Laž u BDP-u
Predstava „Laž“, prema tekstu Florijana Zelera o tome koliko i zašto lažemo sebe i bližnje, u režiji Nikole Ljuce, biće premijerno izvedena 1. aprila u Beogradskom dramskom pozorištu, u kojem ističu da je 14 planiranih izvođenja tokom aprila već gotovo rasprodato.
U glumačkom ansamblu su Miloš Biković, Miodrag Radonjić, Jelisaveta Teodosić i Tamara Krcunović, koji će se u toj predstavi ponovo okupiti tek u oktobru.
„Mislim da je najveća istina u ovoj predstavi istinitost glumačke igre. Ovakav stil i pristup je nešto što se ne igra često u našem pozorištu“, rekao je Ljuca 28. marta na konferenciji za novinare.
Kako je dodao, reč je o tome da glumci dođu do potpune istinitosti, kao da nema publike. „Mi smo to napravili na poseban i zvučni i vizuelni način tako da gledaoci imaju utisak da su voajeri koji lebde iznad jednog stana i posmatraju šta se dešava unutra“.
Foto: ZD/SEEcult
„Koliko mi sebe i nama najbliže lažemo? Da li to radimo iz želje da zaštitimo voljenu osobu ili da bi sebe sačuvali. Ovako nabrojano to deluje poprilično prozaično iako nudi mogućnost za samodovoljnu refleksiju lake komedije. Namera mi je da sa pažljivo odabranim glumcima napravim predstavu koja živi u trenutku, koja zavede publiku da gleda jednu (samo) zabavnu i provokativnu komediju o savremenom životu. Scena je realistično bogata, stan srednje klase. Glumci se fizički i emotivno do kraja prepuštaju svojim strahovima, neurozama i igrama. Na trenutke treba da deluje kao mešavina savremenog bulevarskog pozorišta i sitkoma. Međutim, kako tekst sam sebe počne da dekonstruiše i vešto otkriva prave namere likova tako se i sam postupak menja kao nečemu što je duboki psihološki realizam, koji je čak i isuviše stvaran. Rediteljski postupak pojačava idejne potke drame i ogoljava samu suštinu pozorišne (životne) igre“, naveo je Ljuca u programu predstave.
Ranije je izjavio da je komad svetski priznatog francuskog pisca Zelera intrigantan, psihološki i scenski uzbudljiv dok se u maniru radikalnog realizma bavi pitanjem laži, bilo da to radimo iz želje da zaštitimo voljenu osobu ili da bismo sebe sačuvali.
Poznat kao filmski reditelj, Ljuca tek drugi put režira u pozorištu. Njegova prva predstava „Smrt i devojka“ je na repertoaru Bitef teatra. Premijera je bila u leto 2022. godine na Belefu, u saradnji s Gradskim pozorišem Bečej i Ustanovom kulture Ćuprija.
„Proces u BDP-u mi je jedno od lepših iskustava u životu što se tiče i rada i poverenja. Došao sam sa nekim svedenim, a u isto vreme radikalnim zahtevima. Srećan sam zbog poverenja i lakoće s kojom radimo, a opet imamo i teške trenutke, traži se ogoljenost i sirovost“, rekao je Ljuca, dodajući da je „srećan i zbog medijskog hajpa i lakoće prodaje karata“.
Miloš Biković je rekao da je „nezahvalno govoriti dok nešto još nije gotovo, dok smo u procesu izgradnje nečega i nismo sigurni kakav je rezultat“.
„Predstava zaživi tek onda kada uđe u kontakt s publikom. To je obostrani kreativni čin. Ono što mogu unapred da kažem to je da sam sve svoje kolege video u nekom izdanju koje nisam video do sada i da mi to pričinjava zadovoljstvo. Mislim da je to dobar pokazatelj kvalitetnog rada i nadam se kvalitetnom rezultatu na kraju“, rekao je Biković.
Tamara Krcunović je izjavila da je za nju proces bio divan i težak, jer „glumac obično ima neke svoje metode i oruđa, a Nikola je to pokušavao da nam oduzme“.
„Ta potraga za istinom je ono najteže u pozorištu, da imaš toliku sigurnost u sebe i da jesi to nešto na sceni, a da to ne pokazuješ onako kako se čini, na primer, u operi, sa distancom ili sa emocijama koje su pojačane u odnosu na život. Ta vrsta ogoljavanja i minimalnih sredstava je teška, zato što se ne krijemo iza likova, ništa ne kitimo, nego pokušavamo da dođemo do suštine“, rekla je Tamara Krcunović.
Povodom 14 izvođenja u mesec dana, izjavila je da je u Francuskoj igrala u istoj predstavi sto puta zaredom i da će to biti odlično iskustvo za ceo ansambl.
„Igranje jednom-dvaput mesečno je i teže, potrebno je na neki način prisećanje, a ovde u pet-šest igranja ovladaš svime i to je onda genijalno, ulaziš u prostor u kojem kreiraš, odlaziš na nivoe glumačke koji nisu mogući kad se igra jednom mesečno“, dodala je ona.
Miodrag Radonjić je primetio da je Zelerov komad bogat i pruža razne mogućnosti interpretacije.
„Mi smo tragali za našim tumačenjem i došli do toga da svi naši junaci imaju neku svoju, ličnu istinu. A kada se sudare te različite istine, shvatimo da su drugačije i pomislimo - Šta sada? Pa, hajde da se dogovorimo da imamo neku univerzalnu istinu i da tako funkcionišemo. Trudili smo se da svaki lik do kraja opravdamo i razumemo i došli do toga da igramo psihološki realizam“, rekao je Radonjić.
Jelisaveta Orašanin je izjavila da je režija svedena i da su još uvek u probama. „Još uvek ušniravamo predstavu, ali istina je da ćete uživati“, rekla je ona.
Dramaturg predstave je Staša Bajac, scenograf Lazar Bodroža, kostimografkinja Ljiljana Petrović, a kompozitorka Janja Lončar.
Nakon konferencije, kada su novinari i snimatelji okružili Bikovića radi izjava, došlo je do neuobičajene situacije - prišao mu je ekološki aktivista i narodni poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta i zatražio od popularnog glumca da se izjasni da li podržava borbu protiv Rio Tinta i projekta iskopavanja litijuma, nakon što su ekološki aktivisti prikazani kao potkupljivi u poslednjoj epizodi TV serije "Južni vetar - na granici", u kojem on igra glavnu ulogu kriminalca Maraša.
"Pošto se u seriji 'Južni vetar' pominje litijum, ja sam došao ovde da te pozovem, pre svega u ime meštana Gornjih Nedeljica, da dođeš tamo i da ih podržiš kao tvoje kolege Ceca (Bojković), Tika (Stanić) i svi ostali koji se bore tamo da ostanu na svojoj zemlji", rekao je Jovanović Bikoviću, koji je rekao da se već izjasnio što se tiče tog projekta, ali da može da ponovi da - ako treba da bira između zarade i svežeg i čistog vazduha, bira čist vazduh, jer drugi vazduh nema.
Na ponovljeno insistiranje Jovanovića da ljudi samo žele da znaju da li ih on podržava ili ne, Biković je rekao da se oko toga na društvenim mrežama digla "neopravdana, zlonamerna i pogrešna diskusija", zbog čega bi samo želeo da poruči: "Ne možete da se raspravljate s fiktivnim junacima. Pošto su to fiktivni junaci, to je fiktivna priča".
U foajeu BDP-a, inače, prethodne večeri je, povodom Svetskog dana pozorišta, otvorena izložba crteža sa motivom klovnova “Moji veseli drugari” glumice Vesne Čipčić. Popularna pozorišna, filmska i TV glumica ima dugogodišnji hobi - crta omiljene junake, klovnove.
*Fotografije scena iz predstave: Dragana Udovičić
(SEEcult.org)