Biće skoro propast sveta
Jugoslovenska kinoteka, koja je 1999. godine mogla da bude uništena u NATO bombardovanju, iako je jedan od najvrednijih filmskih arhiva u svetu, odgovorila je tada na bombe ciklusom filmova o propasti sveta, a taj ciklus, minimalno izmenjen i skraćen, ponavlja od 9. do 13. aprila u svom muzeju, koji je pre deset godina služio kao svojevrsno protivavionsko sklonište od dugotrajnih i mukotrpnih avionskih napada.
Jugoslovenska kinoteka, koja je 1999. godine mogla da bude uništena u NATO bombardovanju, iako je jedan od najvrednijih filmskih arhiva u svetu, odgovorila je tada na bombe ciklusom filmova o propasti sveta, a taj ciklus, minimalno izmenjen i skraćen, ponavlja od 9. do 13. aprila u svom muzeju, koji je pre deset godina služio kao svojevrsno protivavionsko sklonište od dugotrajnih i mukotrpnih avionskih napada.
Ciklus “Biće skoro propast sveta”, počinje “Ratom svetova” (1953) Bajrona Hejskina (Byron Haskin) i filmovima “Dan kada se Zemlja zaustavila” (1951) Roberta Vajza (Robert Wise) i “Danom Trifida” (1963) Stivena Sekeljija (Steven Sekely), dok će 10. aprila prikazati “Virus” (1980) Kendžija Fukasakua, “Poslednju obalu” (1959) Stenlija Kramera (Stanley Kramer), sa Gregorijem Pekom (Gregory Peck) i Avom Gardner, te “Omega men” (1971) Borisa Sigala (Segal) s Čarltonom Hestonom (Charlton).
Ciklus obuhvata i filmove “Ispod planete majmuna” (1970) Teda Posta, takođe s Hestonom, “Testament” (1983) Lin Litman (Lynn Littman), “Dan nezavisnoti” (1997) Ronalda Emeriha (Emerić), te “Mars napada” (1997) Džoa Dantea (Joe) sa Džekom Nikolsonom (Jack Nicholson) i Pirsom Brosnanom (Pierce), “Armagedon” (1998) Majkla Beja (Michael Bay), sa Brusom Vilisom (Bruce Willis) i Benom Aflekom (Afleck) i, u završnici, “Duboki udar” (1998) Mimi Leder, “Dan posle” (1983) Nikolasa Mejera (Nicholas Meyer) i sovjetski film “Pisma mrtvog čoveka” (1986) Konstantina Lupušanskog (Lopushansky).
Prema navodima jednog od autora tog ciklusa Borislava Stanojevića, “pre tačno jedne decenije u bombardovanju Srbije su učestvovali samo oni koji se NISU razumeli” - žrtve nisu razumele ko ih i zašto bombarduje, dželati nisu razumeli zašto i koga, uopšte, bombarduju, pa je čak i ime operacije - “Milosrdni anđeo” - dokaz vulgarnog nerazumevanja, pa i maliciozne gluposti imenovatelja.
Navodeći da je u vreme istorijskog i tehnološkog kraja (apokalipse) filma, Kinoteci bila nametnuta potreba da reaguje pobunom protiv sudbine njenih gledalaca i njenih sopstvenih filmova, kao žrtava “milosrdnog anđela”, Stanojević je istakao da je Kinoteka na “glupu apokaliptičnu stvarnost surovog nerazumevanja, odgovorila na jedini sebi dostupan, kulturan način - totalnim, duhovitim razumevanjem”.
Na bombe sa osiromašenim uranijumom odgovorila je “protivavionskom odbranom” filmova o Kraju sveta, koje je, kao i bombe, proizveo isti “Made in”, naveo je Stanojević povodom ciklusa “Biće skoro propast sveta”, koji je pre deset godina održan od 6. do 31. maja, a obuhvatio je pre svega američke, ali i engleske, australijske i francuske filmove, svrstane u žanr “filmova kataklizme”.
Navodeći da je Kinotekin posao oduvek bio da pomogne “prevrednovanje postojećih vrednosti”, Stanojević je dodao da su ovaj put i same okolnosti stavile u novu perspektivu našu opsesiju svim što je američko, utoliko pre što ono teži da se, u globalnim razmerama, izjednači sa civilizovanim. S druge strane, sam pojam “apokalipse”, koji toliko opseda američku (sub)kulturu, podrazumeva otkrovenje i proročanstvo tajnih zbivanja (Strašni sud na kome će, kroz Kraj sveta, biti presuđeno njegovom nevaljalstvu) i tako navodi na tumačenje simboličkih slika i pojmova kojim, posvećenima, izlaže svoju šifrovanu misao.
Čak i filmovi poput Trifoovog “Farenhajta 451” (1965), prema romanu čuvenog američkog sci-fi pisca Reja Bredberija) ili prva dva dela Milerove “australijske” sage o Pobesnelom Maksu (1979. i 1981), samo su dokaz da drugi mogu biti na bolji način Amerikanci od samih Amerikanaca, naveo je Stanojević, dodajući da, uostalom, nema naroda na laneti koji nema svoju viziju ili verziju Apokalipse - samo hrišćanstvo ih poznaje 12.
Krah engleske imperije začeo je, pre jednog veka, moderni dramaturški koncept apokalipse (Velsov Rat svetova), ali tek ga je holivudski Trojanski konj učinio unosnim poslom. Ipak, na pitanje da li apokaliptičko u (anglo)američkom filmu samo predskazuje dobru zaradu kroz morbidnu zabavu, ili se radi o serijama simbola, predznaka, šifara.., za neke ozbiljn(ij)e i strašne stvari - odgovor će sebi morati da da svaki gledalac ponaosob, dodao je Stanojević, koji je ciklus “Biće skoro propast sveta” osmislio 1999. sa Vladimirom Vesovićem i Aleksandrom Erdeljanovićem.
Sajt Kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org
(SEEcult.org)