• Search form

22.09.2024 | 11:41

Otvoren 32. Memorijal Nadežde Petrović - Memorijal Sonja S, dodeljene nagrade

Otvoren 32. Memorijal Nadežde Petrović - Memorijal Sonja S, dodeljene nagrade

Nagrada 32. Memorijala Nadežde Petrović u Čačku, svečano otvorenog 21. septembra prema koncepciji kustoskinje Zdenke Badovinac iz Slovenije, dodeljena je umetniku Antonu Katsu poreklom iz Ukrajine za rad “Vostok 7” koji predstavlja svojevrsni odgovor na bujanje nacionalizma i savremeni fašizam, dok je nagrada Umetničke galerije “Nadežda Petrović” dodeljena takođe za dva angažovana rada – “Nadežda” Darinke Pop-Mitić iz Beograda i “Hope Hotel Phantom” Bojana Stojčića iz Sarajeva.

Članovi međunarodnog žirija, koji su činili direktorka Kunsthausa u Gracu Andrea Hribernik, muzejska savetnica Muzeja savremene umetnosti Vojvodine dr Sanja Kojić Mladenov i kustos i pomoćnik direktora UG “Nadežda Petrović” Predrag Živković, dodeli su nagrade 32. MNP “Memorijal Sonja S.” posle višesatne analize radova 25 umetnika, umetnica i umetničkih grupa iz Srbije, regiona i šire Evrope, kao i sa Bliskog Istoka, koje je selektorka Zdenka Badovinac, nekadašnja direktorka muzeja savremene umetnosti u Ljubljani i Zagrebu, odabrala na osnovu ideje o ulozi umetnika kao nekoga ko osporava opšteprihvaćena pravila društvenih, rodnih, klasnih i geopolitičkih uloga, kao i uloga koje prevazilaze puke ljudske odnose i zadiru u polje odnosa među vrstama.

Radovi na izložbi 32. Memorijala, podeljeni na četiri segmenta – ulogu roda, vrste, naroda i klase, poručuju da, između ostalog, ne živimo i ne delujemo u okviru samo uskih mentalnih prostora, već je potrebno da se povezujemo i da sarađujemo, kako je rekla Zdenka Badovinac na otvaranju “Memorijala Sonja S.”, ističući da je to “u prvom redu poklon dvema fantastičnim ženama” rođenim u Čačku, koje su “bile deo šireg kulturnog prostora, mnogo šireg od prostora u kojima svi danas živimo na podrušju nekadašnje zajedničke zemlje delujemo” - Nadeždi Petrović (1873-1915), jednog od najznačajnijih ekspresonista, impresionista i fovista iz regiona, i legendarnoj glumici Sonji Savić (1961-2008), koje su bile ne samo izuzetne umetnice, već i društveno aktivne žene i feministkinje.

“Nadežda Petrović je pokušavala ne samo da udružuje jugoslovenske narode, nego i slovenske narode, radeći jako interesantne stvarima kojima se treba i dalje baviti”, rekla je Zdenka Badovinac, koja je za izložbu 32. Memorijala odabrala fotografije Nadežde Petrović, ukazujući da je, izmešu ostalog, i bila jedna od prvih žena fotografa na ovim prostorima početkom 20. veka.


 
Kada je reč o Sonji Savić, Zdenka Badovinac je napomenula da se formirala 80-ih godina u Ljubljani, gde su svi znali za Sonju Savić koja je, igrom slučaja, i snimila svoje poslednje filmove u Sloveniji.

“Ona je bila stvarno legenda i mislim da je bila tako radikalna da ni jedna misao o značajnim ženama sa ovog kulturnog prostora ne može da je izostavi”, rekla je Udenka Badovinac, napominjući da u njenom konceptu ime Sonje Savić u nazivu izložbe služi kao metafora, i to metafora uloge.

“Moja ideja koncepta je bila ta da u stvari nema nikakvih fiksnih identiteta nego da svi igramo neke uloge, čak i uloge roda. To znači da nismo rođeni sa nekim apsolutnim rodom, da možemo u toku života i to promeniti - ima takvih umetnika i umetnica na ovoj izložbi. Tako je i sa klasom, vrstom i narodom. Ove četiri uloge su u srži mog koncepta”, rekla je Zdenka Badovinac.

Uloga roda zastupljena je u radovima na delu izložbe u UG “Nadežda Petrović, čiji su autori, uz Nadeždu Petrović, i Vokalno-kustoski sindrom, Darinka Pop Mitić, Maja Smrekar, Željko Belan, Milica Rakić, Jelena Vesić, Walid Raad, Božena Končić Badurina, Dejan Marković, Đejmi Hadrović, Egemerne konfesije, Elvisey Pisica, Mahdi Baraghithi, Hristina Ivanovska i Driton Selmani.

To je najveći deo izložbe 32. MNP, koji daje i feministički akcenat inspirisan delom Nadežde Petrović i Sonje Savić.

“Ne bi bilo dobro kada bismo o ženama i o feminizmu govorili samo izolovano u okviru ženskog roda, nego se on povezuje i sa drugim marginalizovanim pozicijama, na primer klassnim. Znamo da su danas ratovi oko nas i da narodi trpe, da migriraju celi narodi, da se dešava genocid… Kako ne govoriti o narodu danas? Vrsta – živimo u vreme posthumanizma, tako da nismo samo mi ljudi bitni, već - ako hoćemo da spasemo planetu, treba da razmišljamo kao o članovima zajednice i o biljkama, životinjama, o svemu što nas okružuje”, poručila je Zdenka Badovinac.

Napominjući da izložba “Memorijal Sonja S.” može da se čita na raznim nivoima, ona je istakla da je to u prvom redu poklon Nadeždi Petrović i Sonji Savić, čija je “najveća uloga bila uloga njenog života - bila je žrtva nekih okolnosti, neke tranzicije, nekih mračnih godina”.

Zdenka Badovinac zahvalila je svim učesnicima izložbe i kolektivu UG “Nadežda Petrović”, sa kojim je, kako je istakla, ostvarila predivnu saradnju.

“Tu se još uvek pije kafa, što je isto jedna poruka – radila sam u raznim muzejima i galerijama, uglavnom u tom nekom svetu koji je postao sličan industriji i gde se gubi duh zajedništva, a ovde sam ga ponovo osetila. Zato vam hvala”, rekla je Zdenka Badovinac, koja je sa većinom prisutnih umetnika održala nakon otvaranja i vođenje kroz izložbu, postavljenu i u Galeriji “Risim”, gde je predstavljena uloga vrste (Maja Smrekar, Anton Kats, Božena Končić Badurina, Sanja Anđelković, Gregor Mobius), Narodnom muzeju i javnom prostoru, gde je u fokusu uloga naroda (Mahdi Baraghithi, Nika Autor, Bojan Stojčić, Sezgin Boznik i Tevfik Rada, Rena Redle i Vladan Jeremić), te u “Muzeju detinjstva” i javnom prostoru sa fokusom na ulogu klase (Andrej Škufca i Natalija Vujošević, Neja Tomšič i Tara Langford).

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by SEEcult (@seecult)

Direktor UG “Nadežda Petrović” Branko Ćalović podsetio je da je Memorijal najstarija bijenalna izložba savremene umetnosti u Srbiji, koja daje uvek novo viđenje savremene umetničke scene i predstavlja nove pristupe savremenoj umetnosti, zasnovan pre svega na stavu Nadežde Petrović da je umetničko delo odraz slobodne interpretacije duhovnog sadržaja. To je uticalo da se na Memorijalu predstavljaju nove prakse i aktuelnosti savremene vizuelne scene, koje potom postaju važno kulturno nasleđe, odnosno identitet vremena u kojem su nastajale, što je i osnovna misija te manifestacije.

Navodeći da je time u potpunosati ostvarena težnja organizatora da MNP ne bude uobičajena memorijalna ili revijalna izložba, već da - kroz otvorenost i saradnju - bude važna tačka susreta umetnika svih generacija, različitih potencijala i ličnih opredeljenja, upravo ono čemu je težila Nadežda Petrović organizujući prvu Jugoslovensku izložbu 1904. godine.

“U tom smislu, sada je pred publikom nova izložba, novo viđenje savremene umetničke scene, nov pristup teorijskom razmatranju pozicije savremene umetnosti i umetničkog aktivizma”, istakao je Ćalović, napominjući da je danas uloga umetnika znatno izmenjena, jer je savremena umetnost uglavnom angažovana, percipira probeme, mapira bolne tačke svakodnevice, kako u lokalnom, tako i u širem kontekstu.

Memorijal Nadežde Petrović, kao refleksija scene i poštujući potreban nivo umetničke produkcije i kritičke misli, predstavlja stoga “živi spomenik” velikoj slikarki i humanistkinji Nadeždi Petrović, odao je Ćalović.

Značaj Memorijala Nadežde Petrović naglasio je i pomoćnik gradonačelnika Čačka za društvene delatnosti Miroslav Petković, koji je zvanično otvorio izložbu “Memorijal Sonja S.”, pominjući da je ta manifestacija od značaja za kulturu i umetnost Čačka - simbol i tradicija tog grada, zbog čega je kontinuirano i podržavana već više od 60 godina.

“Mi smo našu Nadeždu ugradili u kulturni identitet ovog grada, što smo pokazali i prethodne godine kada smo obeležavali 150 godina od njenog rođenja”, rekao je Petković, najavivši da će Čačak odati velikoj slikarki i počast 24. septembra otvaranjem trga na novom šetalištu koji će nositi njeno ime.

Pobednički rad 32. Memorijala Nadežde Petrović "Vostok 7" Antona Katsa (Berlin) izvire iz vrlo specifične istorijske situacije, ali govori, kako je istakao žiri, i o univerzalnim pitanjima ljudskog postojanja i prihvatanja univerzuma. “Kroz pojedinačne narative rad referiše na ljudsku potrebu za istraživanjem svemira, koje u ovom radu simbolizuje dostizanje viših nivoa svesti i sinhronizovanost prostora i vremena”, istakao je žiri.

Rad Darinke Pop-Mitić direktno referiše na poslednji rad Nadežde Petrović i pisma u kojima govori o važnosti umetnosti, o obrazovanju umetnika i aktuelizuje istorijsku poziciju i ulogu žene u procesu prosvećenja društva. Koncept Darinke Pop-Mitić prati i precizan izbor tehnike i materijala, kao i sama realizacija izrade, koja ističe značaj koji se tradicionalno pripisuje ženi, naveo je žiri u obrazloženju.

Rad Bojana Stojčića, kako je istaknuto, na vrlo izvoran i senzitivan način  obrađuje istorijski trenutak potpisivanja Dejtonskog sporazuma, gde se kao umetnik vraća na mesto tog događaja i kombinacijom arhivskog materijala i ličnog doživljaja pravi portret hotela koji na apsurdan način simbolizuje političku realnost u kojoj velike sile odlučuju o sudbinama drugih.

Memorijal Nadežde Petrović, inače, počeo je tradicionalnim polaganjem venca na spomenik Nadeždi Petrović, a nakon svečanog otvaranja i autorskog vođenja, u UG “Nadežda Petrović” izveden je performans “Život je san: Poema o dve heroine” Vokalno-kustoskog sindroma, još jedan omaž Nadeždi Petrović i Sonji Savić.

Nakon dodele nagrada, u Kulturnom centru Čačka održan je razgovor “Ne možeš snimiti takav film” Sezgina Bojnika i Branislava Dimitrijevića o filmu “Za sada bez dobrog naslova” (1988) Srđana Karanovića, koji je potom i prikazan.

Izložba 32. Memorijala Nadežde Petrović biće otvorena do 5. novembra.

(SEEcult.org)

Video
21.06.2024 | 21:54

VOĐENJE: Luka Marjanović – Nevolje u raju

Luka Marjanović: Nevolje u raju, Galerija Doma omladine Beograda, 11-23. jun 2024.