Zoranu Popoviću nagrada Branko Vučićević
Nagrada “Branko Vučićević” četvrtog Festivala meta filma u Beogradu dodeljena je konceptualnom umetniku Zoranu Popoviću, jednom od ključnih aktera umetničke scene 70-ih, koji je i autor niza “filmova umetnika” – kako je svojevremeno sam opisao svoje filmske radove.
Popoviću je nagrada “Branko Vučićević”, ustanovljena u znak sećanja na tog izuzetnog autora, scenaristu, publicistu, prevodioca, filmskog kritičara i dizajnera, svečano uručena 14. decembra u završnici četvrtog Festivala meta filma u Kolarčevoj zadužbini, uz projekciju njegovih filmova “Marina Abramović, Era Milivojević, Neša Paripović, Zoran Popović u Zagrebu, februar 1972” i “Pretty Good”, koji je snimljen u Edinburgu 1973.
Film Zorana Popovića "Marina Abramović, Era Milivojević, Neša Paripović, Zoran Popović u Zagrebu, februar 1972" (film 8 mm, 9 min)
Nagrada je dodeljena Popoviću za “neobičan doživljaj avangarde u čudnim lavirintima Balkana”, a uz molbu organizatora, sam je pročitao to obrazloženje na osnovu kojeg su do sada nagrađeni i snimatelj i reditelj Miša Milošević i likovni umetnici i filmski autori Neša Paripović i Ljubomir Šimunić.
“Biće đavolski težak zadatak nastaviti taj niz”, poručili su organizatori Festivala meta filma Saša Radojević i Milutin Petrović.
Radojević je podsetio da je Popović sredinom 70-ih, nakon iskustva i saradnje sa grupom Art & Language, pokušao da preispita šta su socijalni i politički uzusi kada je reč o savremenoj umetnosti.
“Zoran je uvek bio neko ko preispituje stvari, otvara neke puteve… U njegovom opusu postoji i tekst koji se zove ‘Moja umetnost’ koji zapravo dosta govori i o meta umetnosti”, rekao je Radojević, ističući da je reč o umetnosti koja se vezuje za pojam pre-ideje, nečega što se odigrava u svesti umetnika, pa nije bitno da li će iz toga proizaći neki konkretan rad, određeno umetničko delo. “Ta mentalna aktivnost, taj momenat meta umetnosti, takođe je veoma važan za Zorana”, rekao je Radojević i podsetio da je Popović pre izvesnog vremena izložio svoje nedovršene radove. “Beskrajno mi je bilo interesantno da vidim tu količinu crteža i radova koji su na neki način i putokazi kojima se kretao Zoran i nije bitno da li će doći do kraja - što je i suština konceptualne umetnosti”, rekao je Radojević.
Pretty Good, 8 mm regular film, u boji, nemi, 18 fps, 10’08”, Edinburg i okolina, jul-avgust 1973
Popović je rekao da je počastovan nagradom koja nosi auru Branka Vučićevića i prethodnih dobitnika.
“Zaista mi je Brankov rad bio uvek inspiritivan. Sve ono što je izašlo u javnost usmerilo je moju pažnju ka tome. Stvarno sam počastvovan i pomalo uzbuđen”, rekao je Popović, koji je u aprilu u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) imao projekciju dugometražnog crno-belog filma “Struggle in New York - Борба у Њујорку”, nastalog 1976. godine kao kritički pogled na umetnost tog vremena.
Ističući da je Popovićev filmski segment opusa veoma obiman i da registruje mnoge važne momente za umetničku scenu, Radojević je konstatovao da su ti radovi izmicali percepciji jer su bili van domena eksperimentalnog filma i, naravno, oficijelne kinematografije. “To je bio jedan zaseban segment koji Zoran navodi kao film umetnika”, rekao je Radojević.
Popović je ispričao da je do termina film umetnika došao nakon pokušaja da u Akademskom kino-klubu, koji je 1968. godine delovao u zgradi u kojoj je bio bioskop “20. oktobar”, a vodio ga je Ivko Šešić, dobije sredstva za filmsku traku. “Rekli su mi da moram da napravim knjigu snimanja, pa da onda oni to odobre… Ja sam rekao – pa ja radim film umetnika, ne mogu tako… Umetnici rade nešto na sceni i ja to beležim, to nema veze sa tradicionalnim filmom. Odustao sam tako od Kino kluba i počeo da kupujem u jednoj fotografskoj radnji kod Vuka polovne osmice. Naravno, one su imale rok trajanja, pa je snimak odlazio u žutu, zelenu boju… Ali, to nije bilo važno, važno mi je bilo da zabeležim momenat”, istakao je Popović.
Izraz film umetnika, kako je podsetio, danas je prisutan u svim umetničkim časopisima, a taj termin koristi i Festival filmova umetnika u Londonu i festivali u drugim evropskim gradovima. “Nisam znao tada da će to tako da bude, ali imao sam neku instituciju”, rekao je Popović, dodajući da nije mogao sebe da situira među filmadžije, jer se nije bavio naracijom, a s druge strane, nije izostajao sa festivala eksperimentalnog ili avangardnog filma. Ipak, njegovi filmovi nisu bili ni eksperimentalni na način na koji je to radio Vladimir Petek. “To mi je bilo suviše formalno, suviše nekako poznato, pase…”, rekao je Popović, opisujući svoje filmove umetnika kao neuhvatljive i “sve ili ništa”.
“Kada ih gledate, ne možete da se zakačite za neku formu. To je dosta neuhvatljivo. Moja ideja o umetnosti uvek je bila da uradim nešto neuhvatljivo. Znači – nešto što nije ništa, ali kada bacite pogled jedanput, dvaput, kažete – Uuu, ima tu nešto i onda vas to drži. Znači, mora da bude u nekom smislu kontemplativno, neuhvatljiva forma”, rekao je Popović.
Zoran Popović i Jasna Tijardović
Jedan od ključnih radova Popovića, dugometražni film “Struggle in New York - Борба у Њујорку”, koji je prikazao proteklog proleća u MoMA, snimljen je krajem 1976. godine u Njujorku, neposredno nakon njegovog jednogodišnjeg boravka i rada u tom gradu sa istoričarkom umetnosti Jasnom Tijardović. Kroz nekoliko segmenata, koje uokviruje tema “Umetnost i društvo”, film “Struggle in New York - Борба у Њујорку” nosi snažnu antikapitalističku poruku.
U MoMA je prikazana nova kopija tog filma u kojem se pojavljuju članovi umetničkog kolektiva Art and Language (Mel i Paula Ramsden, Ian Burn, Michael Corris, Andrew Menard, Kathryn Bigelow, Christine Kozlov, Mayo Thompson…), kao i umetnici okupljeni oko inicijative Artists Meeting for Cultural Change - AMCC (Aaron Roseman, Carole Conde i Karl Beveridge, Saul Ostrow, Michael Krugman, Ruth Rachlin, Klaus Mettig, Katharina Sieverding i drugi), koji su u to vreme organizovali ulične akcije protiv “društveno reakcionarnog” Vitni muzeja i njegovog projekta “Tri veka američke umetnosti” (Three Centuries of American Art).
Film “Struggle in New York - Борба у Њујорку” prikazan je 2016. godine i u Tejt Britan i u galeriji Handel Street Project u Londonu, a 2018. i u galeriji Kettle's Yard u Kembridžu. Imao je više projekcija i u okviru programa MSUBioskop, obnovljenog nakon rekonstrukcije beogradskog MSU 2017.
Zoran Popović, rođen 1944. u Beogradu u tadašnjoj Jugoslaviji, završio je 1969. godine Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, na kojoj je magistrirao 1973. godine. Sa umetnicima svoje generacije, okupljenim u okviru neformalne grupe šestoro umetnika (Raša Todosijević, Marina Abramović, Neša Paripović, Era Milivojević i Gergelj Urkom), bio je protagonista radikalne umetničke prakse koja je u to vreme svrstala umetnost u Srbiji u vrh svetskih avangardnih kretanja. Popović je, između ostalog, autor jednog od najranijih performansa u bivšoj Jugoslaviji “Aksiomi” (1971-1973). Učestvovao je na mnogobrojnim izložbama u prestižnim galerijama i muzejima u zemlji i svetu.
Popovićevi radovi, uključujući fotografije iz filmova, predstavljeni su i u Galeriji umetnika portala SEEcult.org.
(SEEcult.org)
