• Search form

21.02.2021 | 13:34

Ispraćen Balašević, tuga u celom regionu

Ispraćen Balašević, tuga u celom regionu

Legendarni novosadski kantautor Đorđe Balašević sahranjen je 21. februara u Novom Sadu u krugu članova porodice i prijatelja, nakon dvonevnog spontanog okupljanja građana širom regiona bivše Jugoslavije koji su mu paljenjem cveća, polaganjem cveća, plišanih igračaka i poruka, kao i pevanjem njegovih najvećih hitova, odali poslednju poštu. Opraštanje čitavog regiona od Balaševića simbolično je ujedinilo različite generacije građana čitavog regiona koji dele vrednosti koje je zastupao, kao jedan od otvorenih protivnika ratova i nacionalizama na ovim prostorima.

Đorđe Balašević, Skoplje 2013, foto: Viktor Sokolovski/SEEcult

Sahrani Balaševića prisustvovali su, kako su preneli mediji, i gradonačelnici Ljubljane i Novog Sada Zoran Janković i Miloš Vučević.

Građani Novog Sada, u kojem je 21. februara proglašen Dan žalosti, okupljali su se i tokom prepodnevnih sati ispred porodične kuće Balaševića, čiji je kovčeg ispraćen od kapele do grobnog mesta uz tamburaše i pesme "Mater vetru", "Mala vidra", "Olivera", "Sin jedinac".

Novosadske vlasti proglasile su Dan žalosti i ugasile još pre dve večeri svetla na Gradskoj kući kako bi iskazale bol i tugu sa porodicom Balaševića, koji je preminuo 19. februara u 68. godini u Kliničkom centru Vojvodine od komplikacija infekcije korona virusom.

“Ovo je težak momenat za porodicu Balašević, ali i za ceo grad, državu i region. Novi Sad neće biti više isti posle njegove smrti”, napisao je gradonačelnik Miloš Vučević na Instagramu.

Novosađani će i 22. februara u 19 sati odati počast "panonskom mornaru" na Keju žrtava nacije na Dunavu, uz učešće Hora Opere Srpskog narodnog pozorišta.

"Dođite da ga svi zajedno ispratimo, dostojanstveno, kako dolikuje. Da mu još jednom kažemo - hvala ti, maestro, za sve. Pamtiće te tvoj Novi Sad", poručili su organizatori tog događaja, nazvanog "Noć kad je Đole preplivao Dunav".

I građani Beograda i drugih gradova u Srbiji, kao i Zagreba, Ljubljane, Sarajeva, Podgorice, Skoplja i mnogih drugih širom regiona, odali su počast Balaševiću spontanim okupljanjem na gradskim trgovima.

RTV CG, screenshot

Beograđani su se takođe oprostili od Balaševića okupljanjem ispred Kombank dvorane na Trgu Nikole Pašića, u kojoj je održao poslednji koncert u Beogradu, kao i ispred Sava centra, u kojem je godinama priređivao maratonske novogodišnje koncerte. “Laku noć, dame i gospodo", rečenica kojom je Balašević pozdravljao publiku u završnici koncerata, uz pesmu "Odlazi cirkus", postavljen je na Trgu Nikole Pašića.

I Balaševićeve mnogobrojne kolege širom regiona odale su mu počast, ističući kako njegov stvaralački doprinos muzičkoj sceni, tako i dosledan antiratni stav.

Proslavljeni hrvatski glumac Rade Šerbedžija, veliki Balaševićev prijatelj, izjavio je da “njegovu smrt treba slaviti kao što je zaslužio taj jedinstveni božanstveni čovek koji je napisao najlepše ljubavne pesme o našim ljubavima, najnežnije stihove o našim detinjstvima, najtužnije rime o našim tugama i nevoljama i najsmešnije bećarske, bekrijske stihove o našim mentalitetima, uključujući samog sebe”.

“Bio je veliki pesnik, neviđeno hrabar čovek, koji je u vreme rarta i užasa stavio sebe i svoju porodicu, sve na bubanj - da bi rekao istinu, da bi prozvao one užasne lidere političke sa svih strana koji su krivi za sve sto se dogodilo našem narodu, njegovom narodu, Đoletovom narodu, Đoletovoj publici…”, rekao je Šerbedžija za TV Prva, konstatujući da ostrašćenih nacionalista ima mnogo, nažalost, te da je za njih Balašević svojevremeno postao čak na neki način i upitan čovek. Na sreću, kako je istakao Šerbedžija, više je onih koji su mu se divili i obožavali njegovu hrabrost.

Šerbedžija je kao primer naveo na hiljade okupljenih ispred zagrebačkog HNK-a i na Ilici, koji su pevali njegove pesme, ispisali ćirilicom “Bećarac”…

Mladi u regionu, kako je ocenio, jedina su šansa da se ostvari neka srećna budućnost o kojoj je Balašević sanjao.

Rade Šerbedžija, TV Prva/screenshot

Od Balaševića su se oprostili i građani Splita, Zadra, Pule...

Pula odaje poštu Balaševiću na dan njegovog ispraćaja i puštanjem njegovih hitova u Areni, u kojoj je 2001. godine održao prvi koncert u Hrvatskoj posle rata. Jedan od poslednjih nastupa takođe je, sticajem okolnosti, održao u pulskoj Areni u avgustu 2019. godine.

Građani su pozvani da se, poštujući epidemiološke mere, okupe u Areni između 17 i 22 sata, kada će, uz besplatan ulaz, moći da čuju neke od najlepših Balaševićevih pesama, ali i ostave cveće, bele plišane zeke i zapale sveće ako žele.

 
Saučešće povodom smrti Balaševića izrazili su i pojedini političari, pa je premijerka Ana Brnabić kratko istakla da "Balaševiću dugujemo mnogo, a njegove pesme pamtićemo večno, jer umetnost ne poznaje vreme, ne poznaje granice i nikada ne prestaje".

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić naveo je u telegramu saučešća Balaševićevoj porodici da je bio "umetnik koji je umeo da oslušne sve nas, a mi smo ga pratili, pevajući njegove pesme koje su ostale odane traganju za mogućnostima da naš jezik progovori na nov, suptilniji i izrazitiji način".

"Ostaće upamćen i kao izvrstan i provokativan pesnik, ikona grada Novog Sada i ljubav Beograda. Izvođač, pesnik i mudri mislilac čije smo pesme pevali prateći ga dušom i srcem. Srpska kulturna scena je izgubila još jednu mudru i samosvesnu glavu iz generacije pedesetih i šezdesetih, koji su je održavali na evropskom i svetskom nivou, istovremeno svesnih na kojem jeziku pevaju i kojem jeziku služe“, naveo je Dačić.

Gradonačelnik Sarajeva Abdulah Skaka naveo je da je Balašević "u vremenima najvećih iskušenja, celom je svetu pokazao svoju veličinu".

"Grad Sarajevo i njegovi građani opraštaju se od ovog velikog čovjeka, kosmopolita i izuzetnog umetnika. Bio je poseban u svemu: muzici, ljudskosti, ali i istinskoj zaljubljenosti u naš grad", naveo je Skaka i zahvalio Balaševiću u ime svih građana. "Svojim ćeš stihovima i muzikom živeti večno, a ovaj te grad neće zaboraviti", poručio je gradonačelnik Sarajeva.

Građani Sarajeva odali su poštu Balaševiću ispred dvorane Skenderija, gde je održan i mini koncert u organizaciji RSG Radija. Balaševićev lik je projektovan i na fasadi gradske Vijećnice.

Balašević je u februaru 1998. godine, nakon rata u BiH, u Skenderiji održao dva uzastopna koncerta na kojima je bilo na hiljade ljudi. Koncerte je organizovao Visoki komesarijat UN za izbeglice, u nastojanju da ponovo poveže ljude iz različitih delova BiH.

Balašević je tada rekao da su ga u Srbiji upozoravali da je odlazak u Sarajevo opasan i da bi mogao biti meta atentatora, na šta je odgovorio da su Sarajlije godinama bile na nišanu. “Eto i meni načina da bar dva dana u životu budem Sarajlija, bar po tome", rekao je tada Balašević.

I građani Ljubljane odali su poštu Balaševiću okupljanjem na Prešernovom trgu, paleći sveće i ostavljajući cveće.

Đorđe Balašević - Neki novi klinci, foto: Viktor Sokolovski/SEEcult

Kantautor Zoran Predin izjavio je za RTV Slovenija da je Balašević za teme o kojima je pevao znao da pronađe univerzalnu notu, koja je bila svima razumljiva. Opisujući Balaševića kao „istinskog Jugoslovena“, Predin je naveo da na koncertima nije delio publiku po nacionalnosti, već je pevao za srodne duše.

I Podgoričani su se oprostili emotivno od Balaševića, a gradske vlasti najavile su i mural u njegovu čast.

Gradonačelnik Podgorice Ivan Vuković predložio je Sekreterijatu za kulturu i sport da se Podgorica oduži Balaševiću muralom koji bi bio otkriven 11. maja, na njegov 68. rođendan.

"Dok se čitav region oprašta od Đorđa Balaševića, uz poruku da na ovim prostorima, među bučnim šovinistima zarobljenima u prošlosti, živi i masa finog, pristojnog sveta, puno ljudi mi je pisalo s idejom da jedna ulica u Podgorici dobije njegovo ime. Iako je predlog apsolutno na mestu, zakonski to nije moguće (osim ukoliko bi Ministarstvo kulture i... napravilo izuzetak, u šta se ne bih naročito pouzdao)", naveo je Vuković i predložio stoga da se Balaševiću Podgorica oduži muralom.

"Pošto je njegov poslednji (nažalost, odloženi) koncert u Podgorici trebalo da bude na terasi KIC-a, možda bi upravo fasada tog objekta bila dobar izbor", naveo je Vuković na Fejsbuku.

Ispred KIC-a „Budo Tomović“ građani Podgorice su se spontano i okupili kako bi odali poštu Balaševiću, a na društvenim mrežama pojavila se i inicijativa da izađu na balkone u nedelju u 21 sat i sa mobilnih telefona puštaju Balaševićeve pesme.

Građani Skoplja oprostili su se od Balaševića okupljanjem ispred Univerzalne sale, koja je na Fejsbuku saopštila da “Skoplje oplakuje veliku legendu Đorđa Balaševića koji je iza sebe ostavio brojne stihove koji će zauvek ostati u sećanjima brojnih generacija".

Na video-bimu pušten je Balaševićev koncert u Univerzalnoj sali, a građani su se oprostili od omiljenog pevača i paljenjem sveća i ostavljanjem plišanih zeka.

Kolektivna žalost za Balaševićem na prostoru od Vardara pa do Triglava možda je najbolje ilustrovana karikaturom sarajevskog umetnika Midhata Kapetanovića, koji je prikazao Pobednika, Vučka i Zagija – simbole Beograda, Sarajeva i Zagreba, kako zajedno žale, držeći malog belog zeca, uz nekoliko mandarina na tlu… Gradski simboli prikazani su u sivoj boji, uz komentar autora: "Danas svet ima malo manje boja".

Balašević će ostati upamćen kao autor nekih od najlepših balada pop muzike, poput "Račinajte na nas", "Jesen stiže, dunjo moja“, "Ne volim januar“, "Ne lomite mi bagrenje“, "D-mol“, "Priča o Vasi Ladačkom“, "Ostani slobodan"...

Bio je poznat po maratonskim koncertima koji su bili kombinacija njegovih stihova, satiričnih priča i muzike.

Rođen 11. maja 1953. godine u Novom Sadu, karijeru je započeo 1977. godine u grupi Žetva, koja je prvi uspeh zabeležila iste godine pesmom "U razdeljak te ljubim". Naredne godine je sa Vericom Todorović formirao Rani mraz. Sa Biljom Krstić i Borom Đorđevićem snimio je pesmu "Računajte na nas", koja je postala svojevrsna himna generacije 50-ih i nekih, ali i mnogih kasnijih.

Solo karijeru započeo je 1982. godine albumom "Pub", koji je zabeležio veliki uspeh. Iste godine održao je i prvi koncert u prepunom Sava centru, a već naredne objavio je ploču "Celovečernji the kid", sa koje se izdovjio jedan od njegovih najvećih hitova "Jesen stiže, dunjo moja".

Balašević je ogroman uspeh postigao je albumom "Bezdan" 1986. godine, na kojem su se našli neki od najvećih hitova, poput balada "Ne volim januar", "Ne lomite mi bagrenje" i "Bezdan". Sledeći album "Panta rei" naišao je na loše kritike i prijem, ali se iskupio narednim "Tri posleratna druga", koji je postigao veliki uspeh, posebno baladom "D-mol".

Album "Jedan od onih života" izdao je 1993. godine, inspirisan tragičnim godinama raspada Jugoslavije i ratova u regionu. I na koncertima je iznosio u tom periodu kritičke stavove na račun tadašnje vlasti, a bio je jedan od prvih muzičara iz Srbije koji su nastupali ponovo u regionu.

Balašević je 1996. godine objavio album "Naposletku", većinom snimljen uz akustičnu pratnju Gudača Svetog Đorđa. Usledio je njegov deseti album "Devedesete", inspirisan decenijom ratova, sankcija, bombardovanja i nemaštine. Sa tog izdanja izdvojila se numera "Živeti slobodno", koja je postala svojevrsna himna demonstranata protiv Miloševićevog režima. U decembru 2000. održao je koncert "Živeti slobodno" u Narodnom pozorištu u Beogradu, koji je posvetio svim građanima koji su rizikovali život u borbi za ideale.

Balašević je potom 2001. godine objavio album "Dnevnik starog momka", sa 12 pesama nazvanim ženskim imenima. Album je posvetio svojoj supruzi Oliveri, a prva slova svake pesme formirala su rečenicu: "Olja je najbolja". Album "Rani mraz" objavio je 2004. godine sa pesmama koje je trebalo da se nađu na filmu "Jesen stiže, dunjo moja", u režiji Ljubiše Samardžića, koji je zasnovan na baladi "Priča o Vasi Ladačkom".

I sam se oprobao kao filmski režiser, debitujući 2010. godine filmom "Kao rani mraz" za koji je napisao i scenario. Balašević je 2007. godine objavio knjigu “Kao rani mraz (Nikolina priča o Vasi Ladackom)”, koju je bio najavio kao iznenađenje za obožavaoce, a pisao ju je kao roman u formi filmskog scenarija. Promocijom te knjige obeležio je i 30 godina umetničkog rada, kao i 130 do tada održanih koncerata u Sava centru.

(SEEcult.org)

Video
21.06.2024 | 21:54

VOĐENJE: Luka Marjanović – Nevolje u raju

Luka Marjanović: Nevolje u raju, Galerija Doma omladine Beograda, 11-23. jun 2024.