Vučić-Tasovac o kraju Tanjuga

Gašenje Novinske agencije Tanjug posle neuspešne prodaje državnog vlasništva dovelo je nesvakidašnje kritike premijera Aleksandra Vučića na račun ministra kulture i informisanja Ivana Tasovca, koji je na to odgovorio prebacivanjem odgovornosti na sam Tanjug zbog inertnosti da nađe kupca, kao i na Udruženje novinara Srbije i ostale koji su tražili da se država povuče iz medija, a sada traže suprotno.

Tasovac je reagovao povodom Tanjugove vesti prema kojoj je Vučić na sednici Vlade Srbije, po povratku iz Sarajeva, izrazio razočaranje gašenjem te državne agencije i oštro kritikovao Tasovca, optužujući ga da je, umesto svoja, podmetnuo njegova leđa.

"Hoću zbog stenograma i istorije da kazem koliko sam razočaran onim što se desilo oko Tanjuga", rekao je premijer Tasovcu, objavljeno je na sajtu Tanjuga. Vučić je dodao i da je bio protiv gašenja Tanjuga, te da su ga Tasovac i državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Saša Mirković “ubeđivali da je to važno, potrebno i reformski".

"Tražio si da ne ideš u Sarajevo kako bi ostao ovde da braniš i obrazložiš odluku. Noćas sam gledao vesti, nigde te nisam video, samo sam čuo nemušto objašnjenje Saše Mirkovića, gde se poziva na tačku 141. pa ne razumem tačno zašto nisi išao u Sarajevo… Iako sam ja bio protiv gašenja Tanjuga, a ti Tasovac za.... Ti Tasovac nisi podmetnuo svoja leđa, podmetnuo si moja leđa, kao i obično”, naveo je Vučić.

Tasovac je potvrdio te navode sa sednice vlade, navodeći da to ne čini zbog “istorije, nego zbog istine i elementarnog poštenja”. Iz istih razloga, kako je naveo u pisanoj izjavi, potvrđuje i da je “premijer bio protiv gašenja Tanjuga, ali ne i protiv poštovanja zakona”.

“I uz puno poštovanje njegovih razloga - od kojih je sudbina 180 zaposlenih verovatno bila na prvom mestu - moram da kažem da sam ja bio za poštovanje zakona i svako postupanje koje je u skladu sa zakonom”, naveo je Tasovac, dodajući da to ne znači da lično nije zabrinut za zaposlene u Tanjugu, kao i za sve ostale zaposlene u državnim medijima koji nisu našli kupca, saopštilo je Ministarstvo kulture.

“Ali, taj lični osećaj, nikako nije mogao, niti je trebalo da me spreči u obavljanju mog osnovnog posla kao ministra informisanja. A to je, pre svega dosledno sprovođenje Medijske strategije, usvojene još 2011. godine, uz saglasnost i učešće svih novinarskih i medijskih udruženja”, naveo je Tasovac, podsećajući “one koji kukaju i napadaju Vladu” da je, prema toj strategiji, dužnost države bila je da izađe iz vlasničke strukture medija i omogući ravnopravnu i fer tržišnu utakmicu. U skladu s tim, opet posle javnih rasprava i uz konsultaciju sa Briselom, usvojen je set medijskih zakona, koji je odredio rokove za ostvarenje strategije i izlazak države iz vlasničke strukture medija. Ti zakoni su usvojeni avgusta 2014. godine, što znači da su mediji imali punih 15 meseci da se pripreme za proces privatizacije.

Isto toliko vremena, dodao je Tasovac, imali su i ljudi u Tanjugu i drugim državnim medijima, da potraže kupca ili bar privatizacionog savetnika.

“Tačno toliko vremena imali su i ljudi iz Tanjuga, ako ni za šta drugo, a ono bar da Agenciji za privatizaciju u propisanom roku podnesu zahtev za organizovanje besplatne podele akcija. U tome je moglo da im pomogne i sada skandalizovano novinarsko udruženje. Država to, umesto svih njih, nije, opet po zakonu, smela da radi. To, opet, ne znači da država nije htela da pomogne, ali tu pomoć niko 15 meseci nije tražio, sve čekajući da medijska reforma propadne, kao i tolike do sada. Možda i zato što im je bilo lagodnije da to vreme potroše na priče o cenzuri i autocenzuri, zaboravljajući da je beg od učešća u poslu privatizacije medija, najgori oblik autocenzure ikada zabeležen. Gospodo, na taj način ste se, bukvalno, auto-ugasili. I sada smo tu gde smo”, naveo je Tasovac.

Prema njegovim rečima, oni koji su tražili da se država skloni iz medija, sada viču: ‘Ne sklanjaj se, ostani!’ Oni koji su, godinama, za tržište i fer utakmicu, sada ili ćute ili traže odgovornost od onih koji su im upravo takvu utakmicu omogućili. Oni koji su za EU integracije i usaglašavanje naših propisa, pogotovo medijskih, sa evropskim, sada bi da se malo, bar u njihovom slučaju, ne držimo zakona kao pijan plota”.

“Sprovođenje zakona jeste deo reformi medija, što svakako nisu teoretisanja po tviteru, tribinama i stranim ambasadama. Primena zakona omogućava tržište, sprečava cenzuru, i svodi priče o autocenzuri na ono što i jesu - preuzimanje odgovornosti za ono što svako od nas jeste, šta ume i zna.

Drugim rečima - hoćete Tanjug?  Zašto ga niste kupili ili mu bar našli kupca? Mogli ste to da uradite za nešto manje od 400 hiljada evra, koliko je za Tanjug traženo u drugom krugu aukcije u Agenciji za privatizaciju.

Pa? Gde ste bili? Šta ste radili tih 15 meseci? Niste čuli za strateške partnere, kredite, biznis planove na osnovu kojih se dobija novac za projekte? Naravno da niste, pošto ste se, sve to vreme bavili špekulacijama o državnom uticaju na medije, pritiscima, cenzuri”, naveo je Tasovac.

“To vam je bilo važnije i iziskivalo je manje truda od eventualnog udruživanja radi kupovine nacionalne agencije, iz koje bi, kao njeni vlasnici, mogli da emitujete vesti kakve god želite. Ali, pošto to niste hteli, sada vam je opet država kriva. I hteli bi da umesto vas reši i Tanjug i sve ostale medije koje niko neće. E tu ste se prevarili, bez obzira na prirodnu ljudsku empatiju prema svakome ko ostane bez posla”, dodao je Tasovac.

Navodeći da je više od 70 odsto oglašenih medija našlo kupca, te da će svi mediji koji su na vreme podneli zahtev Agenciji za privatizaciju pristupiti podeli besplatnih akcija zaposlenima, Tasovac je rekao da je sve i biti po zakonu, bar dok je on ministar.

“I, na kraju, dužan sam kratko izvinjenje zbog toga što juče nisam bio ni u Sarajevu, ni u Beogradu, i što nisam odgovarao na pitanja o Tanjugu. Bio sam u Parizu, na Generalnoj skupštini Uneska, posvećenoj zahtevu Kosova za prijem u ovu organizaciju. Danas sam tu”, naveo je Tasovac.

Novinska agencija Tanjug prestaje da postoji posle 72 godine, na osnovu Zakona o javnom informisanju i medijima, jer ni nakon dva pokušaja nije uspela prodaja te državne medijske kuće koja je osnovana kao Telegrafska agencija Nove Jugoslavije.

Vlada Srbije donela je Odluku o pravnim posledicama prestanka rada Javnog preduzeća Tanjug na osnovu člana 146. Zakona o javnom informisanju i medijima, kojim je predviđeno da Zakon o JP Novinskoj agenciji Tanjug prestaje da važi datumom potpisivanja kupoprodajnog ugovora, odnosno najkasnije 31. oktobra 2015. Vladinom odlukom se, između ostalog, predviđa da će svi zaposleni dobiti otpremnine u skladu sa Programom za rešavanje viška zaposlenih u procesu privatizacije, kao i da će im biti plaćeno za rad i angažman u periodu do donošenja vladine Odluke o pravnim posledicama prestanka JP Novinske agencije Tanjug, koja će biti objavljena u “Službenom glasniku”.

Prvobitna procenjena vrednost kapitala Tanjuga bila je oko 760.000 evra, a potom je smanjena za 50 odsto, pa je ta kuća ponuđena u oktobru za oko 380.000 evra, ali ni u drugom pokušaju nije bilo zainteresovanih.

Tanjug, uprkos formalno-pravnom prestanku postojanja, emituje vesti i na 72-godišnjicu, pa je tako preneo da su se predstavnici Sindikata novinara Srbije, profesionalnih novinarskih udruženja, kao i bivši urednici i novinari, te ljudi iz politike, okupili 5. novembra ispred zgrade te novinske agencije, kako bi, kako su naveli, "odbranili Tanjug".

Udruženje novinara Srbije saopštilo je da de zaprepašćeno što nije omogućeno da zaposleni u Tanjugu ostvare pravo na prenos kapitala bez naknade, a za to smatra odgovornim menadžment te kuće, Agenciju za privatizaciju i Ministarstvo kulture i informisanja. UNS je podsetio da je privatizacija prenosom kapitala bez naknade zaustavljena pre dva meseca kada je Agencija za privatizaciju, pogrešnim tumačenjem zakona, zaposlenima u RTV Vranje prenela 33 odsto umesto celokupnog kapitala. Ministarstva privrede i kulture taj problem nisu rešila, a više od 20 medijskih kuća čiji zaposleni imaju pravo da na prenos kapitala bez naknade, čekaju i nepravedno trpe štetu, naveo je UNS.

Za razliku od UNS-a, predsednik izvršnog odbora Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović ocenio je da su Tanjugu sada samo "isključeni aparati za preživljavanje", jer činjenica da niko nije bio zainteresovan da ga kupi govori o tome da kao medij praktično više nije ni postojao. "Žao mi je samo zbog toga što nije pronađen modus kroz promenu zakonskih rešenja, da se radnicima Tanjuga ponude besplatne akcije i u slučaju da ih oni ne prihvate da se ide u proces stečaja i likvidacije ove firme", rekao je Sejdinović, ocenjujući i da odlaskom Tanjuga neće biti značajno oštećena.

(SEEcult.org)