Izabela Roselini, gošća BFI: Životinje nas navode na smeh, ali i na zapitanost
Slavna italijanska glumica Izabela Roselini, gošća Beogradskog festivala igre (BFI), izvešće autorsku predstavu “Darvinov osmeh” 21. maja u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, a ulaznice za taj komad, koji se bavi temama evolucije, izražavanja emocija i fotografije, rasprodate su. Deo prihoda namenjen je azilu za pse u Zaječaru.
Direktorka BFI Aja Jung istakla je da je čast da ugosti Izabelu Roselini u Beogradu, “izuzetnu damu koja osim svog umetničkog opusa ponosno nosi i drugi deo svoje biografije, vezan za životinje”.
“Spojio nas je zajednički prijatelj Mihail Barišnjikov još pre nekoliko godina”, rekla je Aja Jung na konferenciji za novinare u Nacionalnoj fondaciji za igru na kojoj je emitovana i video poruka Barišnjikova iz Njujorka, koji je poželeo mnogo uspeha Beogradskom festivalu igre i Izabeli Roselini.
U prisustvu pasa iz azila koje u Zaječaru vodi udruženje “Beta”, Aja Jung je rekla da je predstava “Darvinov osmeh” veoma dirljiva, govori o empatiji, o ljudskosti i o životinjama, naravno, ali i o umetnosti - o temama koje su nam, kako je naglasila, potrebne u ovom vrtlogu koji nam se dešava.
Nakon uspešne karijere kao glumice i modela, Izabela Roselini rekla je da je, kada je postala starija, bilo manje posla, pa se vratila na univerzitet. Završila je master iz etologije, koja proučava ponašanje životinja, kao i iz konzervacije. Rezultat toga je, između ostalog, i njena farma stotinak kilometara od Njujorka.
“Ali, moja umetnička duša nije nestala. Počela sam da snimam kratke filmove o ponašanju životinja i da ih stavljam na Jutjub. Ispostavilo se da su veliki hit. To mi je otvorilo novu karijeru. Nisam očekivala da ću u svojim 70-im godinama imati novu karijeru, ali evo me kao reditelja i pisca, etologa, koji radi u pozorištu i na farmi”, rekla je ona uz osmeh, navodeći da je do sada uradila oko 40 kratkih filmova, dva dugometražna filma i tri monologa na teme iz etologije.
“Svi su sa dozom humora. Životinje me zabavljaju. Generalno, svi čuveni dokumentarci o životinjama, na primer Ričarda Atenboroua, u produkciji Bi-Bi-Si-ja, vrlo su ozbiljni, divni, ali ozbiljni. A ima nešto kod životinja što me navodi na smeh, a i na zapitanost. Te trenutke pokušavam da uhvatim u mojim radovima”, rekla je Izabela Roselini.
Predstava “Darvinov osmeh” kombinuje etologiju i glumu. Čarls Darvin, koji je postavio teoriju evolucije, napisao je i manje poznatu knjigu o izražavanju emocija kod ljudi i i životinja”.
“Ako se osmehnete – u Srbiji, Japanu ili Americi, to će biti unverzalno shvaćeno. A postoje gestikulacije, na primer u Italiji, koje samo tamo imaju određeno značenje. To je produkt kulture, dok su neki izrazi lica i govor tela univerzalni. Za njih je Darvin smatrao da su produkt evolucije, dakle instinkta. Ta knjiga je puna pitanja o načinu izražavanja emocija i govoru tela, a to je ono o čemu i glumci stalno misle. U predstavi ćete videti scene u kojima ponavljam iste reči, ali različitim izrazima lica i pozicijama tela pokazujem drugačije emocije. Osim rečima, mi komuniciramo govorom tela, kao što je to i u plesu”, rekla je ona.
U predstavi je tema i fotografija, što je njeno porodično nasleđe sa obe strane. “Time su se, na različite načine, bavili i moji roditelji i njihovi očevi”, rekla je Izabela Roselini, ćerka slavnog reditelja Roberta Roselinija i glumice Ingmar Bergman.
“Ljudi su me često pitali šta sam naučila od njih. Teško je odgovoriti, ali mislim da znam sada, kada sam ‘stara i mudra’. Važna je radoznalost. Dok sam odrastala, oni su retko pričali o svom uspehu, ali su bili neverovatno radoznali, hteli su da vide svaku predstavu, da idu u posete, da pričaju s ljudima. Naučili su me da je sreća – živeti život punim plućima. Mislim da zato, kada se završila moja karijera modela i glumice, nisam očajavala. Pratila sam svoju radoznalost, otišla na univerzitet, a zatim započela i novu karijeru. A sada me ponovo zovu na film, što je čudno”, dodala je.
Prema njenim rečima, ljubav prema životinjama stekla je od majke.
“U kući smo uvek imali ljubimce. A otac mi je kada sam imala 14 godina dao knjigu Konrada Lorensa ‘Carstvo kralja Solomona’, uz koju je započelo moje interesovanje za etologiju. Ali kada sam bila mlada studirala se samo biologija ili zoologija, etologije nije bilo na fakultetu. A i nisam bila baš dobar student, tako da sam odlučila da ostanem u porodičnom poslu. Etologija mi je bila hobi, dok se nije ukazala prilika za master studije iz te oblasti. Pre neku noć sanjala sam oca kako mi kaže da je srećan što radim na tom polju”, dodala je Izabela Roselini, kojoj je Darvinova knjiga poslužila kao inspiracija, budući da je prva u kojoj su se pojavile fotografije izražavanja emocija.
Povodom svoje farme, rekla je da je imala vikendicu stotinak kilometara od Njujorka, a kada se tu pre desetak godina pojavio dostupan komad zemlje, prodala je stan u Njujorku i osnovala farmu, gde gaji samo ugrožene vrste.
“Imamo kokoške, ćurke, patke, ovce, koze. Naravno i pčele, bez njih bismo izumrli”, dodala je slavna glumica, koja je prvi put u Srbiji, a kako je navela, nada se da će uspeti da prošeta, jer bi volela da vidi Beograd.
Na ideju za predstavu došla je u Parizu, gde je Muzej d’ Orsej imao izložbu o tome kako su umetnici reagovali na teoriju evolucije, na teoriju da ljudi i šimpanze imaju zajedničke pretke. “Muzej je od mene naručio predavanje o komičnom aspektu te teme, a zatim i da to razvijem u scenski monolog”, dodala je Izabela Roselini.
Povodom novog filma u Kanu “Himera” (La chimera), u kojem igra i srpski glumac Milutin Dapčević, Izabela Roselini rekla je da je i rediteljka Aliče Rorvaher farmerka, a njen otac je profesionalni pčelar.
“Volim njen stil, vrlo je poetičan, lirski. Igram jednu vrlo staru damu, čija se kuća raspada”, dodala je Izabela Roselini, kojoj je nedavno u Rimu uručena nagrada “David di Donatelo” za životno delo.
“Bila sam vrlo emotivna, dirnuta. Doletela sam radi toga iz Amerike i odmah se vratila, jer sam imala turneju s ‘Darvinovim osmehom’. I sad sam ponovo u Evropi, drugi put u dve nedelje”, dodala je Izabela Roselini.
Povodom saradnje Dejvidom Linčom, podsetila je da je “Plavi somot” bio tek treći film u njenoj karijeri, a izazvao je mnogo kontroverznih reakcija i na kraju bio jako uspešan.
“Promenio je moju reputaciju. Uspela sam kao strana glumica, što je retko u Americi. Zbog uspešne karijere modela ljudi su znali moje lice. Kada sam u filmu progovorila stranim akcentom, bili su iznenađeni, mislili su da sam njihova”, rekla je ona.
Uloga u “Plavom somotu”, kako je istakla, jedna je od njenih najboljih rola.
“Kontroverza je u tome što je možda prvi put prikazana žena žrtva porodičnog nasilja sa Stokholmskim sindromom, žrtva, ali i saučesnik u tom nasilju. Deo publike je nije razumeo. To je psihološki vrlo složen lik, ali kao glumac želite upravo takve karaktere, više nego da igrate tipske uloge lepotice ili strankinje”, navela je Izabela Roselini.
Opisujući Linča kao dibnoig čoveka, dragu i šarmantnu osobu, Izabela Roselini rekla je da on najviše vremena sada provodi u svom studiju, gde slika.
“Dobio je nadimak Džimi Stjuart sa Marsa. On jeste smatran kontroverznim, ali sada ima kultni status u Americi, prate ga kao gurua, preko granica umetnosti”, dodala je Izabela Roselini, čije su gostovanje pomogli Ministarstvo kulture, Italijanski institut za kulturu, JDP i sponzori.
(SEEcult.org)