Antigona kao sinonim slobode i nepristajanja
Sofoklova tragedija “Antigona”, koju je slovenački umetnik Diego de Brea režirao kao “tragični sukob zasnovan na konfliktu između države i porodice, između vlasti i čoveka, između prava na jednoj i etike i morala na drugoj strani”, biće premijerno izvedena 28. maja u Beogradskom dramskom pozorištu.
De Brea ističe da ga u životu zanima istinitost i da teatar shvata veoma ozbiljno.
“Analiza je ključ rada. Kada uzmeš ‘Antigonu’, pitaš se gde je ona danas, gde je čovek koji se postavi protiv celog sistema, čovek koji nema neku zaštitu, ali nije od onih koji samo prihvataju stvari i koja je to situacija u kojoj čovek kaže – ne”, rekao je De Brea 24. maja na konferenciji za novinare.
Napominjući da je “Antigona” ženski komad, mada muški likovi imaju više od polovine teksta, De Brea je rekao da ga je to zanimalo u dramskoj strukturi, a da je s druge strane dokumentarni deo o tome “kako u životu zaboravljamo snagu žene, kako je žena možda jedini spas ovog sveta, gde muške utrke i ratove nikako ne možemo zaustaviti, nego pristajemo na sve”.
“Ovde imamo Antigonu koja se suprotstavlja da bi ostala čista, da bi uspostavila vrednosni sistem, koji smo mi potpuno zaboravili. Etika, moral, lepota, estetika, to nama ne znači više ništa. To da si samokritičan, da možeš da budeš to što jesi, a ne da samo glumiš nešto za sredinu koja to očekuje od tebe, da si ti kreator svog života, a ne da život kreira tebe - o tome je ova priča”, izjavio je de Brea, koji je u BDP-u režirao i Brehtov komad “Baal” u proleće 2021. godine.
Tema je, ustvari, “buntovništvo, postaviti sebe na nivo gde nema više pristajanja na ono na šta nas prisiljavaju i da niko ne stoji iza tebe, nego ti stojiš i ako je potrebno da se žrtvuješ. Ono što je ključno i što je teško u ovom komadu jeste to da čovek uradi tako nešto samo onda kada je stvarno ugrožen. Mi pristajemo na sve, zato što je lakše pristajati na ono što je loše, nego uraditi onaj korak koji je bitan u životu da kažeš stvarima – ne. Ovaj tekst priča o tome da je teško biti čovek, da je teško da jednom kažemo – ne. U tome je plemenitost teksta”, rekao je De Brea.
De Brea je rekao da u predstavi postavlja ženu na tu poziciju, ali da ga to ne zanima u smislu feminizma.
“Zanima me ta strašno disfunkcionalna porodica, gde se ubijaju, gde dolazi do silovanja, nasilja, gde se na sve to pristaje i kako dođe do jedne tačke gde sve to pukne i dolazi jedna osoba koja se suprotstavi svemu, zbog toga što je to što mi živimo danas potpuno nepodnošljivo. Mi ovde pričamo, a znamo da se 600 kilometara od nas dešavaju potpuno druge priče. Nismo toga svesni, ćutimo, ne kažemo ništa dok je nama dobro. Kada dođe do nas, ni tada možda nećemo biti spremni da odreagujemo ako nemamo u sebi to što Antigona nosi. Ovo nije lepa priča nego je žestoka, snažna u tome šta ta žena predstavlja, a to je svet - i sa suzama i sa snagom i sa žrtvovanjem, patnjom”, izjavio je De Brea.
Prema njegovim rečima, zadatak pozorišta je da pokrene te stvari, da bi ljudi bili svesni, a BDP to i čini svojim izborom komada.
“Postoje dve vrste suza – samosažaljenja, kojih ima puno i ne vrede ništa i suze kada smo autokritični, suze pokajanja i toga nam apsolutno fali. Ne bih da budem sentimentalan, ali stvarno me pogađaju te stvari. Naše ćutanje, to da ne uradimo ništa, da ne kažemo ništa, a vidimo šta se dešava na svim nivoima. Pitam se da li u inerciji samo čekamo da sve pukne ili ćemo preduzeti nešto”, izjavio je de Brea, koji u programu predstave opisuje Antigonu kaoe sinonim za ono što zovemo sloboda i za ono jedino što želimo ali ipak na skriveni način.
Zahvalivši glumačkom ansamblu koji prati ideju predstave i ozbiljno radi, De Brea je dodao da “izdržati kada je teško i ići dalje sa pozitivnom snagom, to se zove ljubav”. Citirao je i repliku Antigone: “Za ljubav, ne za mržnju, rođena sam ja”.
Lik Antigone tumače dve glumice - Dunja Stojanović i Jana Milosavljević.
Dunja Stojanović je primetila da se proces rada razlikovao od prethodnog, za predstavu “Baal” i da joj se dopada što su ga započeli dubljom analizom teksta.
“U početku mi je bilo zbunjujuće zašto je reditelj izabrao dve Antigone, ali kad smo došli do kraja vidim da je to vrlo značajno. Antigona se, kao i svako ljudsko biće, bori sa još nekim unutar sebe. Nikad nije određeno crno ili belo, nego imamo svoje demone, svetle tačke, crne tačke s kojima treba da se izborimo i da odlučimo da li je pravo to što radimo ili ne, da tragamo za tim svetlim u nama”, rekla je Dunja Stojanović.
Jana Milosavljević je istakla da najviše voli antiku, da mnogo voli stih i da joj je na fakultetu to bio omiljeni zadatak.
“Od svih procesa koje sam do sada imala i onih koji me čekaju, ovome sam se najviše radovala i zato što je Antigona za mene jedan od najbolje napisanih ženskih likova”, dodala je.
Pavle Pekić (koji igra Kreonta) ocenio je da je ovo hrabar repertoarski potez i da je bilo mudro postaviti “Antigonu” u verziji De Bree i dramaturškinje Kate Đarmati, gde je glavnica Sofoklov tekst, ali ima i delova Brehta i Anuja.
“Hrabar je njihov mehanizam u kome taj tekst star preko 2.000 godina postaje aktuelan i živ. Možda je u nekim trenucima jezik malo arhaičan, ali ono što su problemi i osnovni postulati ovog komada, koji se iznose kao dileme, stoje i dan danas”, rekao je Pekić, dodajući da je proces rada bio intenzivan i da još traje.
Za Stefana Radonjića (Tiresija), koji je igrao i u “Baalu”, značajno je to što De Brea “nalazi metode kako da glumca dovede do tačke da otkrije u sebi i ono što nije pretpostavljao da ima, da pređe neku granicu”.
“Na tome sam mu zahvalan. Očekujem da i publici bude uzbudljivo i dinamično koliko i nama”, rekao je Radonjić.
U glumačkom ansamblu su i Ivana Nikolić, Luka Grbić, Vladan Milić i Mina Nenadović.
De Brea potpisuje i scenografiju i dizajn svetla Sofokleove tragedije, u prevodu Miloša N. Đurića. Kompozitor je Vlatko Stefanovski.
Kostimograf je Blagoje Micevski, koji takođe drugi put radi u BDP-u (posle Baala).
“Sa De Breom sarađujem već desetak godina. Dobro se razumemo, radili smo u celom regionu – Sarajevo, Bratislava, Bitolj, Ljubljana... Podržavam njegovu estetiku. Volim što svaki put uradimo nešto drugačije. Inspirišu nas glumci, tekst, inspiriše nas trenutak. To donosi razliku u detaljima koji menjaju stvari na sceni. Tako je bilo i ovog puta”, rekao je makedonski umetnik Micevski.
Prva repriza “Antigone” na velikoj sceni BDP-a “Olivera i Rade Marković” najavljena je za 29. maj.
*Naslovna fotografija: BDP/Dragana Udovičić
(SEEcult.org)