Fabr: Crtam dok pišem, pišući crtam
Svestrani belgijski umetnik Jan Fabr ponovo gostuje u Beogradu, povezujući tri institucije – Kulturni centar Beograda, Narodno pozorište i Narodni muzej, a predstavlja se izložbom, monodramom i knjigom, koje odražavaju njegov mitski univerzum usredsređen na pitanja života i smrti, lepote i užasa, krhkosti i nasilja, smrtnosti i večnosti…
Prema rečima Fabra, povezanost njegovog rada u oblasti vizuelnih umetnosti, pozorišta i književnosti je jednostavna, a zasnovana je na crtežu i zapisu.
Foto: Narodno pozorište
“Već 40 godina, zapravo i duže, prenosim na papir svoju maštu. Baza mojih kreacija uvek su crtež i zapis. Dok crtam ja pišem, a pišući crtam. To je neodovojivo. Slika i tekst se prepliću, dopunjuju. Kao vizuelnom umetniku, jezik mi omogućava da ideja bude jasna”, rekao je Fabr 21. februara u Narodnom muzeju, gde su novinari imali priliku da prvi vide izložbu “Praznik malih prijatelja”, koja se bavi temama koje su ga fascinirale kao mladog vizuelnog umetnika još 70-ih godina 20. veka.
Joana de Vos, foto: Bojan Kovačević - SEEcult.org
Proučavajući svet insekata, Fabr je i počeo je da stvara svoj mitski univerzum, zbog čega je izložba “Praznik malih prijatelja”, prema navodima kustoskinje Joane de Vos, i ključna za razumevanje njegovog ne samo savremenog vizuelnog stvaralaštva, već i pozorišnog i literarnog opusa.
“Rad me pokreće, kao što zemlja pokreće insekte. Insekti nemaju gospodara. Stalno su u pokretu. Oni ne raspozanju visinu i dubinu i njihovo poimanje prostora se razlikuje od našeg. A kako se taj život umnožava, kako reaguje – to me fascinira”, jedan je od zapisa na zidu izložbenog prostora u Narodnom muzeju, u kojem su predstavljeni Fabrovi crteži, instalacije i skulpture “fantastičnih insekata”, kojima zapravo beleži, analizira i komentariše ljudske aktivnosti i emocije. Reč je o citatu iz prve knjige njegovog "Noćnog dnevnika 1978-1984", u izdanju KCB-a (2012).
Svojim Pozorištem paukovih glava, Fabr simulira pozorište života, ali ne beleži ono što vidi kod svojih “malih prijatelja”, već u sebi traži slike koje nastaju, ostavljajući tu istu mogućnost i posmatraču.
“Praznik malih prijatelja”, kako je navela kustoskinja Joana de Vos, koja je svečano i otvorila izložbu, postaje tako “praznik čula”, a metamorfoza insekata postaje simbol ljudskog postojanja.
“Svake noći radim do zore. Ne stižem da spavam. Mnogo fantaziram. U ovom času sam pauk koji ume da piše i crta, i koji želi da promeni svet. Ja, pauk, znam da se penjem uza zidove i da hodam po tavanici, s glavom nadole” - Fabrove su reči iz “Noćnog dnevnika”, na kojem je i zasnovana predstava “Noćni pisac”, koju će na sceni “Raša Plaović” 22. februara izvesti Slobodan Beštić.
Fabrov “Noćni dnevnik 1992-1998”, treća knjiga u tom serijualu u izdanju KCB-a, u prevodu Jelice Novaković Lopušine, biće posle predstave predstavljen u Narodnom pozorištu, uz razgovor sa autorom.
KCB je saradnju sa Fabrom započeo 2011. godine njegovim učešćem na 52. Oktobarskom salonu radom I let myself drain (dwarf), instalacijom u sklopu koje je bila izložena slika Jovana Popovića Čovek sa crvenim fesom iz kolekcije Narodnog muzeja. Tom prilikom Fabr je poklonio KCB-u svoj rad I am a one-man movement, čime je inicirao osnivanje Kolekcije Oktobarski salon, posredno utičući i na druge umetnike da slede njegov primer.
Vršilac dužnosti direktora KCB-a Aleksandar Ilić izjavio je da je Fabr “napravio prijateljski most prema KCB-u, koji traje od 2011. godine do danas”.
“Biću slobodan da kažem da je to jedno iskreno prijateljstvo i ljubav koja se oseća između umetnika i KCB-a. Ovog puta on je inicijator i povezivanja tri najvažnije kulturne institucije naše prestonice”, istakao je Ilić, zahvalivši i timu KCB-a na tome što je sa umetnikom inicirao taj projekat, za koji veruje da će obeležiti ne samo obeležiti početak, već će “ostaviti veliki trag tokom cele ove godine”.
Ilić je istakao i Fabrov višestruki uticaj na lokalnu scenu.
“Nakon ‘Olimpa’ mogu da kažem, s obzirom da je moja profesija koreografija i da sam 20 godina baletski umetnik, da se mnogo toga promenilo u svesti igrača, koreografa, performera. Dozvolili smo sebi, prateći njegov rad, da napravimo određene intervencije u našim praksama. Naveo nas je, kao i nedavna izložba Marine Abramović, da zađemo duboko u sebe, da ispitamo svoje granice, svoje mogućnosti tolerancije, da ispitamo i ono što nas boli. Jan Fabr nas izaziva da se vratimo u svoje snove, da preispitamo svoje sopstvo i na kraju da se obratimo detetu koje je ostalo u nama”, rekao je Ilić.
V.d. direktora Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković istakla je da Fabr sa uvek posebnim umetničkim doživljajem “iznova zaranja u sebe, u potrazi za novim identitetima, što istovremeno očekuje i od publike”.
Izložba “Praznik malih prijatelja”, koja obuhvata radove iz različitih muzejskih i privatnih kolekcija, predstavlja dragoceni uvid u početak stvaranja čitavog Fabrovog umetničkog univerzuma, istakla je direktorka Narodnog muzeja.
“Svet insekata i paukova prepoznatljiv je i neizostavan deo Fabrove estetike. Otkrivamo ga u crtežima, skulpturama, performansima, pozorišnim ostvarenjima”, rekla je ona i izrazila nadu da će njegovi radovi uspostaviti posebne relacije sa delima iz zbirki Narodnog muzeja.
“Kao što Jan Fabr često uspostavlja relacije sa starom umetnošću, o čemu svedoči njegov izbor da sliku iz Narodnog muzeja Čovek sa crvenim fesom predstavi u okviru svoje instalacije na 51. Oktobarskom salonu, nadamo se da će i ‘Praznik malih prijatelja’ u kontekstu postavke Narodnog muzeja učiniti da se uspostave i nove relacije sa umetnošću i kulturnim slojevima prošlih vremena koje čuva, izlaže i proučava Narodni muzej”, rekla je Bojana Borić Brešković.
Upravnica Narodnog pozorišta Ivana Vujić prisetila se da Fabra prati još od 1984. godine, kada je u Nansiju gledala njegovu “Moć pozorišnih ludosti”, koja je te godine bila i na Bitefu.
“Sreća je i radost da možemo da spojimo pisca, performera, vizuelnog umetnika, reditelja, pozorišnog inovatora i da to prikažemo u okviru nekoliko dana, a predstava će trajati u Narodnom pozorištu i knjiga će ostati”, rekla je Ivana Vujić, koja je zahvalila Fabru za to što postoji i što je “ostao isti onakav kakav je bio 1984. godine”.
Ivana Vujić posebno je istakla značaj saradnje sa Fabrom i za samo Narodno pozorište.
“Za Narodno pozorište je izuzetno značajno da našeg prvaka Slobodana Beštića, kao i deo naše tehnike, možemo da pošaljemo da rade u laboratoriji Trublejn Jana Fabra (u Antverpenu) i da imaju jedno novo životno, praktično i umetničko iskustvo. Beštić je izabran kao izuzetan umetnik koji je spreman da eksperimentiše, da radi i da uči. Raduje me da su naši tehničari, koji nisu puno putovali i radili u inostranstvu, bili jedan neraskidiv deo uzbudljive, posvećene iskrene ekipe kakva je Fabrova pozorišna trupa Trublejn”, rekla je Ivana Vujić povodom saradnje sa Fabrovom trupom na monodrami “Noćni pisac”.
Slobodan Beštić rekao je da je njegov zadatak bio da tokom pet-šest proba nauči predstavu koja je već postavljena u Italiji i Rusiji.
Napominjući da je “nije bilo uskakanje”, Beštić je rekao da je rad počeo prvog dana kao početak procesa, a Fabr mu se posvetio “na najlepši način, umetnički način”.
“Otvorio me je kao čoveka, fascinirao me svojom toplinom, humanošću, vrhunskom umetnošću, znanjem onoga što je tehnika i što zahteva savremenog glumca u 21. veku. A sve to je rađeno kroz jako mnogo poštovanja, jako mnogo nežnosti koja nama nedostaje, svima, na svakom novou. U tom smislu bio sam zaista potrešen, jer sam shvatio da ljudi mogu danas da komuniciraju kao ljudi jedni sa drugima i da mogu da prave vrhunske stvari. Tih pet dana mene je vratilo u jednu osu - životnu i umetničku, vratilo mi je veru u sebe, u pozorište i u umetnost”, naglasio je Beštić, koga je Fabr pohvalio kao velikog, posvećenog i strastvenog glumca.
Fabr je posebno zahvalio kustoskinji izložbe Joani de Vos, navodeći da joj je dao slobodu da radi i da za to aplauzi za izložbu “Praznik malih prijatelja” idu njoj.
Prema rečima Joane de Vos, ideja o izložbi Fabrovih ranih radova proistekla iz želje da se prikaže povezanost različitih disciplina njegovog stvaralaštva, a njegovi rani crtački radovi temelj su njegovog čitavog fantastičnog sveta.
Fabr sam sebe naziva umetnikom savesti, a kako je pojasnio na svom sajtu, to je nastojanje da unapređuje znanje povezivanjem teorije i prakse zasnovane na činjenicama kroz različite discipline.
Fabr je prvi put gostovao u Beogradu još sredinom 80-ih, a poslednji put 2017. godine, kada je na 51. Bitefu trijumfovao maratonskom, 24-časovnom predstavom "Olimp", jedinstvenom u istoriji tog festivala i po tome što je osvojila Gran pri, nagradu “Politike” za režiju i nagradu publike.
*Foto: Bojan Kovačević / SEEcult
(SEEcult.org)