toša Lalicki

Bilo je tu i malih zveri iz Zoološkog vrta i drugih životinja, žonglera, pantomimičara, muzičara i muzike, od džeza do klasike i eksperimentalnog zvuka sa čudesnih instrumenata - skulptura, pevača, video poruka najslavnijjih imena svetskog teatra, organizovanih od strane mojih pariskih prijatelja – Piter Bruk, Šekner, La MaMa, Čule, Žan Luj Baro, Madlen Reno i drugi. Te video poruke bile su moje tajno iznenađenje za Miru, pa onda peepshow sa ekranima na kojima su se mogli videti davno upokojene pozorišne veličine Dobrica Milutinović, Žanka Stokić, Milivoje Živanović, balerina Nina Kirsanova, glas Bojana Stupice čiji sam kao žutokljunac bio asistent godinama... i, naravno, živih glumaca svih generacija.

Najava otvaranja Bitef teatra u Politici, 17. februar 1989.

Svet je nagrnuo sa svih strana, na stotine ih je ostalo bez karata, pa je na trgu pred crkvom bio postavljen video-bim kako bi ljudi bez karte videli šta se dođaga unutra. Televizija je prenosila ono što se događalo u crkvi-pozorištu, ali to je bilo unkaženje svete liturgije otvaranja.

Opisano je to u knjizi “Obnavljanje hrama”, knjizi za koju, za čudo, godinama niko nije bio zainteresovan, čak ni LUDUS, ni Pozorišni muzej. Srećom, zahvaljujući inicijativi Branka Kukića i Petra Arbutine, "Službeni glasnik" objavio je knjigu. I tu je nastalo višemesečno ćutanje, muk. Tek nedavno, kako se približavala 30-godišnjica Bitef teatra, o knjizi se progovorilo. U njoj je sve što mi je uspelo da zapišem u trenutku dok su se pripreme događale i tekli prvi meseci života Bitef teatra.

Ansambl Vladimira Labata, proba za otvaranje Bitef teatra

A taj mali-veliki Bitef teatar je godinama već kao neki minijaturni kineski zid, mostić koji krivuda levo-desno, gore-dole, uzdižući se i padajući, a koji povezuje, kako zna i može, jedan veliki Bitef festival do sledećeg velikog Bitef festivala.

Ovih dana bio sam na premijeri Urbanove predstave M.I.R.A. u tom lepom kineskom zidiću. Predstava je mala reč za to čudo koje je napravio Urban sa neopisivom Mirom Karanović i četiri njene sjajne studentkinje. Jedinstveni pozorišni događaj. Posvećenje Bitef teatra, njegova blistava kruna, raskošni poklon za Jubilej.

Hvala ti M.I.R.A, hvala vam svima, vama koji ste još sa nama i u pokretu, hvala onima koji prividno niste sa nama ali se i dalje krećete kroz naša sećanja, kroz našu kulturu, našu umetnost, jedino vredno i jedino koliko-toliko večno što danas imamo u ovom vremenu zlom.

Arsenije Jovanović, umetnički rukovodilac i reditelj programa otvaranja Bitef teatra 1989.

*Foto: arhiva A. Jovanovića