U slavu Saše Petrovića
Knjiga epistolarno-dnevničkih zapisa "Pisma Draganu i Saši" Branke Petrović, književnog prevodioca i supruge velikog reditelja Aleksandra Saše Petrovića, objavljena je u izdanju Fondacije "Aleksandar Saša Petrović", u saradnji sa Lagunom, a svojevrsni je uvod u programe kojima će tokom 2024. biti obeleženo 95 godina od rođenja i 30 godina od smrti jednog od najvećih srpskih i jugoslovenskih filmskih stvaralaca.
Knjigu su predstavili 1. decembra predsednik Saveta Festivala autorskog filma (FAF) Srdan Golubović i umetnički direktor Srđan Vučinić, obojica ujedno i članovi Fondacije "Aleksandar Saša Petrović" koja je od osnivanja 2012. godine aktivno uključena u FAF i dodeljuje novčani deo za glavnu nagradu FAF-a - Gran pri Aleksandar Saša Petrović.
Branka Petrović (1933-2012) se u formi pisama neposredno obraćala pokojnom suprugu i njihovom prerano preminulom sinu u periodu od 1994. do 2011. godine, rekao je Golubović.
Iza tih pisama, kako je napomenuo Vučinić, stoji jedna vrsta spiritizma, budući da je Branka Petrović kontinuirano pisala mrtvom mužu i mrtvom sinu punih 17 godina.
"Istovremeno, tu su i neki važni podaci o ovoj zemlji, ljudima, ovoj kulturi, a posebno o filmu i posebno o filmovima koje je Saša Petrović snimao. Mislim da je u tome značaj ove knjige", rekao je Vučinić.
Ističući posvećenost Branke Petrović misiji da delo njenog muža ostane u sećanju, Vučinić je rekao da ga to podseća na žene velikih ruskih umetnika, koji su bili i stradalnici, kao Mandeljštam i Bulgakov, a one su ostavile pisana svedočanstva o tome.
Saša Petrović je bio izgnanik od 1973. do 1987. godine, kada mu je praktično bilo zabranjeno da snima u Jugoslaviji - sve do filma "Seobe“, dodao je Vučinić.
Predsednik Fondacije, filmski autor i teoretičar Vlastimir Sudar, ocenio je u uvodnom delu knjige da su pisma Branke Petrović, iako veoma lična, dokument o jednom burnom vremenu i njegovim brojnim, manje ili više poznatim protagonistima, opisanim kroz subjektivnu viziju vrlo pažljivog očevica.
(SEEcult.org)