60. Oktobarski salon – Šta ostaje?
Jubilarni, 60. Oktobarski salon biće otvoren 20. oktobra, na nekadašnji Dan oslobođenja Beograda, a do 1. decembra na nekoliko lokacija predstaviće tri koncepta međunarodnog kustoskog tima, objedinjena sloganom “Šta ostaje?”
Gde je i šta je prostor za umetnost i umetnike? Šta ostaje nakon što napustimo izlagačke prostore? Šta donose velike manifestacije i šta ostaje posle njih… kao put, proces, kontinuitet, diskontinuitet, cilj? Šta ostaje posle jedne izložbe? Zatim, šta ostaje posle svih susreta - umetnika sa umetnicima, umetnosti sa publikom, međunarodnih i domaćih kustosa, prostora sa umetničkim radovima? To su neka od pitanja na koja će pokušati da odgovori 60. Oktobarski salon, koji je u prošlom izdanju bio upitan o svojoj sudbini, a ovoga puta odgovore, ali i nova pitanja, ponudiće troje kustosa, saopštio je Kulturni centar Beograda, organizator OS u ime gradskih vlasti Beograda.
Lorenco Balbi (Lorenzo), direktor Muzeja moderne umetnosti u Bolonji (MAMbo), u saradnji sa istoričarkom umetnosti i kustoskinjom Dobrilom Denegri, predstaviće koncept “Trag”. Matju Lelijevr (Matthieu Lelièvre), kustos u Muzeju savremene umetnosti u Lionu, u saradnji sa Majom Kolarić, direktorkom Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, predstaviće koncept “Estetika(e) susreta”, dok su treći koncept “Nada je disciplina” osmislile Lina Džuverović, viši predavač i rukovoditeljka studijskog master programa Kustoski rad i kolekcije na Čelsi koledžu za umetnosti Univerziteta umetnosti u Londonu, u saradnji sa Emilijom Epštajn i Anom Knežević, kustoskinjama u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu, kao i sa Rafaelom Dražić, koja je osmislila vizuelni identitet.
U duhu i sa idejom propitivanja mogućnosti suživota različitih koncepcija, kustoskih i umetničkih pozicija, 60. Oktobarski salon biće održan prema sve tri predložene koncepcije, na osnovu konkursa po pozivu. Takva odluka je podstaknuta i potrebom da se nastavi započeti proces preispitivanja načina funkcionisanja ove manifestacije, navela je članica Odbora Oktobarskog salona i programska direktora KCB-a Zorana Đaković Minniti.
“Ideja o koegzistenciji obično se razume kao metoda bez jasne politke, pa je pitanje može li ona unutar jedne manifestacije nešto suštinski poboljšati. Ostaje da se vidi i o tome aktivnije razmisli i kroz traženje odgovora na pitanje iz naslova izložbe Šta ostaje?, ali i istraži njegovo dodatno značenje koje ima na engleskom What’s Left? (šta je levo?). S obzirom da i dalje ne postoji centralni izlagački prostor namenjen za Oktobarski salon, niti je bio dostupan za korišćenje neki od postojećih u Beogradu, galerije Kulturnog centra Beograda biće jedini prostori u kojima će ove tri koncepcije fizički biti najbliže”, navela je Zorana Đaković Minniti, koja je i na 59. OS, koji je osmislila u ime tima KCB-a, ukazala na problem prostora.
Vizuelni identitet 60. Oktobarskog salona osmislio je grafički dizajner Slavimir Stojanović Futro koji je želeo da postigne da “vizuelni deo izgleda kao neka vrsta urbane šume”.
“Koristio sam simbole koji su grafički vrlo svedeni, a svaki od njih predstavlja jednu od tri posebne kustoske izložbe: Trag, Nada je disciplina i Estetika susreta. Već kad izgovorite nazive, ova tri koncepta zvuče kao tri knjige koje treba da pročitate. Čist, apstraktni grafički metod, na nivou piktograma, gde strelice određuju smerove, direktno ilustruju same naslove i povezuju tri priče. Igrao sam se dalje koristeći paletu boja koja je na ivici ružnog, koja deluje čak neskladno i neprikladno, malo boli. Ali bez tog bola, ne može ništa dobro da nastane, jer umetnost je oduvek tu da nas pita najteža pitanja, pa je takvo i ovo pitanje Šta ostaje?”, naveo je Stojanović, tvorac vizuelnog identiteta 60. Oktobarskog salona, ali i grafičkog rešenja 36. OS, koji je realizovan pre tačno 30 godina, 1994. godine.
Izložbeni prostori koji će biti otvoreni za javnost od 20. oktobra u 13 sati, su: galerije KCB-a, Paviljon na Cvetnom trgu, Galerija Fakulteta likovnih umetnosti (FLU), bivši klub Akademija, Galerija Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), Galerija Saveza Udruženja likovnih umetnika Jugoslavije (SULUJ), Salon Muzeja grada Beograda, Muzej afričke umetnosti, izlozi Francuskog instituta i javni prostori u gradu.
Članovi Odbora Oktobarskog salona, osim Zorane Đaković Minniti, su i Vuk Vidor (predsednik), Gordana Goncić, Danica Prodanović Jovović i Mihael Milunović.
Preispitivanje Oktobarskog salona bilo je koncepcijski u fokusu 59. izdanja te najznačajnije međunarodne izložbe savremene umetnosti u Srbiji, koja je posle dužeg niza godina otvorena 2022. godine na Dan oslobođenja Beograda, 20. oktobra, a posebna je bila po još nekoliko ključnih stvari – iako bijenalna od 2014. godine, održana je godinu dana nakon 58. OS, koji je realizovan 2021. godine - prvi put tokom leta - zbog epidemiološke situacije povodom pandemije korona virusa, usled koje je 2020. godine odložen.
Iako je Oktobarski salon zvanično nosio i naziv Beogradsko bijenale od prethodnog izdanja, Odbor OS odlučio je krajem 2021. godine da ta izložba bude održana i 2022. godine kako bi se vratila u ustaljeni ciklus, poremećen okolnostima izazvanih pandemijom. Naziv “Beogradsko bijenale”, koji je prvi put zvanično upotrebljen za 58. OS, a izazvao je različite reakcije stručne javnosti, stavljen je ovoga puta u zagradu.
Specifičnost 59. Oktobarskog salona u odnosu na prethodna izdanja bila je i to što je, umesto umetničkog direktora po pozivu, kustoskinja bila Zorana Đaković Miniti sa timom KCB-a, koji je i organizator OS. Takođe, za razliku od prethodnih nekoliko izdanja, bio je prisutan veći broj domaćih umetnika, koji su birani po pozivu, a ne posredstvom konkursa…
Posebnu specifičnost 59. OS činilo je i to što je format te manifestacije dat na svojevrsnu javnu raspravu, a predstavnici osnivača – Grada Beograda – izjavili su bili da su otvoreni za sve opcije.
(SEEcult.org)
